Залудно тражење
Писац: Матија Бан



* * *


     ЗАЛУДНО ТРАЖЕЊЕ

Тражио сам по чаробним
   Круговима љепотица,
   Гдје куцају млада срца
   Уз весели ромон жица,
   Ну не видјех најљепшега
   Међу њима њеног лица.
У градини китној гдјено
   Цв'јеће мирис свој издише,
   Покрај мора кад вечерни
   Повјетарац тихо дише
   Тражио сам, ал' је моје
   Сузне очи не спазише.
Гдје небеса видјех да су
   Према земљи лепше сјала,
   Гдје украсе и милине
   Природа је све сабрала
   Чеко сам је, ал' ни тамо
   Видјети се није дала.
Најзад смислих у храм божји
   Жеља ће је бит' одвела,
   Анђео сама, љуби она
   Више свега стан анђела;
   Вај! и тамо њених стопа
   Цв'јетна стаза већ ј'увела.
Ох! сад куда да је тражим?
   Дух може ли још да сања?
   Зар још да је чекам након
   Толи дуга мог чекања?
   Жалосно ми срце вели
   Да с' од мене она склања.
Ну наш'о је, ил не наш'о,
   Свуд тражићу и одјако,
   Дошла она, ил' не дошла,
   Чекаћу је све једнако,
   Јер лакше је умр'јет него
   Не надат' се њој никако.


Извори

  • Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 39-40, Београд, 1892, Српска краљевска академија.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.