Закон о поморској и унутрашњој пловидби

Први део
УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се безбедност пловидбе на мору и унутрашњим водама Савезне Републике Југославије, пловни путеви на обалном мору и на унутрашњим водама у Савезној Републици Југославији, државна припадност, идентификација и упис брода, основи својинско-правних односа у погледу бродова, бродар, облигациони односи који се односе на бродове, пловидбене незгоде, поступак извршења и обезбеђења на бродовима и меродавно право и надлежност судова у Савезној Републици Југославији за спорове са међународним обележјем.

Члан 2

Бродови који имају југословенску државну припадност (у даљем тексту: југословенски бродови) када се налазе на отвореном мору су под суверенитетом Савезне Републике Југославије.

Члан 3

Одредбе овог закона које се односе на бродове односе се и на ратне бродове и друге пловне објекте поморске и унутрашње пловидбе, ако је то овим законом предвиђено.

Члан 4

На односе који нису уређени овим законом и на другим прописима донесеним на основу овог закона, примењују се обичаји у поморској и унутрашњој пловидби.

Члан 5

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) „поморска пловидба“ је пловидба која се обавља на мору, на рекама Јадранског слива до границе до које су оне пловне с морске стране, на Скадарском језеру и на реци Ријека Црнојевића;

2) „унутрашња пловидба“ је пловидба која се обавља на рекама, каналима и језерима, осим на рекама Јадранског слива и на Скадарском језеру и на реци Ријека Црнојевића;

3) „пловни објект“ је брод, технички пловни објект, пловеће постројење, чамац и други објект који је оспособљен за пловидбу и који учествује у пловидби;

4) „трговачка морнарица“ обухвата поморске бродове и бродове унутрашње пловидбе и друге пловне објекте, осим ратних бродова;

5) „брод“ је поморски брод и брод унутрашње пловидбе, осим ратног брода;

6) „југословенски ратни брод“ је брод који је под командом официра Војске Југославије, а чија је посада војна;

7) „поморски брод“ је брод регистрован за пловидбу морем, чија баждарска дужина износи најмање 12 метара, а регистарска запремина - најмање 15 БРТ;

8) „путнички брод“ је брод поморске или унутрашње пловидбе регистрован за превоз више од 12 путника;

9) „поморски теретни брод“ је брод који није поморски путнички брод;

10) „поморски технички пловни објект“ је брод регистрован за обављање техничких радова (багер, дизалица, платформа за истраживање и експлоатацију нафте и сл.);

11) „поморски чамац“ је пловни објект регистрован за пловидбу морем, чија баждарска дужина износи мање од 12 метара, а регистарска запремина - мање од 15 БРТ;

12) „брод унутрашње пловидбе“ је брод регистрован за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи најмање 15 метара, а ширина трупа - најмање три метра или чија је највећа истиснина најмање 15 тона, као и тегљач и потискивач, без обзира на њихову дужину, ширину и истиснину;

13) „теретни брод унутрашње пловидбе“ је брод регистрован за превоз терета;

14) „тегљач, односно потискивач“ је брод регистрован за тегљење или потискивање других пловних објеката;

15) „брод унутрашње пловидбе са сопственим погоном“ је брод који има сопствени машински уређај за погон;

16) „брод унутрашње пловидбе без сопственог погона“ је брод који нема сопствени машински уређај за погон, као и брод чији се машински уређај користи за премештања у пристаништу или местима укрцаја или искрцаја или да би се повећале његове маневарске способности за време потискивања или тегљења;

17) „технички пловни објект унутрашње пловидбе“ је објект опремљен механичким уређајем за обављање техничких радова на унутрашњим водама са сопственим погонским машинским уређајима или без њега (пловећа направа, багер, дизалица, платформа и сл.);

18) „пловеће постројење“ је пловни објект без сопственог погона који није предвиђен за премештање нити за обављање посебних радова на мору или унутрашњим водама (купатило, пристан, хангар, воденица, рибарска тиквара, кућа за одмор, понтонски мост, стамбена лађа, угоститељски објект, сплав кућица, пловећа радионица и сл.);

19) „чамац унутрашње пловидбе“ је пловни објект, осим тегљача и потискивача, без обзира на њихову дужину, ширину и истиснину, регистрован за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи мање од 15 метара, а ширина трупа мање од три метра, а чија највећа истиснина износи мање од 15 тона;

20) „нуклеарни брод“ је поморски брод опремљен нуклеарним постројењем;

21) „рибарски брод“ је брод регистрован и опремљен за улов рибе или других живих бића која живе у води;

22) „јахта“ је брод који служи у непривредне сврхе за разоноду, спорт или рекреацију;

23) „југословенски јавни брод“ је брод који употребљава југословенски државни орган, а који није ратни брод и који служи искључиво у непривредне сврхе;

24) „танкер“ је брод поморске или унутрашње пловидбе регистрован за превоз терета у течном стању;

25) „брод у градњи“ је брод од момента полагања кобилице или сличног поступка градње до момента уписа у уписник бродова;

26) „постојећи брод“ је брод који није у градњи;

27) „страни трговачки брод“ је поморски брод који има страну државну припадност, односно брод унутрашње пловидбе који је уписан у страни уписник бродова;

28) „страни ратни брод“ је брод који је под командом официра страних оружаних снага, а чија је посада војна;

29) „страни јавни брод“ је брод који употребљава орган стране државе а који није ратни брод и служи искључиво у непривредне сврхе;

30) „страни чамац“ је пловни објект који се сматра чамцем према прописима државе у којој је евидентиран, а ако није евидентиран - према прописима државе чији је држављанин власник чамца;

31) „скела“ је пловни објект унутрашње пловидбе намењен за превоз лица и ствари са једне на другу обалу унутрашњих вода;

32) „путник“ је свако лице на броду, чамцу или другом пловном објекту, осим деце млађе од једне године, лица запослених на броду у било ком својству и чланова њихове породице;

33) „међународно путовање“ је путовање бродом, чамцем или другим пловним објектом из југословенске луке или пристаништа у страну луку или пристаниште и обратно;

34) „потисница“ је теретни брод унутрашње пловидбе без сопственог погона и без сопственог кормиларског уређаја;

35) „тегљеница“ је теретни брод унутрашње пловидбе без сопственог погона, а који има сопствени кормиларски уређај;

36) „санитетски брод“ је брод регистрован и опремљен за здравствену службу;

37) „ледоломац“ је брод регистрован и опремљен за разбијање леда;

38) „лука, односно пристаниште“ је водени и са водом непосредно повезани копнени простор са објектима намењеним за пристајање, сидрење и заштиту пловних објеката, као и укрцавање и искрцавање путника и робе;

39) „зимовник“ је изграђени или природни водени простор на унутрашњем пловном путу који је уређен и оспособљен као сигурно склониште за бродове од оштећења ледом или велике воде;

40) „склониште“ је природни део воденог простора на унутрашњем пловном путу који служи за нужни смештај бродова ради заштите од оштећења приликом непосредног надоласка леда или велике воде;

41) „сидриште на унутрашњим водама“ је опремљени и обележени део унутрашњих вода на којем се може вршити безбедно стајање и маневрисање пловног објекта и чија дубина не сме бити мања од минималне дубине пловног пута на којем се сидриште налази или са којим је спојено;

42) „сидриште на мору“ је део мора испред луке одређен лучким узансама те луке;

43) „марина“ је специјализована лука или пристаниште на обали мора, река, канала или језера намењених за прихват, чување и опрему пловних објеката који служе за рекреацију, спорт и разоноду;

44) „бродар“ је физичко или правно лице које је као држалац брода носилац пловидбеног подухвата, с тим што се претпоставља, док се противно не докаже, да је бродар лице које је у уписник бродова уписано као власник брода;

45) „уље“ је свако постојано уље, сирова нафта, тешко дизел-уље, мазиво-уље и животињска биљна уља и масти, без обзира на то да ли се превози бродом као терет или као гориво за погон брода;

46) „пловидбена незгода“ је ванредни догађај на мору или унутрашњим водама настао у пловидби или искоришћавању пловног објекта, пловног пута или објекта на њему при којем је дошло до људских жртава или телесних оштећења, материјалне штете или загађивања животне средине.

Други део
БЕЗБЕДНОСТ ПЛОВИДБЕ

Глава 1
ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

Члан 6

Пловни путеви у обалном мору и на унутрашњим водама Савезне Републике Југославије, луке и пристаништа, поморски бродови, бродови унутрашње пловидбе и други пловни објекти, посада на бродовима и другим пловним објектима, на мору и унутрашњим пловним путевима, морају да испуњавају услове за безбедну пловидбу прописане овим законом.

Овим законом уређује се и безбедност пловидбе на пловним путевима на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе.

Члан 7

Начин остваривања заштите живота људи на мору и унутрашњим пловним путевима, као и избегавање судара на мору, уређује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 8

Предузеће и друго правно лице које обавља јавни саобраћај на мору и унутрашњим пловним путевима, које управља луком, односно пристаништем, или овлашћено правно лице које уређује и одржава те пловне путеве дужно је да:

1) обезбеди трајно вршење контроле безбедности пловидбе;

2) евидентира прописане податке који су од значаја за безбедност пловидбе.

Јавни саобраћај на мору и унутрашњим пловним путевима може обављати страно правно и физичко лице под условима предвиђеним савезним законом.

Глава 2
ПЛОВНИ ПУТЕВИ

Члан 9

Пловни пут у обалном мору Савезне Републике Југославије је појас у том мору довољно дубок и широк за безбедну пловидбу брода који је, по потреби, и обележен.

Пловни пут на унутрашњим водама је река, канал или језеро на коме су обезбеђени услови за безбедну пловидбу.

Члан 10

Пловни путеви морају да испуњавају услове за безбедну пловидбу прописане овим законом.

Категоризацију унутрашњих пловних путева прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 11

Објекти безбедности пловидбе на пловним путевима у обалном мору су светионици, обална светла, плутаче и друге ознаке, сигналне станице и радио-станице, оптички, звучни, електрични, електронски, радарски и други уређаји за безбедну пловидбу на мору, пловним путевима и у лукама.

Објекти безбедности пловидбе на пловним путевима унутрашњих вода су сигналне станице и радио-станице, пловни и обални сигнали, пловидбене ознаке, оптички, звучни, електрични, електронски, радарски и други уређаји за безбедност пловидбе, зимовници, сидришта и преводнице на пловном путу и хидротехнички објекти којима се обезбеђује безбедност пловидбе у оквиру предвиђених габарита.

Накнаде за коришћење објеката безбедности пловидбе и услуга радио-службе на пловним путевима у обалном мору и унутрашњим пловним путевима Савезне Републике Југославије плаћају корисници тих пловних путева.

Висина накнаде из става 3. овог члана одређује се тарифом.

Накнаде се уплаћују у савезни буџет.

Члан 12

Пловни путеви у обалном мору и на унутрашњим водама морају се уређивати, на њима се мора одржавати пловност и постављати објекти безбедности пловидбе и обезбеђивати функционисање у складу са утврђеном категоријом пловног пута.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа привремено ће ограничити или забранити пловидбу пловним путем ако је угрожена безбедност пловидбе или сигурност хидро-грађевинских и других објеката на пловном путу и о томе благовремено обавестити учеснике у пловидби преко средстава информисања или на уобичајен начин.

Простор намењен за спорт, рекреацију и разоноду мора бити одвојен од пловног пута.

Члан 13

Пловни пут на унутрашњим водама на коме важи међународни или међудржавни режим пловидбе уређује се и одржава према категорији утврђеној међународним уговором којим се успоставља међународни или међудржавни режим пловидбе.

Пловне путеве на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе и објекте безбедности пловидбе на пловним путевима у обалном мору и на унутрашњим пловним путевима одређује Савезна влада.

Ознаке на пловним путевима у обалном мору и на унутрашњим водама утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 14

Уређивање и одржавање пловних путева у обалном мору и на унутрашњим водама врши овлашћено правно лице које испуњава прописане услове у погледу кадрова и опреме неопходне за стручно и квалитетно извођење послова који су му поверени.

Члан 15

За издавање одобрења за изградњу преводница, пловних канала, лука, пристаништа и других хидротехничких објеката од утицаја на безбедност пловидбе, потребна је сагласност лучке капетаније, односно капетаније пристаништа.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа издаје одобрење за предузимање активности на пловном путу које могу утицати на режим пловидбе.

Члан 16

Инвеститор или власник објеката или средстава који представљају сталне или привремене препреке на пловном путу (мостови, каблови, потонули објекти и сл.), дужан је, у року одређеном од лучке капетаније, односно капетаније пристаништа да постави и одржава светла и знакове за обележавање тих препрека, а по потреби и да те препреке уклони са пловног пута.

Ако лице из става 1. овог члана не постави прописано светло или други знак, или ако постављено светло или други знак не одржава у исправном стању или не уклони препреке, овлашћено правно лице које се стара о уређивању и одржавању пловног пута, на захтев лучке капетаније, односно капетаније пристаништа, а на терет тог лица, поставиће прописано светло или други знак, односно неисправно светло или други знак ће довести у исправно стање или уклонити препреке.

Члан 17

На пловном путу могу се одржавати спортска такмичења, односно приредбе, на основу одобрења лучке капетаније, односно капетаније пристаништа.

Члан 18

Захтев за издавање одобрења из члана 17. овог закона, организатор спортског такмичења, односно приредбе је дужан да поднесе лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа најдоцније 15 дана пре почетка одржавања такмичења, односно приредбе.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа је дужна да обавести учеснике у пловидби о одржавању такмичења, односно приредбе најдоцније осам дана пре почетка такмичења.

