И то још нисам мислити мог'о

И то још нисам мислити мог'о Писац: Милорад Поповић Шапчанин

И то још нисам мислити мог'о

И то још нисам мислити мог'о

Да ће та љубав стати ме много;

А ето на зор — крај лица бела —

Целу ми драгу нојцу однела.

Но ноћ је црна да за њом жалим,

А кратка да је још већма смалим;

Још мека, слатка, да б' штета била

Сломити пера њенога крила.

Зато нек' живи — ал' хоћу богме,

Да мене љубав помири с њоме,

Па с тога да ме та срдња прође

Нека ми драга на вече дође:

И тако љубав гонити нећу

Ако јој воља у ноћи умрећу.

Напомене

• Објављена у књизи Песме, 1863, страна 24

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 35. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.