Иде Јован преко поље

* * *

[Иде Јован преко поље]

Иде Јован преко поље,
руке ломи, слузе рони,
глас до бога, слузе до пете.
Сретнала га божја Богородица мајка:
„Што ти је, Јоване? 5
Руке ломиш, слузе рониш,
глас до бога, слузе до пете.“
„Како нећу, божја мајко!
Лоша ми је бољка у очи улегла."
„Не бој се, Јоване, 10
ја сам божја Богородица,
ја имам седамдесет и седам квачке,
свака има по седамдесет и седам пилики.
Све ће ги испратим куде тебе.
Сас кљунице ће искљујев, 15
сас нокти ће ишч’чкав,
сас крила ће испавав,
и бољку ће излечив.“

---

Напомене

„Од очи.“ Маше се ножем испред очију болесника. Може се употребити и „китка“ (босиљак, раж и кокошије перо).

Референце

Извор

• Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 296.