Члан 19

Организатор приредбе дужан је да у року од 24 часа после одржане приредбе уклони са пловног пута ознаке, уређаје и предмете који су у вези одржавања приредбе били постављени.

Ако организатор приредбе не изврши обавезу из става 1. овог члана, овлашћено правно лице које уређује и одржава пловни пут, извршиће уклањање о трошку организатора.

Члан 20

Обалне радио-станице врше радио-службу која служи заштити људског живота и безбедности пловидбе на мору, односно унутрашњим пловним путевима.

У вршењу радио-службе из става 1. овог члана, обалне радио-станице дужне су да организују службу бдења.

Бродови који морају да имају бродску радио-станицу морају за време пловидбе брода да организују службу бдења, сагласно прописима о радио-саобраћају.

Начин и услове рада радио-службе за безбедност пловидбе и услове које треба да испуњавају обалне и бродске радио-станице прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 21

Зимовници на унутрашњим пловним путевима морају испуњавати услове безбедности пловидбе које утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Услове које морају да испуњавају зимовници отворени за зимовање страних бродова на унутрашњим пловним путевима на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе, одређује Савезна влада.

Зимовнике на унутрашњим пловним путевима на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе, отворене за зимовање страних бродова одређује Савезна влада.

Глава 3
ЛУКЕ И ПРИСТАНИШТА

Члан 22

Лука, односно пристаниште може бити намењено за ускладиштавање и остала манипулисања робом, производњу, оплемењивање и дораду робе и остале привредне делатности које су са овим делатностима у међусобној економској, саобраћајној или технолошкој вези.

Водени простор пристаништа не сме се при ниском водостају проширивати на пловни пут.

Луке и пристаништа морају да испуњавају прописане услове и да се у њима врше делатности на подручју чије су границе одређене сагласно тим прописима.

Члан 23

Луке и пристаништа могу бити отворени за јавни саобраћај (међународни и унутрашњи) или за посебне намене (сопствене потребе и др.) ако су испуњени прописани услови за безбедност пловидбе у луци, односно пристаништу.

Услове које морају испуњавати луке, односно пристаништа намењена за међународни саобраћај одређује Савезна влада.

Луке и пристаништа, односно делове лука и пристаништа намењених за међународни саобраћај, одређује Савезна влада.

Члан 24

Предузеће и друго правно лице које управља луком, односно пристаништем дужно је да одржава луку, односно пристаниште тако да омогућава безбедну пловидбу.

Страно правно и физичко лице може оснивати или улагати у предузеће ради управљања луком, односно пристаништем у складу са савезним законом.

Лица из става 2. овог члана дужна су да одржавају луку, односно пристаниште тако да омогуће безбедну пловидбу.

Члан 25

Предузеће и друго правно лице које управља луком, односно пристаништем отвореним за јавни саобраћај дужно је да под једнаким условима омогући сваком физичком и правном лицу коришћење објеката у луци, односно пристаништу према њиховој намени и у границама расположивих капацитета.

Предузеће и друго правно лице које управља луком, односно пристаништем који нису отворени за јавни саобраћај, а који испуњавају услове за склањање пловних објеката у случају елементарних непогода, дужно је да, под условима из става 1. овог члана обезбеди коришћење луке, односно пристаништа као и објекте безбедности пловидбе док трају елементарне непогоде.

У погледу коришћења луке и пристаништа отворених за међународни јавни саобраћај и плаћања лучких, односно пристанишних накнада, страни бродови су изједначени с југословенским, под условом узајамности.

Одредба става 3. овог члана примењује се и на зимовнике који се налазе на пловном путу на коме важи међународни или међудржавни режим пловидбе.

Члан 26

Страни брод дужан је да приликом доласка у луку, односно пристаниште преда лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа, и то:

1) поморски брод - општу изјаву, здравствену изјаву и извод из прописа посаде;

2) брод унутрашње пловидбе - изјаву о доласку брода у пристаниште, здравствену изјаву и извод из прописа посаде.

Приликом одласка из луке, односно пристаништа, страни брод је дужан да преда извод из пописа посаде само за она лица која су укрцана на брод или искрцана са брода док се брод налазио у лицу, односно пристаништу.

Страни брод који долази из југословенске луке или пристаништа не предаје у другој југословенској луци, односно пристаништу изводе из пописа посаде за она лица која се не искрцавају нити укрцавају у тој луци, односно пристаништу.

Страна јахта, односно страни чамац који намерава да крстари и борави у обалном мору или на унутрашњим пловним путевима Савезне Републике Југославије, дужан је да свој долазак пријави лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа и да поднесе захтев за издавање одобрења за крстарење и задржавање.

Члан 27

Страни нуклеарни брод који намерава да дође у југословенску луку отворену за међународни поморски саобраћај дужан је да затражи дозволу за упловљење у луку и да благовремено достави оверени препис документације о сигурности нуклеарног постројења савезном министарству надлежном за послове саобраћаја.

Савезно министарство надлежно за послове саобраћаја издаће броду из става 1. овог члана дозволу за долазак у југословенску луку, под условом да од тог брода не прети опасност проузроковања нуклеарне штете и ако тај брод, на његов захтев, прибави гаранцију до висине износа из члана 896. овог закона.

Пре упловљења страног нуклеарног брода који је добио дозволу из става 2. овог члана, лучка капетанија наредиће да овлашћено предузеће или друго правно лице, на најподеснијем месту, изврши преглед уверења о нуклеарној сигурности брода, као и прегледе ради утврђивања да ли од тог брода прети опасност проузроковања нуклеарне штете. Ово предузеће може, по потреби, да врши поновне прегледе и за време боравка брода у луци.

Члан 28

Страни брод који превози више од 2000 тона уља, а нема уверење о осигурању или другом финансијском јемству о имовинској одговорности за штету проузроковану загађивањем уљем предвиђено у члану 885.овог закона, не сме улазити у луку, односно пристаниште, нити излазити из луке, односно пристаништа Савезне Републике Југославије, нити у њима укрцавати или искрцавати уље.

Одредба става 1. овог члана односи се и на страни брод из тог става који превози више од 2000 тона уља који је у својини стране државе, а који нема уверење о осигурању или другом финансијском јемству државе у којој је уписан да је брод својина државе и да је његова одговорност покривена у границама предвиђеним у члану 881. овог закона.

Члан 29

Ако у луци, односно пристаништу настане пожар или друга незгода која угрожава безбедност људских живота, бродова и осталих пловних објеката, лучка капетанија, односно капетанија пристаништа дужна је да нареди да одређени брод одмах крене на место пожара, односно незгоде, и то:

1) најближи или други брод - ради спасавања угрожених људских живота;

2) југословенски брод - ради спасавања другог југословенског брода и ствари са тог брода које су својина југословенских предузећа и других правних лица или својина држављана Савезне Републике Југославије, као и ради заштите животне средине.

Члан 30

Брод одговара за штету коју нанесе објектима у луци, односно пристаништу или на мору, односно унутрашњим водама.

Брод не одговара за штету из става 1. овог члана једино у мери у којој је штета проузрокована кривицом предузећа или другог правног лица које управља луком, односно пристаништем или стањем обале и објеката у луци, односно пристаништу.

Под одговорношћу брода, у смислу става 1. овог члана, подразумева се одговорност власника брода и бродара.

Глава 4
ЛУЧКЕ КАПЕТАНИЈЕ И КАПЕТАНИЈЕ ПРИСТАНИШТА

Члан 31

Лучке капетаније и капетаније пристаништа су подручни органи савезног министарства надлежног за послове саобраћаја, који обављају управне и друге стручне послове из области поморске и унутрашње пловидбе, којима се осигурава безбедност пловидбе на подручју које прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 32

Послове које обављају лучке капетаније и капетаније пристаништа утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 33

Лучки капетани, односно капетани пристаништа, руководиоци организационих јединица, инспектори безбедности поморске и унутрашње пловидбе (у даљем тексту: савезни инспектор) и друга стручна лица морају да испуњавају услове које утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 34

Савезни инспектори у лучким капетанијама и капетанијама пристаништа и лица која управљају моторним чамцима, дужни су да носе службено одело за време обављања послова и задатака.

Службено одело и ознаке на службеном оделу, прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 35

Савезни инспектор мора да има легитимацију инспектора безбедности пловидбе, а друго стручно лице које врши одређене инспекцијске послове, овлашћење за обављање тих послова.

Легитимацију и овлашћење из става 1. овог члана издаје и образац легитимације прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Глава 5
ПЛОВИДБА И ПИЛОТАЖА

1. Пловидба

Члан 36

У поморској пловидби, односно пловидби на унутрашњим водама морају се примењивати прописана правила пловидбе и прописани сигнали и ознаке који морају задовољити захтеве безбедне и уредне пловидбе.

Услове за пловидбу бродова, чамаца и других пловних објеката на пловном путу у обалном мору и на унутрашњим водама на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 37

Страни бродови могу да плове пловним путевима унутрашњих вода на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе.

Страни бродови могу да плове и другим унутрашњим пловним путевима ради уласка у југословенско пристаниште отворено за међународни саобраћај, према условима које пропише Савезна влада.

У друге пловне путеве унутрашњих вода страни бродови могу да уплове само на основу одобрења које издаје савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 38

Страни ратни бродови, страни јавни бродови и страни рибарски бродови могу, изузетно, да уплове у пловне путеве унутрашњих вода Савезне Републике Југославије, ако за то претходно добију одобрење надлежног савезног органа.

Одобрење из става 1. овог члана издају:

1) страном ратном броду - савезно министарство надлежно за послове одбране у сагласности са савезним министарством надлежним за иностране послове;

2) страном јавном броду који по својој намени или разлозима због којих жели да уплови има научноистраживачки карактер - савезно министарство надлежно за иностране послове у сагласности са савезним министарством надлежним за послове одбране, савезним министарством надлежним за унутрашње послове и савезним министарством надлежним за послове развоја, науке и животне средине;

3) другом страном јавном броду - савезно министарство надлежно за послове саобраћаја у сагласности са савезним министарством надлежним за иностране послове и савезним министарством надлежним за унутрашње послове;

4) страном рибарском броду - савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 39

Превоз путника и ствари између југословенских лука и других делова обалног мора Савезне Републике Југославије, односно између југословенских пристаништа и других делова унутрашњих пловних путева Савезне Републике Југославије (каботажа) могу да врше само југословенски бродови.

Не сматра се каботажом, у смислу става 1. овог члана, превоз путника страном јахтом или страним чамцем, ако се тај превоз не наплаћује.

Члан 40

Савезно министарство надлежно за послове саобраћаја може дозволити:

1) страном броду превоз празних контејнера у његовој експлоатацији између југословенских лука, односно пристаништа, под условом узајамности;

2) страном броду превоз ствари и путника између југословенских лука, односно пристаништа, ако то захтева општи интерес југословенске привреде.

Члан 41

Оштећени, насукани или потопљени пловни објекти који ометају или угрожавају безбедност пловидбе, истраживање мора или искоришћавање природног богатства обалног мора или унутрашњих вода или представљају опасност од загађивања морају се уклонити по налогу лучке капетаније, односно капетаније пристаништа.

Предмети или материје који могу да ометају или угрозе безбедност пловидбе не смеју се бацати на пловни пут.

Уклањање пловног или другог објекта са пловног пута који омета или угрожава безбедност пловидбе врши се на терет власника тог објекта.

Члан 42

Забрањено је прекинути или оштетити ваздушни или подводни телекомуникациони кабл, подводни кабл високог напона или подводни цевовод у мору и унутрашњим пловним путевима.

Члан 43

Насукане или оштећене бродове и друге пловне објекте у обалном мору и на унутрашњим пловним путевима Савезне Републике Југославије које је посада напустила, као и ствари са тих бродова и других пловних објеката, не могу да спасавају страна правна или физичка лица.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, страна правна или физичка лица могу да спасавају бродове и друге пловне објекте, ствари са бродова и других пловних објеката из тог става ако им то одобри лучка капетанија, односно капетанија пристаништа.

Члан 44

Брод који долази из иностранства не сме комуницирати с другим бродовима, органима, организацијама и лицима на обали пре него што од лучке капетаније, односно капетаније пристаништа добије одобрење за слободну комуникацију с обалом.

Брод пре испловљења из луке, односно пристаништа или са сидришта мора од лучке капетаније, односно капетаније пристаништа добити одобрење за испловљење брода.

Страни брод, на пловном путу у обалном мору, и на унутрашњим водама Савезне Републике Југославије дужан је да вије заставу своје државности, као и заставу Савезне Републике Југославије.

Члан 45

Страни брод у распреми може боравити у обалном мору и на унутрашњим пловним путевима Савезне Републике Југославије под условима које пропише Савезна влада.

2. Пилотажа

Члан 46

Пилотажа је давање стручних савета заповеднику брода од стране стручних лица (пилота) у погледу вођења брода ради безбедне пловидбе на пловним путевима, лукама и пристаништима Савезне Републике Југославије.

Пилотажу може обављати само лице, које овласти лучка капетанија, односно капетанија пристаништа.

Начин обављања пилотаже, стручну спрему коју морају имати пилоти и услове за обављање пилотаже прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 47

Пилотажу на пловним путевима, лукама и пристаништима Савезне Републике Југославије не могу да обављају страна правна и физичка лица.

