[Иван бане три весеља чини]
Иван бане три весеља чини:
једну радост - милу ћерку дава,
другу радост - мушко чедо шиша,
трећу радост - на војску по’оди.
На по’оди љуби беседио: 5
— „Чујеш ли ме, моја верна љубо!
Да ми свате ти пречекаш лепо,
још полепше да дарујеш даром:
сваком свату авдесли мараму,
деверима ноже оковане, 10
старом свату коња и сокола,
милом куму од злата синију,
на којој је гуја позлаћена,
младожењи коња и девојку."
Иван бане на војску отиде, 15
љуба с' успе на високи чардак.
К’д погледа низ поље широко,
а сватови поље притиснули,
коњ до коња, јунак до јунака,
младо момче међу сватовима, 20
као месец међ’ сјајним звездама.
Чини с’ ашик Иван беговица
на својега зета суђенога,
па облачи ру’о неносено
и још скида од руке прстене, 25
а расплеће косе саплетене,
па ипушта низ плећи бијели.
Отуд иду два ручна девера,
међу собом грчки говорили:
„Ове косе плетене су биле, 30
ове руке прстене носиле,
ово лице љублено је било."
Мука стаде њеној милој ћерки.
Те ми пушти крвцу од образа,
те ми пише једну ситну књигу, 35
па је праћа по сивом соколу,
а на руке своме милом баби
у књиги му ’вако поручује:
„Де си, да си, мој мили бабајко!
Где год био, данас дома да си! 40
Данас ти се љуба преудаје,
преудаје за зета својега,
твоју ћеру у клете затвара."
Кад је Бане књигу проучио
и видио што му књига пише, 45
брзо с' спреми, хитно дома дође.
Још сватови из врата излазе,
а наш Бане пред њима се нађе.
Лепо Бане сватима зборио:
„Вратите се, кићени сватови!" 50
Бан им лепе даривао даре,
распромени своју верну љубу,
променио своју милу ћерку,
испрати је с кићеним сватима,
па се врати натраг у дворове. 55
Умаза је лојем и катраном,
упали је од све четир’ стране.
Пишти љуба, до Бога се чује:
— „Не, за Бога, Бане господаре!
Не остави да изгорем млада!" — 60
— „Нека гориш, да би изгорела!
Зе ’оћала зета да пољубиш."
