Иво Сењанин и Рњица Алијаш
Дворе мете Рњичина мајка
А Рњица у пепелу спава:
Ал‘ говори Рњичина мајка:
„Ој Рњиче мој једини сине!
„Заш' не идеш у гору јуначку, 5
„Па некупиш ти чету јуначку
„Ко што ти је купио бабајко?“
На том Рњи врло жао било,
Па он оде у гору зелену.
Девет годин’ по гори ходио, 10
Са горице хладну росу пио,
Изпод себе црну земљу јео,
Док је себи чету сакупио.
Лиепу Ррњо чету сакупио,
Сакупио тридесет четника’, 15
У живу би ватру ускочили,
За голу би сабљу ухватили.
Ал’ говори Рњица Мустафа:
„Ој дружино драга браћо моја!
„Браћо јесмо сви добри јунаци; 20
„Ви сиедите, пите хладно вино,
„А ја идем двору материном
„Да доведем браца Алијаша,
„Да ми носи барјаке пред друштвом.“
Па он иде двору бијеломе. 25
Далеко га угледала мајка,
Још је ближе пред њег’ изшетала;
Непита га стара мила мајка
Како га је послужило здравље,
Већ га пита стара мила мајка: 30
„Ој Рњиче мој једини сине!
„Јесл л’ Рњо чету сакупио?“
Проговара Рњица Мустафа:
„Ој старице моја мила мајко!
„Лиепу сам ти чету сакупио, 35
„Све четнике што с’ дојако били,
„У живу би ватру ускочили,
„За голу би сабљу ухватили;
„Већ сам дошо по брата Алију
„Да ми носи барјаке пред друштвом.“ 40
Ал’ говори стара мила мајка:
„Небудали Рњице Мустафе!
„Још Алија за дружину није,
„Још дугачку кошуљицу носи.“
А то чуо диете Алијашу, 45
Па говори диете Алијашу:
„Идем мајко с братом у горицу,
„А ја идем макар и недошо.“
Па он оде у горицу с њиме.
Кад дођоше међ’ дружину своју, 50
Пише, јеше три бијела дана;
Ал’ говори Рњица Мустафа:
„О дружино драга браћо моја!
„Је ли мајка родила јунака
„И сестрица брата одгојила 55
„На пречистом диевојачком крилу?
„Пак да с’ попне на врх Велебића
„Да погледа на врх Велебића,
„Да погледа Сењу жестокоме:
„Косу л’ косци, жању л’ жетеоци, 60
„Је ли дома Сењанине Иво?
„Слави л’ Иво своје име крстно?“
Сва дружина ником поникнула;
Непониче диете Алијаше,
Већ говори диете Алијаше: 65
„Ој Бога ти мој брате Мустафе!
„Попет' ћу се врху Велебића,
„Погледат‘ ћу Сењу жестокоме,
„Косу л’ косци, жању л’ жетеоци,
„Је ли дома Сењанине Иво, 70
„Слави л‘ Иво своје име крстно.“
Па он оде на врх Велебића,
Па погледа у жестоко Сење,
Па је свому брату бесиедио:
„О мој брате .Мустафе Рњицо! 75
„Косци косе, жању жетеоци,
„Иво слави своје име крстно:
„У двору му три кола играју:
„Једно коло самих диевојака’,
„Друго коло самиех момака’, 80
„Треће коло самих удовица’;
„Сад ја идем у жестоко Сење.“
Ал’ му братац тихо говорио:
„Ој Алијо мој брате једини!
„Када дођеш у жестоко Сење 85
„Ти некажи да си горско Туре,
„Већ ти с’ кажи банова катана:
„Да је ово баш девети данак
„Како с’ књиге отуд проносио,
„Изгубио без биљега вранца, 90
„Па си дошо туда питат’ људе.“
Ал’ он иде у жестоко Сење.
Када дође Сењанину Иви
Лиепу му је помоћ називао:
„Бог помого Сењанине Иво!“ 95
Ал’ говори Сењанине Иво:
„Бог помого Туре из горице!“ —
„Ја нијесам Туре из горице,
„Веће ја сам банова катана;
„Ево данас баш девети данак 100
„Како ја сам туда проходио,
„Проходио, књиге проносио,
„Изгубио без биљега вранца,
„Па сам дошо овуд питат’ људе.“
Даде њему један перчин вина; 105
Узе диете, па у грло слиева.