Члан 48

За бродове одређене врсте и величине, савезни министар надлежан за послове саобраћаја може, ради безбедности пловидбе, одредити пловне путеве, луке и пристаништа на којима је пилотажа обавезна.

Обавезној пилотажи не подлежу југословенски ратни бродови.

Члан 49

Пилотажом се може користити сваки брод под једнаким условима.

У погледу коришћења услуга пилотаже и плаћања накнаде за те услуге, страни бродови су изједначени са југословенским бродовима, под условом узајамности.

Члан 50

Пилотажа бродом не ослобађа заповедника брода дужности да управља пловидбом и маневрисањем брода и одговорности које из тога настају.

Бродар брода који користи услуге пилотаже одговара за радње и пропусте пилота, као и за радње и пропусте члана посаде свог брода.

Члан 51

За накнаду штете коју је пилот проузроковао бродару брода који користи услуге пилотаже одговара правно лице у коме је пилот у радном односу у часу проузроковања штете, до износа основне накнаде предвиђене тарифом за извршену услугу пилотаже помножене фактором 300, ако се докаже да је штета настала кривицом пилота.

Уговор о ограничењу одговорности правног лица које обавља обавезну пилотажу, закључен противно одредби става 1. овог члана пре проузроковања штете бродару, не производи правно дејство.

Уговор о ограничењу одговорности правног лица обавезног на накнаду штете проузроковане обављањем пилотаже која није обавезна, а који је закључен пре проузроковања штете на износ мањи од износа из става 1. овог члана, не производи правно дејство.

Члан 52

Ако се накнада штете може тражити непосредно од пилота који је проузроковао штету, одредба члана 51. став 1. овог закона односи се и на пилота, осим ако је пилот штету проузроковао намерно.

Одговорност пилота, заједно са одговорношћу правног лица у ком је пилот у радном односу, не може прећи границе одговорности из члана 51. овог закона, осим ако је пилот штету проузроковао намерно.

Члан 53

Хидрографски послови који се обављају за потребе безбедности поморске пловидбе, Ратне морнарнице Војске Југославије и поморске привреде су:

а) премеравање мора и обале;
б) прикупљање и обрађивање хидрографских, океанографских, наутичких и других података;
в) израда поморских карата и навигацијских публикација;
г) прикупљање, обрађивање и објављивање радио-уређајима и у публикацијама свих промена, ограничења, забрана и насталих опасности на мору које утичу на безбедност пловидбе.

Члан 54

Послови метеоролошког обезбеђења поморства су:

а) поморска метеоролошка осматрања, укључујући осматрања на одређеним поморским трговачким бродовима, ратним бродовима, техничким пловним објектима, светионицима и лукама;
б) израда и издавање прогноза времена и стања Јадранског мора за пловидбу у подручју обалног мора и отвореног мора и Отранских врата;
в) израда прогноза времена и стања Јадранског мора за потребе привредних и других активности у обалном мору и на обали;
г) издавање упозорења на метеоролошке непогоде на Јадранском мору;
д) одржавање инструмената и уређаја бродских метеоролошких станица;
ђ) истраживање климе и времена Јадранског мора у подручју обалног мора и отвореног мора.

Члан 55

Послови хидролошког обезбеђења унутрашње пловидбе су:

а) хидролошка осматрања и мерења, укључујући осматрања на одређеним трговачким бродовима и техничким пловним објектима унутрашње пловидбе и пристаништима на унутрашњим водама на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе;
б) израда хидролошких прогноза и издавање хидролошких билтена;
в) издавање упозорења на хидролошке непогоде.

Глава 6
БРОД

1. Утврђивање способности брода за пловидбу

Члан 56

Брод је способан за пловидбу у одређеним границама пловидбе и за одређену намену:

1) ако његова конструкција и пловна својства, као и машине, уређаји и опрема који служе одржавању безбедности пловидбе брода, по њиховим техничким својствима, количини, врсти и распореду на броду, одговарају захтевима техничких правила правног лица овлашћеног за утврђивање способности брода за пловидбу, ради:

а) смештаја лица на броду и заштите људског живота на мору, односно унутрашњим водама;
б) заштите на раду чланова посаде и других лица која раде на броду;
в) заштите брода;
г) заштите терета на броду;
д) заштите животне средине (пловног пута, пловних и других објеката, мора, вода, обале и др.) од загађивања опасним и штетним материјама (уљем, отпацима текућих горива и њиховим мешавинама, отпадним водама и другим отпадним материјама, радиоактивним и другим сличним отпацима) од стране брода;

2) ако има прописани број стручно оспособљених чланова посаде;

3) ако је смештај и број укрцаних путника на броду у складу с прописаним условима за превоз путника;

4) ако је терет на броду укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно слободним боком и правилним начином распореда терета.

Члан 57

Способност брода за пловидбу утврђује се вршењем техничког надзора.

Технички надзор врши правно лице овлашћено за утврђивање способности брода за пловидбу (у даљем тексту: овлашћено правно лице).

Висина накнаде за вршење техничког надзора брода из става 1 овог члана одређује се тарифом.

Накнаде се уплаћују у савезни буџет.

Члан 58

Технички надзор брода обухвата:

1) одобравање техничке документације на основу које се брод гради или преправља и техничке документације на основу које се израђују материјали, машине, уређаји и опрема који су намењени за градњу, преправку и поправку брода;

2) надзор над градњом и преправком брода који се врши у току његове градње или извођења радова на његовој преправци и надзор над израдом материјала, машина, уређаја и опреме из тачке 1. овог члана који се врши у току њихове израде што се потврђује уверењем, као и надзор над израдом, уградњом и смештајем машина, уређаја и опреме у брод;

3) преглед постојећих бродова, укључујући и надзор над извођењем поправки и обнављањем оних делова брода за које је прегледом утврђено да их треба поправити или обновити.

Овлашћено правно лице је дужно да на страним бродовима: утврђује способност брода за пловидбу вршењем техничког надзора над грађењем или преправљањем, односно прегледом тих бродова у пловидби; утврђује сигурност уређаја за укрцавање и искрцавање терета на бродовима; врши баждарење бродова; и о извршеним пословима издаје исправе за чије га је издавање овластио надлежни страни орган или организација.

Овлашћено правно лице може одговарајућим органима и организацијама поверити да на југословенским бродовима док се налазе у иностранству: утврђује способност за пловидбу бродова вршењем надзора над грађењем или преправљањем, односно прегледом тих бродова у пловидби; утврђује сигурност уређаја за укрцавање и искрцавање терета на бродовима; врши баждарење бродова, издаје исправе; утврђује типове уређаја, машина, опреме и материјала које на бродовима служе за одржавања способности бродова за пловидбу.

Овлашћено правно лице може, на захтев корисника да одређује класу југословенским и страним бродовима на основу правила овлашћеног предузећа о класификацији.

Члан 59

Прегледи постојећих бродова могу бити основни, редовни, контролни и ванредни.

Члан 60

Обавези вршења основног прегледа подлеже постојећи брод, и то:

1) пре његовог уписа у уписник бродова, ако надзор над његовом градњом или преправком није вршило овлашћено правно лице;

2) сваки пут кад се на броду трајно мења његова намена или проширује граница пловидбе, и то пре почетка његовог коришћења;

3) сваки пут кад се на броду врши преправка којом се мењају његове конструкционе особине и својства погонских уређаја, и то пре почетка његовог коришћења.

Члан 61

Редовним прегледом утврђује се да ли стање брода одговара одредбама техничких правила, а контролним прегледом проверава се правилно одржавање брода.

Члан 62

Ванредни преглед брода врши се:

1) после претрпљене хаварије или утврђеног недостатка брода, ако по налазу лучке капетаније, односно капетаније пристаништа, претрпљена хаварија или утврђени недостатак брода утиче на способности брода за пловидбу;

2) кад се врше веће поправке или обнова брода ван захтева који произилазе из основног, редовног или контролног прегледа брода;

3) кад је брод био у распреми дуже од једне године;

4) приликом привремене промене намене или проширења границе пловидбе брода;

5) приликом одлагања редовног и контролног прегледа за рок дужи од једног месеца.

Члан 63

Преглед брода ради утврђивања његове способности за вршење пробне вожње обавља се пре поласка брода на пробну вожњу.

Преглед брода за вршење пробне вожње је саставни део надзора над градњом или преправком брода и основног прегледа брода. Обим овог прегледа треба да буде такав да се са сигурношћу може утврдити да брод задовољава посебне услове прописане за вршење пробне вожње.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на брод који се за страног наручиоца гради, обнавља или преправља у домаћем бродоградилишту.

Члан 64

Начин обављања пробне вожње бродова, као и категорију пловидбе поморских бродова, прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 65

После извршеног надзора над градњом, односно преправком брода и после извршеног било ког прегледа брода, не смеју се без претходног обавештења овлашћеног правног лица и поновног прегледа брода вршити било какве промене или преправке структуре трупа брода, његових машина, уређаја и опреме.

Члан 66

Обим и начин вршења техничког надзора над бродовима, као и рокови вршења редовних и контролних прегледа, одређују се техничким правилима.

Овлашћено правно лице доноси техничка правила којима се обезбеђује конструкциона и техничка способност бродова за пловидбу и сугурност њихових уређаја, машина, опреме и материјала који служе за одржавање безбедности пловидбе тих бродова, заштите живота, заштита на раду чланова посаде и других лица на бродовима и спречавање загађивања мора са бродова, конструкциона и техничка сигурност уређаја за укрцавање терета на брод и искрцавање са брода и о начину мерења и израчунавању тонаже, односно истиснине при разним газовима при баждарењу бродова.

Прописи о техничким правилима објављују се у „Службеном листу СРЈ“, а техничка правила - у посебном издању овлашћеног правног лица.

Члан 67

Овлашћено правно лице може поморски брод на који се односе одредбе Међународне конвенције о заштити људског живота на мору, Међународне конвенције о теретним линијама или Међународне конвенције о спречавању загађивања мора са бродова, и ако не испуњава поједине услове за обављање међународних путовања у случајевима и под условима предвиђеним у тим конвенцијама, да ослободи од обавеза од којих по одредбама тих конвенција може бити ослобођен, ако на основу прегледа утврди да је брод способан да обавља међународна путовања, односно да обавља одређено међународно путовање.

Овлашћено правно лице може поморски брод који не обавља редовно међународна путовања, а на који би се, да их редовно обавља, применила Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, Међународна конвенција о теретним линијама или Међународна конвенција о спречавању загађивања мора са бродова, али који због изузетних околности треба да обавља само једно међународно путовање, да, у складу са одредбама наведених конвенција ослободи од испуњења обавеза из тих конвенција ако на основу прегледа брода утврди да је брод способан за пловидбу за то путовање.

Овлашћено правно лице може поморском броду на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, Међународна конвенција о теретним линијама и Међународна конвенција о спречавању загађивања мора са бродова, а који представља нови тип брода, не примењујући одредбе тих конвенција, да одобри обављање међународних путовања, односно одређених међународних путовања ради пробе, ако прегледом брода утврди да је брод способан за пловидбу на односним путовањима.

Члан 68

Овлашћено правно лице може да огласи брод способним за пловидбу у одређеним ужим границама, ако се прегледом утврди да брод није способан за пловидбу у границама у којима је до тада овлашћен да плови, али је способан за пловидбу у тим ужим границама пловидбе.

Овлашћено правно лице може да огласи брод способним да, изузетно, предузме једно или више одређених путовања која прелазе границе пловидбе у којима је он овлашћен да плови, ако се на основу извршеног прегледа утврди да је брод способан за предузимање тих путовања.

Пловидба у ужим или ширим границама по одредбама ст. 1. и 2. овог члана може да се услови укрцавањем мањег броја путника или мање масе терета од одређеног броја путника или допуштене масе терета, као и другим условима којима се обезбеђује безбедна пловидба брода.

Члан 69

Овлашћено правно лице може брод који није путнички огласити способним да у границама обалног мора, односно унутрашњих пловних путева превози путнике на једном путовању или више путовања, или за одређено време, ако је његова способност за пловидбу утврђена по одредбама овог закона и ако се прегледом утврди да брод испуњава услове за обављање таквог превоза путника.

Члан 70

Овлашћено правно лице може поморски брод на који се не односе одредбе Међународне конвенције о заштити људског живота на мору, Међународне конвенције о теретним линијама и Међународне конвенције о спречавању загађивања мора са бродова, а који представља нови тип брода, да ослободи од испуњења појединих захтева техничких правила, односно да му одобри обављање одређених путовања ради пробе иако не испуњава поједине захтеве техничких правила, ако на основу прегледа утврди да је брод при обављању проба способан за пловидбу.

Члан 71

Брод може да превози само одређени број путника чији се број и смештај на броду одређује на основу прописаних услова, пловних својстава брода, расположиве површине за смештај путника, уређаја и опреме намењене путницима и хигијенских услова.

Дозвољени број путника и њихов смештај на броду утврђује се техничким правилима.

Члан 72

Терет на броду мора да буде тако распоређен да обезбеђује пловна својства брода и не проузрокује прекомерна напрезања конструкцијских делова брода у различитим условима коришћења.

Терет на броду мора да буде укрцан у границама дозвољеног оптерећења брода и сагласно техничким правилима и да буде сложен, распоређен и обезбеђен тако да, у свим условима који се могу појавити у пловидби, не може доћи до померања терета који би могао угрозити безбедност брода, људских живота и животне средине.

Највеће дозвољено оптерећење брода и распоред терета одређује се техничким правилима.

