Заплакала и гора и трава
Заплакала и гора и трава:
Сеја брата Швабама издала
Казала је швапском капетану
Да он има пушку закопану.
Није пушка већ митраљез био, 5
Са њим се је брацо поносио.
Сеја с Швабом иде на вјенчање,
А брата јој воде на стријељање.
Кад се сеја са вјенчања врати,
Случајно се на гроб братов сврати. 10
А из гроба нешто проговара:
„Мила сејо, касно се кајати,
Твој се брацо више не поврати.
Ко понесе моју кабаницу,
Нек поздрави моју другарицу. 15
Ко понесе моје фишеклије,
Нек поздрави моје сеје миле.
Ко понесе моју капу шајку,
Нек поздрави и оца и мајку."
