* * *
[Запродава се коњче вирогоњче]
Запродава се коњче вирогоњче,
никој нема паре да га купи.
Закупова га Момчил добар јунак.
Закупова — паре нема да га плати,
лов да лови, паре да заради. 5
Па укачи коњче вирогоњче,
та отиде до шарене чешме.
Там затече Будимку девојку
и потражи дулек ладну воду.
Како њему воду додаваше 10
он ју узе за бијеле руће,
та преврљи коњу на терћију —
одведе је своме белом двору.
Ал' је Момчил в’здан тужан био!
Пита њега Будимка девојка: 15
Што си тужан Момчиле јуначе?
Он јој онда све по реду каза,
како нема вересију да плати,
за тој пусто коњче вирогоњче.
Девојћа се у џепове бркну, 20
та извади два џепа имања:
једно да си плати коњче вирогоњче,
а другото с'с њу да потроши.
|
|
Референце
Извор
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 189.