Члан 73

Одредбе овог закона о утврђивању способности брода за пловидбу, које се односе на брод унутрашње пловидбе, односе се и на скелу кад она по својим габаритима одговара габаритима брода унутрашње пловидбе, као и на чамац којим се обавља јавни превоз.

2. Баждарење брода

Члан 74

Баждарење поморског брода врши се ради утврђивања бруто и нето регистарске тонаже брода, односно бруто и нето тонаже брода.

Баждарењем брода унутрашње пловидбе утврђују се највећа дозвољена истиснина, као и истиснине за одређене водене линије, а баждарењем теретног брода унутрашње пловидбе - и носивост брода, зависно од газа брода.

Члан 75

Баждарење бродова врши овлашћено правно лице.

Баждарење бродова и чамаца врши се према техничким правилима овлашћеног правног лица.

Члан 76

Баждарењу подлеже југословенски брод, као и страни брод који у југословенској луци, односно пристаништу подлеже плаћању накнада чија се висина утврђује према регистарској тонажи, односно највећој дозвољеној истиснини брода који нема сведочанство о баждарењу или сведочанство које се признаје у Савезној Републици Југославији.

Страно сведочанство о баждарењу признаје се у Савезној Републици Југославији под условом да је брод баждарен по систему баждарења који се битно не разликује од система баждарења који важи у Савезној Републици Југославији.

Члан 77

Баждарење брода који се у југословенском бродоградилишту гради за страног наручиоца може да се изврши по одредбама овог закона и прописа које доносе савезни министар надлежан за послове саобраћаја, ако страни наручилац то затражи.

На захтев власника југословенског брода као и власника страног брода, баждарење брода може се извршити и по систему баждарења предвиђеном страним прописима.

Члан 78

Ако се југословенски брод гради или је набављен у иностранству или се у иностранству на њему врше преправке због којих брод по одредбама овог закона мора поново да се баждари, такав брод може да се баждари у држави у којој се гради или је набављен, односно у којој су на њему извршене такве преправке.

У случају из става 1. овог члана, овлашћено правно лице може, на захтев власника брода, да изврши његово баждарење и у иностранству по одредбама овог закона.

Члан 79

Баждарење југословенског брода грађеног за југословенског наручиоца или набављеног или преправљеног у иностранству, као и страног брода који по одредбама овог закона подлеже баждарењу, врши се чим брод стигне у прву југословенску луку, односно пристаниште.

Одредба става 1. овог члана не односи се на југословенски брод који је по одредбама овог закона већ баждарен у иностранству.

Члан 80

Захтев за баждарење југословенског брода дужан је да поднесе власник брода.

Захтев за баждарење југословенског брода који се гради у југословенском или страном бродоградилишту мора да се поднесе чим на броду буду уграђене оплата, палубе и преграде.

Члан 81

Поновно баждарење југословенског брода извршиће се:

1) ако се после баждарења брода изврше преправке због којих се на поморском броду мења његова бруто или нето регистарска тонажа, односно бруто или нето тонажа, односно на броду унутрашње пловидбе - највећа дозвољена истиснина за одговарајући газ или највећа носивост;

2) ако се посумња у правилност извршеног баждарења;

3) ако се брод унутрашње пловидбе уписује у уписник поморских бродова, односно ако се поморски брод уписује у уписник бродова унутрашње пловидбе.

У случају поновног баждарења, према одредбама става 1. тачка 1) овог члана, овлашћено правно лице одлучује да ли се, зависно од извршених преправки брода, поновно баждарење мора извршити у целини или делимично.

Захтев за поновно баждарење из става 1. тачка 1) овог члана мора се поднети пре завршетка преправке брода.

Захтев за поновно баждарење из става 1. тачка 1) овог члана мора се поднети пре завршетка преправке и за страни брод који по одредбама овог закона подлеже баждарењу у Савезној Републици Југославији, ако се преправке страног брода врше у југословенском бродоградилишту.

Захтев за поновно баждарење брода у случајевима из става 1. овог члана подноси лице из члана 80. став 1. овог закона, а захтев за поновно баждарење у случају из тачке 2) става 1. овог члана може, осим тог лица, поднети и предузеће или друго правно лице, односно орган овлашћен да наплаћује накнаду према регистарској тонажи, односно тонажи или истиснини брода.

Поновно баждарење брода на основу тачке 2) става 1. овог члана не могу вршити лица која су извршила претходно баждарење у чију се правилност посумњало.

3. Бродске исправе и књиге

а) Заједничке одредбе

Члан 82

Бродске исправе које бродови морају да имају служе као доказ о идентитету, способности за пловидбу и осталим својствима брода.

У бродске књиге које бродови морају да воде уносе се подаци о важнијим догађајима на броду и обављеним радњама на броду.

Члан 83

Бродске исправе и књиге прописане овим законом морају да буду састављене на српском језику, а на захтев бродара, и на једном од језика предвиђених међународним конвенцијама.

Члан 84

Бродске исправе и књиге прописане овим законом морају се налазити на броду и уредно водити.

Бродске исправе и књиге морају се показати на захтев лучке капетаније, односно капетаније пристаништа и савезног министарства надлежног за унутрашње послове, као и дипломатских или конзуларних представништава Савезне Републике Југославије.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, бродске исправе и књиге бродова унутрашње пловидбе без посаде не морају се налазити на броду већ се морају чувати код власника брода.

Препис уверења о осигурању или другом финансијском јемству о имовинској одговорности за штету проузроковану загађивањем уљем, мора се налазити код лучке капетаније, односно капетаније пристаништа код које је брод уписан.

Члан 85

Бродске исправе страних бродова признају се, по правилу, под условом узајамности.

б) Бродске исправе и књиге поморских бродова

Члан 86

Поморском броду уписаном у уписник бродова, издаје се уписни лист.

Уписним листом доказује се југословенска државна припадност брода, уз назначење да брод има право и дужност да вије заставу трговачке морнарице Савезне Републике Југославије, његова намена и граница пловидбе.

Уписни лист садржи све уписе из улошка главне књиге уписника бродова у који је брод уписан.

У случају несагласности садржаја уписног листа са садржајем уписника бродова у погледу уписаних права на броду, важи оно што је уписано у уписнику бродова.

Уписни лист издаје лучка капетанија која је извршила упис брода у уписник.

Врсту, садржину, обрасце и начин вођења бродских исправа и књига бродова трговачке морнарице Савезне Републике Југославије, утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 87

Лучка капетанија која је издала уписни лист дужна је да по службеној дужности унесе прописане податке у уписни лист брода.

Ако се поморски брод не налази у месту у коме се води уписник бродова у који је брод уписан, податке у уписни лист уноси лучка капетанија места где се брод налази, а ако се брод налази у иностранству - дипломатско или конзуларно представништво Савезне Републике Југославије. Захтев дипломатском или конзуларном представништву може се послати и телеграфским путем, ако странка то тражи и унапред плати трошкове у висини коју одреди лучка капетанија.

Ако се поморском броду промени име, лука уписа, тонажа, врста погона или позивни знак, намена или подручје пловидбе, мора му се заменити и уписни лист.

Члан 88

Привремени пловидбени лист издаје се поморском броду набављеном у иностранству, као и броду који је у иностранству, а изгубљен му је уписни лист.

Брод, који није уписан у уписник бродова који се води у Савезној Републици Југославији стиче, привременим пловидбеним листом југословенску државну припадност и право и дужност да вије застају трговачке морнарице Савезне Републике Југославије.

Привремени пловидбени лист важи најдуже годину дана од дана издавања, а његова важност престаје и раније - и то у часу кад брод стигне у прву југословенску луку.

Привремени пловидбени лист издаје дипломатско или конзуларно представништво Савезне Републике Југославије.

Члан 89

Поморски брод који обавља међународно путовање, као и други поморски брод чија је посада укрцана на основу прописане исправе за укрцање, мора имати попис посаде.

Пописом посаде утврђује се која су лица укрцана на брод као чланови посаде, за какве послове и какве су њихове квалификације.

На попису посаде потврђује се долазак брода у луку и његов одлазак из луке.

Попис посаде издаје лучка капетанија.

Члан 90

Поморском броду чија је способност за пловидбу утврђена издају се о томе одговарајућа сведочанства, односно додаци сведочанствима, и то:

1) сведочанство о сигурности путничког брода или сведочанство о сигурности нуклеарног путничког брода - поморском путничком броду на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

2) сведочанство о сигурности конструкције теретног брода - поморском теретном броду од 500 БРТ или више на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

3) сведочанство о сигурности опреме теретног брода - поморском теретном броду од најмање 500 БРТ, на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

4) сведочанство о сигурности радио-телеграфског уређаја теретног брода - поморском теретном броду од најмање 1600 БРТ на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

5) сведочанство о сигурности радио-телефонског уређаја теретног брода - поморском теретном броду од најмање 300 БРТ али мањем од 1600 БРТ на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања, а нема радио-телеграфски уређај;

6) сведочанство о сигурности нуклеарног теретног брода - нуклеарном теретном броду на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

7) међународно сведочанство о теретној линији - поморском путничком или поморском теретном броду од најмање 24 метра дужине за који је кобилица положена 25. јануара 1969. године или после тог дана и поморском путничком или поморском теретном броду од најмање 150 БРТ за који је кобилица положена пре 25. јануара 1969. године, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

8) сведочанство о способности брода за пловидбу - поморском путничком и поморском теретном броду који у поморском саобраћају не обављају међународна путовања, као и броду који обавља таква путовања, а на њега се не односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору;

9) додатак сведочанству о сигурности конструкције теретног брода - поморском танкеру од најмање 500 БРТ на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

10) додатак сведочанству о сигурности опреме теретног брода - поморском танкеру од најмање 500 БРТ на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања.

Члан 91

Сведочанство о ослобађању, односно међународно сведочанство о ослобађању од одредаба Међународне конвенције о теретним линијама издаје се поморском броду на који се односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору, односно Међународна конвенција о теретним линијама, поморском броду за који је утврђено да је способан да обавља међународна путовања, односно одређено међународно путовање.

Члан 92

Привремено сведочанство о способности теретног брода за превоз путника мора да има поморски теретни брод на који се не односи Међународна конвенција о заштити људског живота на мору или Међународна конвенција о теретним линијама, а за који је на основу одредбе члана 69. овог закона утврђено да је способан да у границама обалног мора Савезне Републике Југославије превози путнике на једном или више путовања или на одређено време.

Члан 93

Сведочанство о способности поморског брода за обављање пробне вожње мора да има поморски брод који намерава да изврши пробну вожњу.

Члан 94

Поморски брод мора да има сведочанство о баждарењу.

Поморски брод дужине најмање 24 метра на који се односи Међународна конвенција о баждарењу, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања, мора имати међународно сведочанство о баждарењу.

Сведочанством о баждарењу и међународним сведочанством о баждарењу доказује се бруто и нето регистарска тонажа, односно бруто и нето тонажа брода.

Сведочанство о баждарењу, односно међународно сведочанство о баждарењу губи важност кад се због преправки извршених на броду мења његова бруто или нето регистарска тонажа, односно бруто или нето тонажа брода.

Ако је југословенски поморски брод баждарен у иностранству од страног органа, сведочанство о баждарењу, односно међународно сведочанство о баждарењу које је издао тај орган, губи важност кад поморски брод дође у прву југословенску луку.

Изузетно од одредбе става 5. овог члана, југословенском поморском броду који има страно сведочанство о баждарењу односно међународно сведочанство о баждарењу овлашћено правно лице може одобрити, да после доласка у прву југословенску луку, у периоду од годину дана користи то сведочанство, ако је поморски брод баждарен по систему који се битно не разликује од система баждарења по техничким правилима овлашћеног правног лица.

Члан 95

Поморски брод који је опремљен уређајима за крцање и искрцање терета мора да има регистар теретног уређаја.

Саставни део регистра теретног уређаја из става 1. овог члана, чине уверења о испитивању тих уређаја и њихове опреме.

Члан 96

Брод који превози више од 2000 тона уља као терет у расутом стању мора да има уверење о осигурању или другом финансијском јемству о имовинској одговорности за штету проузроковану загађивањем од уља.

Уверењем из става 1. овог члана доказује се да брод има важеће осигурање или друго финансијско јемство за своју ограничену одговорност у износу одређеном по одредби члана 881. овог закона.

Уверење о осигурању или другом финансијском јемству о имовинској одговорности за штету проузроковану од загађивања уљем издаје лучка капетанија.

Члан 97

Поморски брод који обавља међународна путовања, а био је загађен глодарима (мишевима и пацовима), мора да има сведочанство о дератизацији.

Поморски брод који обавља међународна путовања, а није био загађен глодарима, мора да има сведочанство о ослобођењу од дератизације. Овим сведочанством доказује се да је брод за одређено време, које је утврђено у сведочанству, ослобођен од вршења дератизације.

Сведочанство о дератизацији и сведочанство о ослобођењу од дератизације издаје лучка капетанија.

Члан 98

Важење сведочанства о способности путничког брода за пловидбу, сведочанства о сигурности путничког брода, сведочанства о сигурности нуклеарног путничког брода, сведочанства о сигурности нуклеарног теретног брода, сведочанства о сигурности радио-телеграфског уређаја теретног брода и сведочанства о сигурности радио-телефонског уређаја теретног брода траје најдуже годину дана.

Важење сведочанства о сигурности опреме теретног брода траје две године, под условом да се по истеку једне године од дана издавања сведочанства изврши контролни преглед брода.

Важење сведочанства о способности теретног брода за пловидбу, сведочанства о сигурности конструкције теретног брода, међународног сведочанства о теретној линији и међународног сведочанства о ослобађању од одредаба Међународне конвенције о теретним линијама, траје четири или најдуже пет година сагласно техничким правилима овлашћеног правног лица, под условом да се у обиму и роковима унутар важења сведочанства врше контролни прегледи брода.

Важење сведочанстава из ст. 1. до 3. овог члана, осим међународног сведочанства о теретној линији, сведочанства о сигурности конструкције теретног брода издатог с роком важења од пет година, међународног сведочанства о ослобађању од одредаба Међународне конвенције о теретним линијама, сведочанства о сигурности нуклеарног путничког брода и сведочанства о сигурности нуклеарног теретног брода, може се на захтев власника брода, бродара или заповедника брода продужити, без вршења прегледа, најдуже за 30 дана.

Изузетно од одредаба ст. 1. до 3. овог члана, важење сведочанства може се продужити најдуже за пет месеци, и то:

1) сведочанства о сигурности конструкције теретног брода, односно сведочанства о способности брода за пловидбу издатог са роком важења од четири године, сведочанства о сигурности опреме теретног брода, сведочанства о сигурности радио-телеграфског уређаја теретног брода и сведочанства о сигурности радио-телефонског уређаја теретног брода, под условом да се брод налази на путовању ван обалног мора Савезне Републике Југославије, али то продужење престаје да важи кад брод уплови у прву југословенску луку или било коју другу луку;

2) међународног сведочанства о теретној линији и међународног сведочанства о ослобађању од одредаба Међународне конвенције о теретним линијама, ако се после редовног прегледа брода, извршеног пре истека важења издатог сведочанства, броду не може издати ново.

Важење сведочанства о ослобађању од одредаба Међународне конвенције о теретним линијама траје најдуже до истека рока важења одговарајућег сведочанства о сигурности. Ако је међународно сведочанство о ослобађању од одредаба те конвенције издато за предузимање једног одређеног путовања, оно важи само за то путовање.

Важење додатка сведочанства о сигурности конструкције теретног брода и додатка сведочанства о сигурности опреме теретног брода траје најдуже до истека рока важења одговарајућег сведочанства о сигурности.

Важење привременог сведочанства о способности теретног поморског брода за превоз путника траје за оно време које је наведено у сведочанству, а најдуже до истека рока важења сведочанства о способности брода за пловидбу.

Важење сведочанства о способности брода за обављање пробне вожње траје 30 дана од дана издавања.

Важење регистра теретног уређаја потврђује се годишњим контролним прегледом, а обнавља се сваке четири године или најдуже пет година - редовним прегледом.

Важење уверења о осигурању или другом финансијском јемству о имовинској одговорности за штету проузроковану загађивањем уљем траје за оно време које је наведено у уверењу, али најдуже до истека важења закљученог осигурања или дате гаранције.

Члан 99

Поморском броду на који се примењује Међународна конвенција о теретним линијама, а који обавља међународна путовања између југословенских лука и лука суседних земаља, у складу са споразумом влада земаља у којима се те луке налазе, овлашћено правно лице издаје одговарајућу исправу којом се утврђује које се одредбе те конвенције не односе на тај брод, с обзиром на природу заштићености и услова пловидбе између тих лука. Овлашћено правно лице ће издати исправу ако сматра неоправданим или неспроводљивим да се на брод који обавља таква путовања примењују одредбе конвенције.

Члан 100

Сведочанство о способности брода за пловидбу, сведочанство о сигурности путничког брода, сведочанство о сигурности нуклеарног путничког брода, и сведочанство о сигурности нуклеарног теретног брода престају да важе ако им је истекао рок важења или ако се брод није подвргао контролном прегледу, и кад било који део брода претрпи хаварију, или се открију неки недостаци на било којем делу брода, што је од битног утицаја на његову способност за пловидбу, или се на било којем делу брода врше поправке, обнова или преправке.

Сведочанство о сигурности конструкције теретног брода, сведочанство о баждарењу, међународно сведочанство о баждарењу, сведочанство о сигурности опреме теретног брода, сведочанство о сигурности радио-телеграфског уређаја теретног брода, сведочанство о сигурности радио-телефонског уређаја теретног брода, међународно сведочанство о теретној линији и међународно сведочанство о ослобађању од одредаба Међународне конвенције о теретним линијама престају да важе и онда кад брод претрпи хаварију на делу на који се односи сведочанство, или кад се открију неки недостаци на том делу брода, или се врше веће поправке, обнова или преправке тог дела брода.

Члан 101

Поморски брод дужине најмање 24 метра, као и путнички поморски брод морају да имају књигу стабилитета.

Члан 102

Поморском броду који превози расути, хлађени или опасни терет мора да буде утврђена способност за превоз таквих терета.

Броду из става 1. овог члана чија је способност за превоз утврђена, издају се одговарајуће исправе, односно књиге, и то:

1) уверење о способности брода за крцање расутог терета - поморском теретном броду способном за превоз расутог терета;

2) уверење о способности брода за крцање хлађеног терета - поморском теретном броду способном за превоз хлађеног терета;

3) уверење о способности брода за крцање упакованог опасног терета - поморском теретном броду способном за превоз упакованог опасног терета;

4) уверење о способности брода за крцање крутог расутог опасног терета - поморском теретном броду способном за превоз крутог расутог опасног терета;

5) сведочанство о способности брода за превоз опасних хемикалија у расутом стању - поморском теретном броду, грађеном до 1. јула 1986. године, способном за превоз опасних хемикалија у расутом стању;

6) међународно сведочанство о способности брода за превоз опасних хемикалија у расутом стању - поморском теретном броду, грађеном после 1. јула 1986. године, способном за превоз опасних хемикалија у расутом стању;

7) сведочанство о способности брода за превоз гасова у течном стању - поморском теретном броду грађеном до 1. јула 1986. године, способном за превоз гасова у течном стању;

8) међународно сведочанство о способности брода за превоз гасова у течном стању - поморском теретном броду, грађеном после 1. јула 1986. године, способном за превоз гасова у течном стању;

9) књига о терету за танкер који превози опасне хемикалије - поморском танкеру који превози опасне хемикалије.

Исправама, односно књигом из става 2. овог члана потврђује се да брод испуњава услове прописане за превоз течног, хлађеног или опасног терета - ради заштите брода, лица на броду, терета и животне средине.

Члан 103

Исправе о сигурности нуклеарних уређаја на броду мора да има сваки нуклеарни поморски брод.

Исправама о сигурности нуклеарних уређаја на броду доказује се да брод не испушта никаква недопуштена зрачења у пловидби или у луци опасна за посаду, путнике или становништво, пловне путеве, храну и залихе воде.

Исправе о сигурности нуклеарних уређаја на броду издаје произвођач тих нуклеарних уређаја.

Исправе из ст. 1. до 3. овог члана оверава овлашћено правно лице.

Члан 104

Приручник о руковању нуклеарним уређајима мора да има сваки нуклеарни поморски брод.

Приручник о руковању нуклеарним уређајима садржи податке и упутства потребна за руковање нуклеарним уређајима.

Приручник о руковању нуклеарним уређајем издаје произвођач тог нуклеарног уређаја.

Приручник из става 1. овог члана оверава овлашћено правно лице.

Члан 105

Поморски брод који има посаду мора да има:

1) сведочанство о примени прописаних мера и норматива заштите при раду на броду;

2) уверење о периодичним испитивањима хемијских и биолошких штетности микроклиме на местима рада и у радним просторијама брода;

3) уверење о периодичном испитивању исправности уређаја за рад са теретом.

Исправе из тач. 1. и 2. става 1. овог члана, ако је то потребно, мора да има и сваки поморски брод без посаде.

Исправама из тач. 1. до 3. става 1. овог члана потврђује се да су примењене прописане мере и нормативи заштите при раду на броду у складу са прописима о заштити при раду на броду и техничким правилима.

Рок важења исправа из става 1. овог члана одређује се техничким правилима овлашћеног правног лица.

Члан 106

Поморски брод мора имати књигу прегледа и надзора.

У књигу прегледа и надзора овлашћено правно лице, или лучка капетанија, кад врши надзор над бродом, уписују податке о извршеном надзору, наводећи недостатке утврђене и налоге издате ради њиховог отклањања.

Члан 107

Поморски брод преко 50 БРТ и поморски брод који има погонски машински уређај снаге на осовини од најмање 110 киловата, с обзиром на његову тонажу, дужан је да води бродски дневник.

Члан 108

Поморски брод на механички погон преко 50 БРТ који има погонски машински уређај снаге на осовини од најмање 110 киловата, дужан је да води дневник машине.

Члан 109

Поморски брод у дугој пловидби и у великој обалној пловидби, као и други поморски брод преко 400 БРТ, дужан је да води здравствени дневник.

Члан 110

Поморски брод и поморски чамац који морају да имају радио-уређај дужан је да води радио-дневник.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, радио-дневник није дужан да води поморски чамац за спасавање који припада броду.

Члан 111

Поморски брод преко 100 БРТ који превози терет дужан је да води књигу терета.

Члан 112

Поморском броду, ради заштите животне средине, издају се одговарајуће исправе и књиге, и то:

1) међународно сведочанство о спречавању загађивања уљем - поморском танкеру од најмање 150 БРТ и поморском броду од најмање 400 БРТ који није танкер, на који се примењује Међународна конвенција о спречавању загађивања мора са бродова, а који у поморском саобраћају обавља међународна путовања;

2) сведочанство о спречавању загађивања уљем:

- поморском танкеру од најмање 150 БРТ и поморском броду од најмање 400 БРТ који није танкер, а користи уље као погонско гориво, који у поморском саобраћају не обавља међународна путовања;
- поморском танкеру мањем од 150 БРТ;
- поморском броду већем од 50 БРТ, а мањем од 400 БРТ који није танкер, а користи уље као погонско гориво;
- поморском броду који има погонски машински уређај снаге на осовини од најмање 110 киловата, без обзира на тонажу, ако користи уље као погонско гориво;
- поморском танкеру од најмање 250 БРТ, на који се примењује Међународна конвенција о спречавању загађивања мора са бродова, који у поморском саобраћају обавља међународна путовања на релацијама дужим од 50 наутичких миља, у трајању до 72 часа;
- поморском броду од најмање 500 БРТ који није танкер, на који се примењује Међународна конвенција о спречавању загађивања мора са бродова, који у поморском саобраћају обавља међународна путовања у посебним подручјима одређеним том конвенцијом;

3) књига о уљима, 1. део (поступци у машинском простору) - поморском танкеру, поморском броду од најмање 50 БРТ, као и поморском броду који има погонски машински уређај чија снага на осовини износи најмање 110 киловата, без обзира на тонажу, а који користе уље као погонско гориво;

4) књига о уљима, 2. део (поступци с теретом и баластом) - поморском танкеру;

5) упутство за поступке и уређаје поморском танкеру који превози опасне хемикалије;

6) приручник о раду са наменским чистим баластним танковима - танкерима са наменским чистим баластним танковима;

7) приручник о раду и опреми са детаљним описом система - танкерима са системом прања сировом нафтом;

8) упутство за руковање системом инертног гаса - танкерима који имају систем инертног гаса;

9) бродски интервентни план у случају загађења уљем;

10) потврда о спречавању загађивања фекалијама.

Рок важења исправа из тач. 1) и 2) става 1. овог члана одређује се техничким правилима овлашћеног правног лица.

Члан 113

Исправе и књиге из чл. 90, 91, 92, 93, 94, 102, 105. и 112. овог закона издаје овлашћено правно лице, а књигу стабилитета из члана 101. односно упутства за поступке и уређаје за поморски танкер који превози опасне хемикалије из члана 112. овог закона - оверава то правно лице.

в) Бродске исправе и књиге бродова унутрашње пловидбе

Члан 114

Брод унутрашње пловидбе мора имати бродско сведочанство.

Бродско сведочанство садржи све податке из књиге уписника бродова у који је брод унутрашње пловидбе уписан.

Бродским сведочанством доказује се: југословенска државна припадност брода унутрашње пловидбе, право и дужност да брод вије заставу трговачке морнарице Савезне Републике Југославије, врста и намена брода, његова способност за пловидбу, пловна мрежа на којој је овлашћен да плови, број путника и маса терета који брод сме да превози.

Бродско сведочанство издаје капетанија пристаништа.

Бродско сведочанство издаје се на основу уверења о способности брода унутрашње пловидбе за пловидбу које издаје овлашћено правно лице.

Бродско сведочанство на броду унутрашње пловидбе без посаде може се заменити натписом на бродском трупу или на стално причвршћеној плочи или табли на трупу, који мора садржавати основне податке из бродског сведочанства.

Члан 115

Брод унутрашње пловидбе мора имати сведочанство о баждарењу.

Сведочанство о баждарењу доказује се истиснина за сваки сантиметар газа, а код осталих бродова унутрашње пловидбе - истиснина при највећем дозвољеном газу и газу празног брода, као и слободни бок брода унутрашње пловидбе.

Сведочанство о баждарењу губи важност када се због преправки извршених на броду унутрашње пловидбе мења његова истиснина.

Важење сведочанства о баждарењу за теретне бродове траје десет година, а за остале бродове 15 година од дана издавања. Важење сведочанства о баждарењу продужава се за десет, односно 15 година, ако се утврди да подаци о истиснини или носивости одговарају стању на броду.

Одредбе члана 94. ст. 5. и 6. овог закона односе се и на сведочанство о баждарењу брода унутрашње пловидбе.

Сведочанство о баждарењу брода без посаде може се заменити натписом на бродском трупу или стално причвршћеној плочи или табли на трупу, који мора садржавати таблицу крцања из сведочанства са фотокопијом или овереном копијом тог сведочанства која се налази на броду без посаде или тегљачу, односно потискивачу.

Члан 116

Важење сведочанства о способности брода унутрашње пловидбе за пловидбу траје до рока назначеног у сведочанству и може се продужити највише за 90 дана.

Члан 117

У погледу трајања важности привременог сведочанства о способности брода унутрашње пловидбе за пловидбу, привременог сведочанства о способности брода унутрашње пловидбе за превоз путника, сведочанства о способности брода унутрашње пловидбе за обављање пробне вожње и регистра теретног уређаја важе одредбе члана 98. ст. 8, 9, 10. и 11. овог закона.

Члан 118

Привремено сведочанство о способности брода унутрашње пловидбе за пловидбу мора имати брод унутрашње пловидбе коме се по одредбама члана 68. овог закона сужавају границе пловидбе у којима је до тада могао да плови, или за који се утврди да је способан да обави једно или више путовања ван граница пловидбе у којима је био овлашћен да плови.

Члан 119

Привремено сведочанство о способности брода унутрашње пловидбе за превоз путника мора да има брод унутрашње пловидбе који није путнички брод за који се, на основу члана 69. овог закона, утврди да је способан да превози путнике на одређеним унутрашњим пловним путевима или одређеним местима на тим путевима, или на једном или више одређених путовања, или на одређено време.

Члан 120

Брод унутрашње пловидбе који има радио-уређај мора имати сведочанство о сигурности радио-уређаја.

Члан 121

Путнички брод унутрашње пловидбе који има сопствени погонски машински уређај мора да има књигу стабилитета.

Члан 122

Брод унутрашње пловидбе који има сопствени погонски машински уређај мора да води бродски дневник.

Члан 123

Брод унутрашње пловидбе преко 50 тона истиснине који има посаду дужан је да води здравствени дневник.

Члан 124

Књигу о уљима мора имати брод унутрашње пловидбе који превози уља и брод унутрашње пловидбе који користи течно уље.

Члан 125

Одредба члана 102. овог закона о уверењу о способности брода за крцање опасног терета и уверењу о способности брода за крцање хлађеног терета односи се и на бродове унутрашње пловидбе.

Члан 126

На бродове унутрашње пловидбе у погледу бродских исправа и књига односе се одредбе члана 88, члана 89. ст. 1, 2. и 4. чл. 93, 95, 97, 105, 106. и 110. овог закона, с тим што исправе из чл. 89. и 97. овог закона издаје капетанија пристаништа.

Пописом посаде брода унутрашње пловидбе утврђује се и који су чланови породице члана посаде брода унутрашње пловидбе укрцани на тај брод.

Исправе из чл. 115, 118, 119. и 120. овог закона издаје овлашћено правно лице, а књигу стабилитета из члана 121. овог закона - оверава то правно лице.

На издавање, односно оверавање исправа за бродове унутрашње пловидбе односе се одредбе члана 113. овог закона.

3. Чамци и пловећа постројења

а) Утврђивање способности за пловидбу

Члан 127

Чамци и пловећа постројења могу се користити у пловидби:

1) ако је утврђена њихова способност за пловидбу у погледу конструкције, пловних својстава, погонских и других уређаја и опреме, у складу са техничким правилима за чамце и пловећа постројења;

2) ако су уписани у уписник чамаца и пловећих постројења (у даљем тексту: уписник);

3) ако чамцем, односно пловећим постројењем управља лице које је стручно оспособљено за управљање чамцем, односно пловећим постројењем.

Члан 128

Одредбе члана 127. тач. 1) 2) и 3) не односе се на: спортске чамце без сопственог погона (веслачке чамце, кајаке, једрилице и слично) намењене такмичењу, чамце који нису дужи од три метра, осим на чамце специјалне конструкције и погонског уређаја које му омогућују да клизи по води (глисери сл.) ако се њима не обавља привредна делатност, чамце од гуме и гумираног платна без сопственог погона, даске и сл.

Члан 129

Способност чамца, односно пловећег постројења за пловидбу утврђује се прегледом.

Преглед чамца, односно пловећег постројења може бити основни, редовни и ванредни.

Надзор над градњом и основни преглед врши овлашћено правно лице.

Редовне и ванредне прегледе врши овлашћено правно лице.

После извршеног прегледа чамца, односно пловећег постројења издаје се исправа о способности за пловидбу чамца, односно пловећег постројења.

За чамце и пловећа постројења који су уписани у уписник, издаје се пловидбена дозвола са регистарским бројем за идентификацију.

За прегледе, издавање исправа и регистрацију из ст. 2. и 6. овог члана, плаћа се накнада коју утврђује савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 130

Чамац и пловеће постројење приликом уписа морају бити баждарени.

Баждарење се обавља према техничким правилима о начину мерења и израчунавања регистарске тонаже, односно истиснине која је прописана за чамце и пловећа постројења.

Ако се преправком мења тонажа, односно истиснина чамца и пловећег постројења, врши се поновно баждарење.

б) Услови за управљање чамцем и пловећим постројењем

Члан 131

Чамцем и пловећим постројењем може управљати лице које је телесно и душевно способно што се доказује лекарским уверењем и које је стручно оспособљено за управљање чамцем, односно пловећим постројењем и има одговарајуће исправе.

Услове које морају испуњавати лица за управљање чамцем и пловећим постројењем, програм и начин стручног оспособљавања као и образац, садржину, начин издавања и трајање пловидбене дозволе, прописује савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

в) Исправе о способности страних чамаца за пловидбу

Члан 132

Исправе о способности чамаца за пловидбу које издају стране државе признају се у Савезној Републици Југославији под условом узајамности.

Ако чамац који није евидентиран на територији Савезне Републике Југославије припада страном држављанину који нема боравиште у Савезној Републици Југославији, а чамац нема исправе о способности за пловидбу, лучка капетанија, односно капетанија пристаништа забраниће пловидбу чамцу, док се прегледом чамца не утврди његова способност за пловидбу.

Одредба става 2. овог члана односи се и на чамце чије стање не одговара важећој исправи о њиховој способности за пловидбу.

После извршеног прегледа чамца по одредби става 2. овог члана, чамцу се издаје исправа о способности за пловидбу.

Глава 7
ПОСАДА БРОДА

1. Заједничке одредбе

Члан 133

Посаду брода сачињавају лица укрцана за извршење послова на броду и уписана у попис посаде.

Члан 134

За вршење послова којима се обезбеђује пловидба, брод мора да има одговарајући број чланова посаде са прописаном стручном спремом.

Стручну спрему, састав и број чланова посада пловних објеката унутрашње пловидбе и начин одређивања пловећих постројења која морају имати посаду, прописује савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 135

Члан посаде брода југословенске трговачке морнарнице који врши послове којима се обезбеђује пловидба, може да буде лице које је стекло одговарајуће звање и које за вршење послова тог звања на броду има одговарајуће овлашћење, као и приправник за стицање звања.

Звање чланова посаде бродова југословенске трговачке морнарице стиче се положеним одговарајућим испитом за одређено звање.

Програм стручног испита и начин полагања за стицање звања чланова посаде бродова југословенске трговачке морнарице утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Поред овлашћења за вршење послова одговарајућег звања из става 2. овог члана, чланови посаде могу стицати посебна овлашћења у складу са Међународном конвенцијом о стандардима за обуку, издавање уверења и вршењу бродске страже помораца.

Посебна овлашћења из става 4. овог члана стичу се положеним одговарајућим испитом.

Овлашћење за вршење послова на броду може се дати само лицу које је телесно и душевно способно да обавља посао на броду, што се утврђује лекарским прегледом и контролише периодичним прегледом.

Звање, услове за стицање звања и овлашћења чланова посаде поморских бродова и бродова унутрашње пловидбе трговачке морнарице и савезних инспектора безбедности пловидбе, као и најмањи број чланова посаде за безбедну пловидбу који морају имати бродови трговачке морнарице прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 136

Члан посаде мора да врши послове на броду у складу са правилима навигације, на начин који омогућава безбедност саобраћаја, који не оштећује брод или терет на њему, и не угрожава безбедност путника на броду или осталих чланова посаде и животну средину од загађивања опасним и штетним материјама (уљем, отпацима текућих горива и њиховим мешавинама, отпадним водама и другим отпадним материјама, као и радиоактивним или сличним отпацима) од стране брода.

Члан 137

Састав бродске страже мора бити у свако време довољан и мора да одговара посебним околностима и условима у којима се врши стража (време, видљивост, водостај, густина саобраћаја и сл.).

Члан 138

Члан посаде за време вршења страже не сме да напусти место и просторију у којој се врши стража без одобрења дежурног официра.

Официри страже за време трајања страже не смеју напуштати своје место на стражи.

За време боравка поморског брода на сидришту, стална стража у сменама мора да се врши на мосту и у машинском простору.

Кад је брод у луци, односно пристаништу на њему се мора налазити најмање једна трећина чланова посаде сваке службе.

На броду из става 4. овог члана, међу члановима посаде морају се налазити по један официр палубе и строја, а ноћу и бродска стража.

Члан 139

Брод унутрашње пловидбе који стоји на пловном путу мора непрекидно имати стражу.

Брод унутрашње пловидбе који стоји ван пловног пута или који је везан уз обалу не мора имати стражу, осим ако то захтевају локалне околности или ако то одреди капетанија пристаништа.

Члан 140

У пределима врло густог саобраћаја, у условима ограничене видљивости и у свим осталим опасним пловидбеним ситуацијама кад се употребљава уређај за аутоматско кормиларење треба да постоји могућност преузимања кормиларења бродом од стране дежурног официра и кормилара.

Пребацивање са аутоматског на ручно кормиларење и обрнуто треба да изврши дежурни официр страже на мосту.

Члан 141

Као члан посаде на поморски брод може да се укрца само лице које има поморску књижицу или дозволу за укрцање, а на брод унутрашње пловидбе - само лице које има бродарску књижицу или дозволу за укрцање.

Поморска, односно бродарска књижица је исправа којом се доказује стручна спрема члана посаде, здравствено стање, својство у коме је члан посаде укрцан на брод, као и трајање запослења на броду. Поморска књижица, бродарска књижица и дозвола за укрцање су личне исправе лица коме су издате.

Поморска књижица, односно бродарска књижица снабдевена визом за путовање у иностранство, издата од лучке капетаније, односно капетаније пристаништа служи и као путна исправа (пасош) и овлашћује лице да буде члан посаде брода који плови у иностранство, као и да путује у иностранство ради укрцања на брод или да се после искрцања са брода у иностранству врати у Савезну Републику Југославију.

Обрасце поморске књижице, бродарске књижице и дозволе за укрцавање прописује савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 142

Ако члан посаде поморског брода за време трајања, односно престанка радног односа буде искрцан са брода ван његове луке укрцања, односно ако бродар искрца члана посаде брода унутрашње пловидбе ван пристаништа у коме је седиште бродара, бродар је дужан да му обезбеди повратак у луку његовог укрцања, односно у пристаниште у коме је седиште бродара, а ако је то предвиђено да му се обезбеди повратак у место пребавилишта, односно боравишта (у даљем тексту: повратно путовање).

Ако бродар не обезбеди повратно путовање члана посаде брода, из става 1. овог члана то путовање ће, на терет бродара, обезбедити, и то: из иностранства - дипломатско или конзуларно представништво Савезне Републике Југославије, а у Савезној Републици Југославији - лучка капетанија, односно капетанија пристаништа.

Одредба става 1. овог члана односи се и на чланове породице искрцаног члана посаде брода унутрашње пловидбе.

Члан 143

Трошкове повратног путовања члана посаде поморског брода сноси бродар.

Бродар има право регреса за наплату свих трошкова повратног путовања од члана посаде поморског брода који се без дозволе искрцао са брода и тиме својом кривицом довео до престанка радног односа, или који се искрцао са поморског брода због повреде или обољења које је себи проузроковао намерно или услед грубе непажње.

Трошкови повратног путовања члана посаде поморског брода обухватају трошкове за стан, храну и превоз члана посаде од момента његовог искрцања са брода до момента његовог повратка у луку укрцања, односно у место његовог пребивалишта.

Члан посаде брода унутрашње пловидбе има право на дневнице и накнаду за лични превоз од момента искрцања са брода до момента повратка у пристаниште у коме је седиште бродара, односно у његово пребивалиште или боравиште, а према уговору о раду.

Одредба става 4. овог члана односи се и на чланове породице искрцаног члана посаде брода унутрашње пловидбе.

Члан 144

Повратно путовање сматра се обезбеђеним и ако је члану посаде поморског брода обезбеђен одговарајући посао на броду који плови у луку његовог укрцања, односно ако је члану посаде брода унутрашње пловидбе обезбеђен посао на броду који плови у пристаниште у коме је седиште бродара.

У случају из става 1. овог члана, члану посаде припада накнада за посао који је обављао на поморском броду, односно броду унутрашње пловидбе.

Члан 145

Одредбе чл. 142, 143. и 144. овог закона односе се и на странце који су чланови посаде југословенског поморског брода.

