Заручници са положаја
Узех, друже, бијелу хартију
Да поздравим заручницу своју;
Па оловку узимам у руку
Да олакшам своме срцу муку.
Ситна слова по хартији слажем, 5
Слушај, мила, што ћу да ти кажем:
Партизанска борба лака није,
Ипак ми је тебе најжалије.
Ни ја ни ти нисмо криви, мила,
Што нас клета судба раставила, 10
А сад, мила, ја ти нећу крити:
Добар јунак није лако бити;
А ја, драга, желим јунак бити
Да се можеш са мном поносити.
Ја се сјећам онога минута, 15
Сјећаћу се по стотину пута,
Кад у борбу ја сам полазио,
С родбином се н’јесам поздравио,
А погледом с тобом се опрости,
Нестадоше све наше радости. 20
Све је село у жалости било,
По Кордуну зло се раширило;
Кордун бјеше притиснула тама
А покоље видјела си сама.
Таку Хитлер политику води: 25
Да уништи све што Кордун роди.
Што имаде срца у прсима,
Узе пушку да се коље с псима.
Тад Партија, наша мајка мила,
Све јунаке по избор скупила 30
Да гонимо фашистичке звијери,
И ја, мила, тада не превјери.
Сад бранимо сиротињу рају,
Петокраке на капи нам сјају.
И ја носим партизанско име, 35
Па се имам поносити чиме.
Ако, драга, добра срећа буде
И фашисте отјерамо луде,
И нас двоје сретни ћемо бити,
У слободи љубав проводити. 40
А сад збогом, ево чете крећу,
Вјеруј да те заборавит нећу.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg