Изгрејала два месеца,
у мајкини свил’ни скути,
у таткови равни двори.
То не била деа месеца,
већ то била до два брата. 5
Мајка вели да их жени.
Они јој се верно моле:
„Немој, мајко, не жени не,
не жени не, не смеши не,
но ни купи вране коње, 10
да шетамо кроз дворове,
кроз дворове танке Стане.“
Ој убава мала момо, ладо, ладо!
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 68.