Одредбе чл. 142, 143. и 144. овог закона односе се и на странце који су чланови посаде брода унутрашње пловидбе, под условом да држава чији су они држављани поступа на исти начин са држављанина Савезне Републике Југославије укрцаним на бродове њихове државне припадности.

Члан 146

У страним лукама, односно пристаништима члан посаде поморског брода, односно брода унутрашње пловидбе који је држављанин Савезне Републике Југославије може се, ради заштите својих права из радног односа, обраћати само дипломатским или конзуларним представништвима Савезне Републике Југославије.

Члан 147

Члан посаде брода дужан је да одмах обавести свог непосредног руководиоца или заповедника брода:

1) о сваком ванредном догађају који би могао да угрози безбедност брода, путника, других лица или терета на броду, као и да загади животну средину опасним и штетним материјама од стране брода;

2) кад у пловидби пловним путевима у обалном мору и на унутрашњим пловним путевима установи да поједини светионици и светла не раде, односно ознаке или плутаче нису на свом месту.

У случају опасности, бродолома или друге хаварије, чланови посаде брода дужни су да се залажу за спасавање брода, путника, других лица и терета на броду, као и за заштиту животне средине, док заповедник брода не нареди да се брод напусти.

Члан 148

Бродар је дужан да члану посаде накнади штету проузроковану на стварима намењеним за његову личну употребу на броду и личну употребу чланова његове породице укрцаних на брод унутрашње пловидбе, одређеним уговором о раду, које су уништене или оштећене приликом бродолома или друге хаварије брода.

Члан посаде брода који је у радном односу, у случају бродолома има право на зараду најмање за два месеца од дана бродолома, према просеку зараде за последња три месеца, ако му по уговору о раду зарада не припада за дуже време.

У случају из става 2. овог члана члану посаде, страном држављанину или лицу без држављанства, припада накнада у износу одређеном уговором о раду - за сваки дан незапослености која је наступила као последица бродолома, али најдуже за два месеца од дана бродолома.

Члан посаде и чланови његове породице немају право на накнаду из ст. 1, 2. и 3. овог члана ако бродар докаже да су они проузроковали штету намерно или крајњом непажњом.

На повратно путовање члана посаде поморског брода, односно брода унутрашње пловидбе који је претрпео бродолом односе се одредбе чл. 142. до 144. овог закона.

Члан 149

За штету насталу услед телесне повреде или смрти члана посаде брода одговара бродар ако не докаже да је штета настала без његове кривице или кривице лица за које бродар одговара.

2. Заповедник брода

Члан 150

Заповедник брода мора да буде држављанин Савезне Републике Југославије.

Заповедника брода именује и разрешава од дужности бродар.

У случају смрти, спречености или одсутности, заповедника брода замењује, са свим његовим овлашћењима, најстарији официр палубе који је држављанин Савезне Републике Југославије.

Одредба става 1. овог члана не односи се на јахту страног власника уписану у југословенски уписник бродова.

Члан 151

Заповедник брода одговоран је за безбедност брода и ред на броду у складу са овим законом и прописима донесеним на основу овог закона.

Ако је заповедник стране јахте уписане у југословенски уписник бродова странац, дужност заповедника из става 1. овог члана врши најстарији официр палубе који је држављанин Савезне Републике Југославије.

Ако брод унутрашње пловидбе са сопственим погоном тегли или потискује друге бродове, заповедник тог брода је руководилац целог конвоја.

Заповедник челног брода унутрашње пловидбе са сопственим погоном који тегли или потискује друге бродове, руководилац је целог конвоја.

Члан 152

Заповедник брода дужан је да се брине о снабдевању брода, о бродској администрацији, о његовом одржавању, о одржавању у исправном стању трупа брода, машина, уређаја и опреме, о сигурности бродских уређаја, за укрцавање и искрцавање путника, опасног и осталог терета, о правилном крцању, слагању, превозу и искрцању терета, о правилном укрцању, смештају и искрцавању путника и о извршавању свих задатака везаних за процес рада.

Заповедник брода дужан је да у прописаним роковима врши вежбе са чамцима и осталим средствима за спасавање, као и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара.

Заповедник брода дужан је да за време пловидбе буде на броду.

Заповедник брода дужан је да пре поласка на пут провери исправност брода који му омогућава да изврши одређено путовање и да обезбеди да се све прописане исправе и књиге, као и чланови посаде налазе на броду, а при превозу путника - нарочито да утврди да ли су предузете све мере за безбедност путника.

Заповедник брода унутрашње пловидбе који тегли дужан је да пре поласка на пут који тегли, односно потискује друге бродове провери исправност и способност свих бродова за извршење одређеног путовања.

Члан 153

Заповедник поморског брода и брода унутрашње пловидбе са сопственим погоном, односно официр палубе у смени који управља вођењем брода дужан је да предузима све мере потребне за безбедност брода и пловидбе.

Заповедник брода унутрашње пловидбе и лице које га у смени замењује, одговорни су, сваки за време своје смене, за безбедност брода и пловидбе.

Заповедник брода дужан је да лично руководи бродом кад год то захтева безбедност брода, а заповедник поморског брода нарочито кад брод улази у луку, канал или реку или кад излази из њих, као и за време слабе видљивости или магле, односно заповедник брода унутрашње пловидбе које тегли, односно потискује друге бродове и кад то захтева безбедност бродова у тегљењу или потискивању.

Присутност пилота на поморском броду и броду унутрашње пловидбе кад тегли, односно потискује друге бродове не ослобађа заповедника брода од одговорности за управљање бродом.

Члан 154

Ако наступе догађаји који поморски брод или брод унутрашње пловидбе или брода у тегљењу или потискивању или лица на њима доведу у опасност, заповедник поморског брода, односно унутрашње пловидбе са сопственим погоном дужан је да предузме све мере за спасавање лица и отклањање опасности за брод и ствари на броду, као и за заштиту животне средине.

У случају из става 1. овог члана заповедник поморског брода, односно брода унутрашње пловидбе који тегли, односно потискује друге бродове, дужан је да жртвује или оштети терет, друге ствари или бродске уређаје или опрему који нису неопходни за пловидбу, или делове брода, односно брода унутрашње пловидбе чије је жртвовање или оштећење мање штетно за бродара и лица заинтересована за терет на броду или броду унутрашње пловидбе, а ако је то неопходно - и брод унутрашње пловидбе.

Члан 155

Ако су у случају опасности за поморски брод, односно брод унутрашње пловидбе све мере предузете за спасавање брода или брода унутрашње пловидбе остале без успеха, и ако је пропаст брода неизбежна, заповедник брода, дужан је да првенствено предузме мере потребне за спасавање путника и других лица на броду, да уклони брод са пловног пута на унутрашњим водама, ако је то могуће, као и да нареди да се брод напусти.

У случају из става 1. овог члана заповедник брода је дужан да предузме и све мере потребне за спасавање бродског дневника, ако околности случаја допуштају - и мере за спасавање других бродских књига, бродских исправа поморских карата односног путовања и готовог новца бродске благајне.

Овлашћења заповедника брода из ст. 1. и 2. овог члана има и заповедник брода унутрашње пловидбе.

Заповедник брода сме да напусти брод тек пошто је, у границама стварне могућности, предузео све мере из ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 156

Ако на броду наступи догађај који угрожава безбедност брода, или пловидбе, или ако наступи ванредни догађај броду, путницима, другим лицима или стварима на броду, или ако се примети загађивање опасним и штетним материјама на пловном путу, заповедник брода дужан је да опис тог догађаја, односно белешку о примећеном загађивању на пловном путу одмах унесе у бродски дневник, а најдоцније у року од 24 часа.

Заповедник брода из става 1. овог члана дужан је да о догађају из тога става, одмах по доласку, а најдоцније за 24 часа, поднесе извештај, заједно са изводом из бродског дневника, лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа.

Ако је догађај из става 1. овог члана наступио за време пловидбе, заповедник брода је дужан да извештај о догађају, заједно са изводом из бродског дневника, поднесе, у року из става 2. овог члана, лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа у луци, односно пристаништу у које брод најпре уплови, односно дипломатском или конзуларном представништву Савезне Републике Југославије ако се брод налази у иностранству.

Заповедник брода из става 1. овог члана мора унети у бродски дневник рођење и смрт лица на броду, назначујући место или географску позицију брода и време рођења, односно смрти, као и примити изјаву последње воље и то примање унети у бродски дневник, наводећи време кад је последњу изјаву воље примио.

Заповедник брода дужан је да о чињеници рођења и смрти и о примању изјаве последње воље сачини записник на прописани начин и достави га лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа, односно пристаништу у које стигне, а у иностранству - најближем дипломатском, односно конзуларном представништву Савезне Републике Југославије.

Члан 157

Заповедник поморског брода дужан је путем радио-телекомуникација послати обавештење о било којој непосредној опасности за безбедност пловидбе на коју наиђе, а нарочито ако примети промене на пловном путу из члана 147. став 1. тачка 2) овог закона, наиђе на загађивање опасним и штетним материјама, опасан лед, опасну олују или на било коју другу непосредну опасност за пловидбу или на тропску олују, или на температуру ваздуха испод тачке смрзавања праћену ветровима олујне снаге који проузрокују велико нагомилавање леда на надграђима, или на ветар снаге 10 или више бофора скали, а за који није било примљено упозорење о олуји.

Заповедник поморског брода дужан је да најбржим путем обавести лучку капетанију о загађењу мора које је настало са брода којим заповеда.

Заповедник поморског брода дужан је да белешку о датом обавештењу из става 1. овог члана унесе у бродски дневник.

Члан 158

У случају непосредне опасности од рата, заповедник брода је дужан да предузме све мере опрезности да би се сачувао брод, посада, путници, терет и остала имовина, као и бродске исправе и књиге.

Ако наступи ратно стање између Савезне Републике Југославије и друге државе, заповедник брода је дужан да предузме потребне мере да би од непријатеља сачувао брод, људе, терет и осталу имовину, као и бродске исправе и књиге.

Ако се брод у случају наступања ратног стања између других држава, у коме је Савезна Република Југославија неутрална, нађе у луци, односно пристаништу једне од зараћених држава, или је на путу за луку, односно пристаниште зараћене државе, или мора проћи кроз обално море или унутрашње воде зараћене државе, заповедник брода је дужан да затражи упутство од бродара, а ако то није могуће - од надлежног савезног органа, односно лучке капетаније, односно капетаније пристаништа.

Члан 159

Заповедник поморског брода, као заступник бродара, овлашћен је да у његово име и за његов рачун у месту ван седишта бродара закључује уговоре о спасавању и правне послове потребне за извршење путовања, и да у месту ван седишта бродара у коме нема овлашћеног представника бродара закључује уговоре о поморским пловидбеним пословима, осим бродарског уговора на време за цео брод.

Заповедник поморског брода овлашћен је да као заступник бродара покреће пред страним судским и управним органима поступак ради заштите бродаревих права и интереса у пословима из става 1. овог члана и да у том поступку предузима процесне радње.

Ако бродар ограничи овлашћење заповедника, то ограничење нема правно дејство према трећим лицима која за њега нису знала, нити су према околностима могла знати.

Члан 160

Заповедник брода, овлашћен је и дужан да свим лицима на броду издаје наређења којима се обезбеђује брод, и пловидба и одржавање реда на броду, као и да надзире извршење издатих наређења.

Ради одржавања реда и безбедности на броду заповедник брода може да држи на броду ватрено оружје, док чланови посаде брода не смеју на броду да имају оружје.

Члан 161

Заповедник брода има право да за време пловидбе ограничи слободу кретања на броду сваком лицу које теже угрози безбедност брода, чланова посаде, путника и других лица, ствари на броду и животне средине загађивањем опасним или штетним материјама. Слобода кретања може да се ограничи само ако је то неопходно ради безбедности путника и других лица и ствари на броду или ради заштите брода, или заштите животне средине, и може за странца да траје најдуже до доласка брода у прву луку, односно пристаниште у које брод уплови, а за држављанина Савезне Републике Југославије - најдоцније до доласка брода у прву југословенску луку, односно пристаниште.

Мере из става 1. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 162

Заповедник брода има право да члана посада брода који нарушава безбедност пловидбе удаљи са радног места, а по потреби, да га искрца са брода и врати у луку укрцавања, односно пристаниште у коме је седиште бродара.

Члан 163

Заповедник брода има право, у случају нужде и док она траје, да члановима посаде брода смањи оброк хране и воде ради рационалног коришћења постојећих залиха хране и воде на броду.

Мере из става 1. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 164

Ако за време путовања члан посаде брода, путник или друго лице на броду изврши кривично дело, заповедник брода је дужан да предузме, према околностима, мере потребне да се спречи или ублажи наступање штетних последица тог дела и да се извршилац позове на одговорност.

Ако постоји опасност да извршилац дело понови или да побегне, заповедник брода, наредиће: да се извршиоцу кривичног дела ограничи слобода кретања на броду, или да се лиши слободе, да се испитивањем извршиоца, сведока, очевидаца и оштећеника утврде све околности под којима је дело извршено и последице које су наступиле, да се о сваком саслушању састави записник, да се као докази узму на чување предмети на којима или помоћу којих је кривично дело извршено, односно на којима су трагови извршеног дела видљиви, као и да се предузму друге мере ради утврђивања околности под којима је кривично дело извршено.

Ако се брод налази у иностранству, заповедник брода је дужан да о извршеном кривичном делу поднесе извештај дипломатском или конзуларном представништву Савезне Републике Југославије у држави у чију луку, односно пристаниште брод уплови. Заповедник брода је дужан да са извршиоцем кривичног дела поступи према упутствима дипломатског или конзуларног представништва Савезне Републике Југославије.

