Ивановић из Доброте и Хаџи Ибраим
Босна хвали Рељу Бошњанина,
Херцеговци Милош Обилића,
Булгарија Марка Краљевића,
Унгарија Сибињанин Јанка,
Скендерија Скендер-бега бана, 5
Хрваћани хрватскога бана,
Црногорци Петровић владику,
Сењ бијели Сењанин Ивана,
Дубровчани властелин Мароја,
Которани Мату капетана, 10
А сва Бока два Ивановића,
До два сина из Доброте кнеза,
По имену деливука Луке,
Који вјечну славу придобише,
И на мору Турке потопише. 15
Шамбек гради беже од Трипуле,
Градио га три године дана.
Кад је шамбек дрво начинио,
На њ удара шездесет топова,
Три стотине и тридест Турака, 20
А пред њима Хаџи-Ибраима,
Даде бајрак Хаџи-Ибраиму,
Тури шамбек на море дебело,
Језди шамбек низ море дуждево.
Он сусрете Врагужела[1] Луку, 25
Па он Луци Божју помоћ дава:
„Божја помоћ Врагужело Лука”!
А Лука му помоћ прихватио:
„Да си здраво Хаџи-Ибраиме”!
Вели њему Хаџи-Ибраиме: 30
„Каурине Врагужело Лука,
Шта те питам да ми право кажеш,
Једа ђе гођ Јовановић Марка,
Јал’ његову малену тртану”?
Одговара Врагужело Лука: 35
„Ој, Турчине Хаџи-Ибраиме,
Кад ме питаш право ћу ти казат’,
Ено Марка под Атином градом,
И његове малене тртане,
И у њојзи сваке трговине, 40
Уља, воска, и танане свиле,
И љепије шикли огледала,
Што највише купују ђевојке”.
Кад то зачу Хаџи-Ибраиме,
Он повика Барбарезе Турке: 45
„На ноге се Барбарези Турци,
Отворите једра на шамбеку,
Нека језди низ море дебело”!
Кад зачуше Барбарези Турци,
Па скочише како мрки вуци, 50
Разапеше једра на шамбеку,
Језди шамбек низ море дебело.
Угледа га кавалијер Марко,
Па дохвати срчали дурбина,
Развија га на седам каната, 55
Па погледа уз море дебело.
Позна Марко Барбарезе Турке,
Он с дурбином отле ударио,
Те се сломи удвоје утроје,
Па дозивље Јосу брата свога: 60
„О Јосифе, брате од матере,
Ти зготови господска обједа,
Данас ћемо славит’ Ускрсење”!
Јосо братац био од послуха,
Он зготови господска обједа, 65
Па сједоше за пуну трпезу,
Узе Марко пуну боцу вина,
Па дружини редом наздравио:
„Здрави сте ми редом дружинице,
Лијепо се понапите вина, 70
Бог да знаде, хоћемо ли икад,
Та видите онога дрвета,
Што се ваља како и планина”.
Док се друштво накитило вина,
Прославише славно Ускрсење. 75
Уто стиже и шамбек дријево,
Одма викну из турског шамбека,
По имену Хаџи-Ибраиме:
„Предај ми се Ивановић Марко,
Предај ми се, а не гини данас”! 80
Одговара Ивановић Марко:
„Ој, Турчине Хаџи-Ибраиме,
Тврда вјера, тврђа од камена,
Нећу ти се данас предавати”!
Опет викну Хаџи-Ибраиме: 85
„Предај ми се Ивановић Марко,
Предај ми се, а не гини лудо,
Ну, погледај на шамбека мога,
А погледај на твоју тртану”!
Одговара кавалијер Марко: 90
„Ој, Турчине Хаџи-Ибраиме,
Нећу ти се данас предавати
Да би знао да ћу погинути,
А што велиш за шамбека твога,
И за моју малену тртану, 95
И соко је тица прималена,
Придобива орла великога”!
Кад то зачу Хаџи-Ибраиме,
Он повика Барбарезе Турке:
„На ноге се Барбарези Турци, 100
Оборите огањ са шамбека”!
Кад зачуше Барбарези Турци,
Сломише се како мрки вуци,
Са шамбека огањ оборише,
Упалише шесдесет топова, 105
Три стотине и тридест пушака,
Тако Марку Бог и срећа била,
Ни једна иј није погодила,
Преко њи је огањ преметнуо.
Тад повика на дружину Марко: 110
„Оборите огањ из тртане”!
А дружина Марка послушала,
Из тртане огањ оборише,
Упалише седам лубарада,
И тридесет велики пушака, 115
Седам врата граде на шамбеку,
И убише тридесет Турака.
Док се мало ометоше Турци,
Опет пуче седам лубарада,
Седам врата опет начинише, 120
Опет пуче тридесет пушака,
Те убише тридесет Турака,
Тад се стаде море уљевати,
У турскога великог шамбека.
Сад се Турци много ометоше. 125
Опет пуче тридесет пушака,
И убише тридесет Турака,
Гађа пушка из мале тртане,
Од образа кавалијер Марка,
По сриједи Хаџи-Ибраима, 130
Паде Ибро у море дебело.
Гађа пушка из турског шамбека,
Од образа црна Арапина,
По сриједи Ивановић Марка,
Паде Марко у своју тртану, 135
Око њег’ се ометоше друштво.
Јоште Марко у животу бјеше,
Па повика на своју дружину:
„Паз те себе моја дружинице,
Пази себе Јосо брат од мајке, 140
Пазте себе а не жалте мене,
Већ на Турке јуриш учините”!
Тада друштво послушало Марка,
За бритке се ухватише ђорде,
Па на шамбек јуриш учинише, 145
Све поклаше по шамбеку Турке,
Као вуци пребијеле овце,
Бацише иј у море дебело,
Из шамбека покупише благо,
А све благо и сребро и злато, 150
Шамбек дрво мору потопише.
Таман жарко почиваше сунце,
А умрије Ивановић Марко,
На рукама Јосе брата свога.
Бог да прости кавалијер Марка, 155
Који знаде придобити Турке*.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
