Илија Смиљанић и Кладуша диздар
Покликнула иза горе Вила:
„Ај Бога ти Петре најимаре!
„Оста кула од сада на виеке,
„Оста кула без кости јуначке:
„Ако Бог да’ и недиеља млада, 5
„Док ја махнем тамо и овамо,
„Бит’ ће меса орлу и гаврану,
„Бит’ ће крви коњу до кољена
„И јунаку до свилена паса.“
Па говори иза горе Вила: 10
„Ој Бога ти Кладушо диздару!
„Што си сиео хладно вино пити?
„Вино ти се на лице издало,
„А ракија кроз грло бијело!
„А неробиш ли влашко Котарје? 15
„Сад га мореш најлашње поробит’,
„Нити има код куће Котара’,
„Нит’ Котара’, нит’ њових сердара’.“
Ниш’ нестаде Кладуша диздаре,
Већ он иде у влашко Котарје, 20
Тер он нађе момче код оваца’:
Веже њему и ноге и руке,
Ал’ говори чобан од оваца’:
„Ај Бога ти Кладушо диздару!
„Хајде роби ти влашко Котарје, 25
„У Котарју нигдие никог нема,
„Сви отишли хитар лов ловити.“
Одвеза му и ноге и руке,
Пак му даје три дуката жута:
„На ти диете, па се напиј вина!“ 30
Кад се диете вина понапило,
На три хвата у висину скаче,
А четири равна поља пређе;
На многе је ударио Турке,
Много им је одсиекао глава’; 35
Ал’ су њега обранили Турци,
Одсиекли му о рамену руку,
Лиеву ногу и још десну руку.
Лиеву ногу носи у струњари,
Десну руку у лијевој руци, 40
Тер он дође под влашко Котарје,
У горицу под кишицу јелу,
Па он нађе Петра Мрконића,
И с њиме је Смиљанић Илија
И јоштера Прлићу Антуне; 45
Па говори момче од оваца’:
„Ој Бога вам моја браћо драга!
„Ви сиедите па вино пијете,
„А ваши су двори попаљени.“
То изусти а душицу пусли. 50
Лиепо су га браћа сахранила,
Наџацима раку изкопали.
Па кад су га браћа сахранила,
Ал’ говори Смиљанић Илија:
„Побратиме Петре Мрконићу! 55
„Де се попни на кишицу јелу,
„Па погледни у влашко Котарје,
„Бјелу ли се цркве и олтари
„И виде л’ се куће калуђерске?“
Он се попне на кишицу јелу, 60
Па говори Петре Мрконићу:
„Побратиме Смиљанић Илија!
„Не биеле се цркве и олтари,
„Нит’ се виде куће калуђерске,
„Већ се виде та л’огњишта црна.“ 65
Ал’ говори Смиљанић Илија:
„А Бога вам моја браћо драга!
„Сад хајдете како који море,
„Ја ћу ићи како коњић море.“
Па одоше двору бијеломе. 70
Када Иљо дође својем двору,
Двори су му огњем изгориели;
На по двора колац ударили,
Па за колац мајку превезали;
Ал’ говори Илијина мајка: 75
„Ој Илија драго диете моје!
„Кад ми Иљо требујеш у двору,
„Онда л’ Иљо нема у дворима;
„Када Иљо нетребаш у двору,
„Онда с’ Иљо читав дан у двору.“
Ал’ говори Смиљанић Илија: 80
„Ој старице моја мила мајко!
„Би л’ ми знала познавати Турке?“
Ал‘ говори мила стара мајка:
„Немогу ти познавати Турке,
„Како би ли познавала Турке?“ 85
Ал’ говори Смиљанић Илија,
Ал’ говори својој милој мајки:
„Ако ли су Турци Удбињани,
„Кратке пушке а дуге доламе;
„Ако ли су Турци јањичари, 90
„Дуге пушке а кратке доламе.“
Проговара стара мила мајка:
„Немогу ти познавати Турке;
„Сам’ познадох Кладушу диздара:
„Он је твоје попалио дворе 95
„И твоје је одводио сеје;
„Секу води да му буде љуба,
„Љубу води да му буде сека.“
Ал’ говори Смиљанић Илија:
„Ој дружбино драга браћо моја! 100
„Да идемо у ’ну гору црну,
„Што је гора костма ограђена,
„Ту ћу наћи Кладушу диздара.“
Отидоше у ту гору црну.
Кад је дошо у ту гору црну, 105
Заметнуо крваве бусије:
Све двојицу меће за једнога.
Па ниш‘ неста Смиљанић Илија:
Па је себи завијао чалму,
Па он иде Кладуши диздару, 110
Па га љуби у скут и руке,
Сиеде с њиме хладна пити вина.
А служи јих Илијина љуба,
Па служећи Илију познаје;
Ал‘ Илија у њу и негледи, 115
Већ Илија Турке разговара.
Кад се Иљо вином окитио,
Тад говори Смиљанић Илија:
„Ај Бога ти Кладушо диздару,
„Како с’ младо заробио робље! 120
„Продај мени једног роба свога.“
Ал’ говори Кладуша диздаре:
„Небудали незнана делијо!
„Ти си био у влашком Котарју,
„Што се ниси робља наробио?“ 125
Ал’ говори Смиљанић Илија:
„Ој Бога ти Кладушо диздару!
„Продај мени оба роба своја.“
Досиети се Кладуша диздаре:
„Ид’ отале незнана делијо! 130
„Ако л’ тргнем из корица ћорду,
„Осиећ ћу ти твоју русу главу.
„Дал сам теби робља заробио?“
Ал’ говори Смиљанић ллија:
„Ој Бога ти Кладушо диздару! 135
„Нисам дошо робља заробити,
„Већ сам дошо да те ја упитам:
„Куд ћеш своје проводити робље?“ —
„Кад ме питаш право ћу ли казат’:
„Ја ћу моје проводити робље 140
„Кроз те тиесне кланце, јадикланце,
„Гдие но многа јадикује мајка.“
Ал‘ говори Смиљанић Илија:
„С Богом остај Кладушо диздару!
„Ако Бог да’ и недиеља млада, 145
„Сутра ћ’ твоја јадиковат’ мајка.“
Па он оде у гору зелену.
Кад у јутро данак освануо,
Ал’ ти иде Клодуша диздаре: 150
Отуд пуца Смиљанић Илија,
Отуд пуца Прлићу Антуне
И јоштера Петре Мрконићу
И за сваким тридесет јунака';
Пак побише јањичаре Турке,
Побише јих листом до једнога, 155
А Кладушу живог ухватише:
Савеза му Смиљанић Илија,
Савеза му и ноге и руке;
Најприј‘ му је очи извадио,
Па му десну он осиеко руку; 160
Лиеву руку па обадвие ноге;
Па говори Смиљанић Илија:
„Курво кучко Кладушо диздару!
„Тако с' моју ти мучио мајку.“
Оде Иљо двору бијеломе, 165
И одведе своју виерну љубу
И још своју сестрицу нејаку.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