Даде њему други перчин вина,
Узе диете, па у грло слиева.
Кад се Иљо вином окитио,
Ал’ говори диете Алијаше: 110
„Ој Бога ти Сењанине Иво!
„Јц л’ ми тестир у коло с’ ухватит’?“ —
„Тестир ти је у које ти драго.“
Он се хвата у ’но коло дивно,
А до оне Иванове секе; 115
Како курва колом замехнуо
На петеро коло растргао,
Хвата секу за бијеле дојке.
Ал’ говори сека Иванова:
„Ид’ отале незнана делијо! 120
„Нисам за те лице убиелила,
„Нисам за те угојила дојке,
„Већ за оног брата Рњичина,
„За Алију од седам година’.“
Иљо ћути ништа неговори; 125
Како курва колом замахнује
На шестеро коло растргује,
Хвата секу за бијеле дојке;
Ал’ говори сека Иванова:
„Ид’ отале незнана делијо! 130
„Нисам за те угојила дојке,
„Нит’ сам за те убиелила лице,
„Већ за оног брата Рњичина,
„За Алију од седам година’.“
Ниш’ нестаде диете Алијаше, 135
Он раскопча на прси доламу,
Па синуше токе Рњичине;
Ал’ говори Иванова сека:
„Ој Алијо дражји од очијух!
Хоћемо ли у гору зелену?“ 140
Ћути Иљо ништа неговори,
Веће курва колом замахнује;
Како курва колом замахнује
На шестеро коло растргује,
Хвата секу за бијелу руку, 145
Па је води у гору зелену.
То видио Матиша војвода,
Ал’ говори Матиша војвода:
„Ој Бога ти Сењанине Иво!
„Оде Туре, одведе диевојку; 150
„Да би коју неби ни жалио,
„Већ баш твоју сестрицу Јелицу.“
За то Иво хаје и нехаје,
Већ он сиеди, хладно вино пије.
Ал’ говори Матиша војвода: 155
„Ој Бога ти Сењанине Иво!
„Оде Туре, одведе диевојку;
„Да би коју неби ни жалио,
„Већ баш твоју сестрицу Јелицу."
Ал’ ниш’ неста Сцњанине Иво, 160
Од хитрине гола коња јаши,
Од брзине голу сабљу паше,
У гаћица’ и у папучица’;
Али Иљо већ под Велебићем.
Тад повикну Сењанине Иво: 165
„Иди Туре, остави ми секу.“
Ал‘ то Иљо хаје и нехаје,
Већ све даље у гору узмиче.
Опет Иво тихо повикнуо:
„Иди Туре, остави ми секу.“ 170
Ал’ то Иљо хаје и нехаје,
Већ све даље у гору узмиче.
Кад је трећи путак повикнуо,
Говорио Сењанине Иво:
„Иди Туре, остави ми секу, 175
„Јер љуто сам напунио шарку,
„Гдие поглеђем забацити неће,
„Гдие погодим пребољет’ неможе.“
На то Иљо хаје и нехаје,
Већ све даље у гору узмиче. 180
Ниш’ нестаде Сењанине Иво,
Већ он гледје по нишану шарке:
Пуца шарка, живи огањ даје
И удара диете Алијаша;
У добро га миесто ударио, 185
У обличје гдие калпак домиче,
Чело пуче, очи изкочише,
Паде Иљо у траву на главу.
Кад видиела сестра Иванова,
Па узимље Алијину шарку, 190
Она глеђе по нишану шарки:
Пуца шарка, живи огањ даје,
Ал’ Ивану срећа прискочила,
Па му ништа наудила није,
Сам’ разбила на главу челенку, 195
На челенки девет челенака’,
Све девет се на чекрк окреће.
Ал‘ говори Сењанине Иво:
„Ој Матишо драги побратиме!
„Сад ти узми своју бритку ћорду, 200
„Па ти сиеци мојој сестри главу,
„Па ти сиеци ка’но мојом руком,
„Јер ме моја заклињала мајка
„Да ја своје некрвавим ћорде.“
То Матиша једва дочекао. 205
Клече диева на гола кољена,
А он трже бријеткињу ћорду,
Осиече јој при рамену главу,
При рамену гдие је и нарасла.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
