Златан прстен у планине
Што се сија, нане, горе у планине?
Да л' је пламен, нане, или златан камен?
Да л’ је слунце, нане, у Петрово лето?
Ил' је голем, нане, тај камен од мармер?
Да л' девојка, нане, платно распрострла? 5
Није пламен, нане, нити златан камен,
није слунце, нане, у Петрово лето,
неје голем, нане, тај камен од мермер,
нит' девојка, нане, платно распрострла,
већ су моји, нане, китени сватови. 10
Они носив, нане, свилене кошуље,
међу ње је, нане, мили младожења,
он ми носи, нане, тај прстен од злато,
све тој сија, нане, горе у планине.