По доласку у југословенску луку, односно пристаниште у које брод најпре уплови, заповедник брода је дужан да извршиоца кривичног дела преда органу унутрашњих послова у тој луци, односно пристаништу, с писменим извештајем о извршеном кривичном делу и записницима и предметима из става 2. овог члана.

Мере из ст. 2. и 4. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 165

Ако члан посаде брода који је држављанин Савезне Републике Југославије самовољно напусти брод у страној луци, односно пристаништу, заповедник брода је дужан да ово напуштање брода пријави дипломатском или конзуларном представништву Савезне Републике Југославије у односној држави, а ако овог нема - дипломатском или конзуларном представништву државе овлашћене да заступа интересе држављана Савезне Републике Југославије, а ако ни овог нема - капетанији те луке, односно пристаништа.

Заповедник брода дужан је да састави записник и утврди које су ствари и исправе члана посаде који је самовољно напустио брод остале на броду.

Записник се саставља у присуству двојице сведока, а потписују га заповедник брода и сведоци.

Белешку о самовољном напуштању брода и о стварима члана посаде које су остале на броду и њиховој предаји надлежном југословенском органу, заповедник поморског брода, односно брода унутрашње пловидбе са сопственим погоном дужан је да унесе у бродски дневник.

Орган који у луци, односно пристаништу прими личне ствари и исправе члана посаде који је самовољно напустио брод, предаће их његовој ужој породици или родитељима, а ако њих нема - лицу које одреди надлежни орган старатељства.

Члан 166

Сматра се да је члан посаде самовољно напустио брод ако се није вратио на брод до одласка брода из луке, односно пристаништа.

Ако је члан посаде био спречен да се врати на брод до одласка брода из луке, односно пристаништа, сматра се да је самовољно напустио брод ако се у року од три дана, од дана кад је сметња била отклоњена, није пријавио органу из члана 165. став 1. овог закона.

Члан 167

Заповедник брода који на било који начин дозна да се лице, укључујући и непријатеље у случају оружаног сукоба, налазе у животној опасности на мору или унутрашњим водама, дужан је да им одмах крене у помоћ највећом могућом брзином, обавештавајући их о томе ако је то могуће, и да предузме њихово спасавање.

Заповедник брода у опасности има право, после саветовања са заповедницима бродова који су одговорили на његов позив за помоћ, ако је саветовање могуће спровести, да изабере један од тих бродова или више њих за које сматра да су најприкладнији да му пруже помоћ.

Заповедник или заповедници бродова изабрани да пруже помоћ броду у опасности дужни су да прихвате избор и да одмах, највећом могућом брзином, крену у помоћ лицима која су у животној опасности.

Заповедник брода је дужан да спасава лица која су у животној опасности иако се она томе противе, или ако се спасавању лица противи заповедник брода на коме се та лица налазе.

Члан 168

Изузетно од одредаба члана 167. овог закона, заповедник брода није дужан да крене у помоћ и да предузме спасавање лица у животној опасности:

1) ако би предузимање тог спасавања представљало озбиљну опасност за брод којим он заповеда и за лица на том броду, или ако он оправдано сматра да, према посебним околностима случаја, предузимање спасавања лица у опасности не би било успешно;

2) ако дозна да је други брод изабран да иде у помоћ и да је изабрани брод тај избор прихватио;

3) ако од заповедника брода у опасности, или непосредно од лица која су била у животној опасности, или од заповедника другог брода који је стигао до тих лица буде обавештен да помоћ више није потребна.

Члан 169

У случају судара бродова заповедник брода је дужан да, ако је у могућности да то учини без озбиљне опасности за брод којим заповеда и за лица на њему, поред првенственог спасавања лица, предузме и спасавање другог брода с којим се сударио брод којим он заповеда, а у случају судара бродова на унутрашњим водама - дужан је да брод коме прети опасност да потоне без одлагања уклони с пловног пута.

На унутрашњим водама заповедник брода је дужан, да кад се брод којим он заповеда нађе у близини брода који даје позив за помоћ, и кад није било судара, да одмах предузме спасавање тог брода, ако је у могућности да то учини без озбиљне опасности за брод којим заповеда и за лица на њему.

Члан 170

Заповедник југословенског брода који дозна да је други југословенски брод у опасности на мору дужан је да, поред првенственог спасавања лица, предузме и спасавање брода и ствари са тог брода које су својина југословенских предузећа, и других правних лица или својина држављана Савезне Републике Југославије, ако се спасавању брода и ствари на њему изричито не противи заповедник брода, односно власник брода или бродар брода у опасности.

Заповедник брода није дужан да предузме спасавање брода према одредби става 1. овог члана ако то не може да учини без озбиљне опасности за лица на броду или за брод којим заповеда, или ако оправдано сматра да спасавање брода не би било целисходно нити разумно с обзиром на могућности спасавања, вредност брода у опасности и ствари на том броду, као и на ризике и трошкове којима би предузетим спасавањем изложио брод којим заповеда.

Члан 171

Заповедник брода мора у бродски дневник да унесе разлоге због којих није кренуо у помоћ лицима у опасности и предузео њихово спасавање (члан 168), као и разлоге због којих није предузео спасавање брода и ствари на њему (чл. 169. и 170).

Члан 172

Власник брода или бродар не одговара за штету која настане због тога што је заповедник брода повредио дужности одређене у чл. 167, 169. и 170. овог закона.

Члан 173

Спасавање југословенског ратног брода неће се предузети у случају изричите забране команданта брода.

Члан 174

Одредбе чл. 167, 169. и 170. овог закона односе се и на ратне бродове.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, савезни министар надлежан за послове одбране прописаће у којим случајевима командант југословенског ратног брода није дужан да врши спасавање у случајевима одређеним у чл. 167, 169. и 170. овог закона.

Глава 8
ТРАГАЊЕ И СПАСАВАЊЕ

Члан 175

Трагање и спасавање на мору је обавеза пружања свих видова помоћи и спасавање угрожених лица, бродова и ствари у обалном мору Савезне Републике Југославије.

Члан 176

Трагање представљају радње на установљењу места, природе и обима незгоде на мору, као и хидрометеоролошких услова ради пружања помоћи, првенствено ради заштите и спасавања угрожених лица.

Члан 177

Спасавање представљају радње у циљу пружања помоћи, односно отклањања опасности у случају незгоде на мору.

Члан 178

У оквиру трагања и спасавања на мору обавља се осматрање и јављање о запаженим појавама и догађајима.

Члан 179

Трагање и спасавање угрожених лица на мору је обавезно.

Члан 180

Трагање и спасавање угрожених ствари домаћих правних и физичких лица је обавезно, под условом да се тиме не угрожава безбедност лица, безбедност брода, чамца или другог пловног објекта или других средстава која обављају трагање, односно спасавање.

Трагање и спасавање угрожених ствари у страном власништву је обавезно ако се тим спречава или отклања штета која може настати или се тиме отклањају опасности за безбедност пловидбе.

Члан 181

Трагање и спасавање угрожених лица и ствари на мору обављају лучке капетаније.

Члан 182

У трагање и спасавање угрожених лица и ствари на мору дужни су да се по налогу лучке капетаније, укључе:

а) предузећа и друга правна лица која обављају делатност на мору или у вези са коришћењем мора и која располажу бродовима и другим средствима погодним за обављање трагања и спасавања;
б) грађани - власници пловних објеката који су оспособљени за трагање и спасавање на мору;
в) органи службе осматрања и обавештавања, органи за контролу прелажења државне границе, органи царинске службе, органи контроле летења, организације цивилног ваздушног саобраћаја, организације хидрометеолорошке службе, предузећа или друга правна лица која се старају о уређивању и одржавању поморских пловних путева и остали органи и организације погодни за извршење одређених задатака у трагању и спасавању на мору.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, трагање и спасавање угрожених лица и ствари на мору обавља се без налога када то хитност и друге околности незгоде захтевају.

Члан 183

Координацију трагања и спасавања угрожених лица и ствари на мору на подручју више лучких капетанија врши савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 184

Координација трагања и спасавања на мору врши се на основу планова и упутстава савезног министарства надлежног за послове саобраћаја.

Члан 185

Одредбе чл. 175. до 184. које се односе на трагање и спасавање на мору односе се и на унутрашње пловне путеве.

Глава 9
НАДЗОР

Члан 186

Надзор над спровођењем одредаба овог закона којима се уређује безбедност поморске и унутрашње пловидбе врши савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 187

Послове надзора из члана 186. овог закона врши савезни инспектор.

Члан 188

У вршењу надзора савезни инспектор издаје наређења и изриче забране писменим решењем.

Члан 189

Против решења савезног инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења ако би такво одлагање проузроковало или могло проузроковати опасност за безбедност пловидбе, угрозити људске животе или проузроковати значајну материјалну штету.

Члан 190

Савезно министарство надлежно за послове саобраћаја решава у другом степену по жалби против решења лучке капетаније, односно капетаније пристаништа или савезног инспектора.

Члан 191

Савезни инспектор извршиће надзор који се односи на међународни или међудржавни режим пловидбе, а који не изврши лучка капетанија, односно капетанија пристаништа или изврши уз значајне пропусте за безбедност пловидбе.

Члан 192

Савезни инспектор има службену легитимацију.

Члан 193

Послови надзора над спровођењем одредаба овог дела закона о безбедности пловидбе у међународном саобраћају на мору и унутрашњим пловним путевима, обухватају вршење надзора над:

1) страним бродовима у југословенским лукама, односно пристаништима у погледу заштите лица на броду и заштите животне средине;

2) бродовима који врше међународни саобраћај у погледу њихове способности за пловидбу;

3) спровођење међународног режима лука и пристаништа у складу са међународним обавезама Савезне Републике Југославије и стањем лука и пристаништа отворених за међународни саобраћај, као и зимовника и преводница на пловним путевима на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе о испуњавању услова за безбедност пловидбе;

4) уређивање и одржавање пловних путева на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе у обалном мору и на унутрашњим водама и објектима за безбедност пловидбе на тим пловним путевима;

5) вршењем радио-службе која служи безбедности пловидбе у међународном саобраћају и заштити људског живота на мору и унутрашњим пловним путевима и одржавањем и радом те службе.

Одредба тачке 4) став 1. овог члана у погледу спровођења међународног режима лука и пристаништа не односи се на војне луке и пристаништа.

Члан 194

У вршењу надзора над страним бродом по одредби члана 193. став 1. тачка 1) овог закона, савезни инспектор проверава:

1) да ли поморски брод има важећа сведочанства у складу са одредбама Међународне конвенције о заштити људског живота на мору, Међународне конвенције о спречавању загађивања мора са бродова и Међународне конвенције о теретним линијама, а ако се не примењују одредбе ових конвенција - да ли брод има важеће сведочанство о способности за пловидбу и потврду о спречавању загађивања уљем, сведочанство о теретној линији у складу са прописима државе чију државну припадност брод има;

2) да ли брод унутрашње пловидбе има важеће бродско сведочанство.

Ако страни брод има важеће исправе из става 1. овог члана, надзор се ограничава на проверавање:

1) да ли положај теретне линије, односно слободног бока одговара подацима из односних исправа;

2) да ли је брод крцан у складу са добијеном теретном линијом, односно линијом слободног бока, и да ли је терет правилно распоређен према условима наведеним у односним исправама.

Осим проверавања исправа из става 1. овог члана, проверава се да ли страни брод који врши укрцавање или искрцавање терета има важећу исправу којом се доказује исправност бродских уређаја за укрцавање или искрцавање терета, као и да ли је стање тих уређаја у складу са подацима из те исправе.

Члан 195

Ако се у вршењу надзора утврди да страни поморски брод нема важеће исправе из члана 194. став 1. тачка 1) овог закона, односно брод унутрашње пловидбе - исправе из члана 194. став 1. тачка 2) овог закона, или да положај теретне линије, односно слободног бока не одговара подацима из односних исправа, или да брод није крцан у складу са добијеном теретном линијом, односно линијом слободног бока, или да терет није правилно распоређен, забраниће се броду да исплови из луке, односно пристаништа све док не буде могао наставити пловидбу без опасности за људске животе на броду.

Ако се у вршењу надзора утврди да страни брод због својих недостатака загађује животну средину уљем или другим штетним и опасним материјама, забраниће се броду да исплови из луке, односно пристаништа док се ти недостаци на броду не отклоне.

Ако се у вршењу надзора по одредби члана 194. став 3. овог закона утврди да страни брод нема важећу исправу којом се доказује исправност бродских уређаја за укрцавање и искрцавање терета, или ако се утврди да стање тих уређаја није у складу са подацима из те исправе, забраниће се укрцавање и искрцавање терета уређајима брода.

Члан 196

Ако се из оправданих разлога посумња да стање страног брода битно не одговара подацима наведеним у исправама из члана 194. став 1. овог закона, или да је страни брод укрцао већи број путника од дозвољеног, или да нема минимални број стручно оспособљених чланова посаде, и да очигледно брод у таквом стању, односно са толиким бројем путника или таквим стањем посаде не би био способан да настави пловидбу без опасности за људске животе на броду, забраниће се броду да исплови из луке, односно пристаништа док не буде могао да настави пловидбу без опасности за људске животе на броду.

Члан 197

У вршењу надзора над способношћу бродова за пловидбу по одредби члана 193. став 1. тач. 2) и 3) овог закона, проверава се:

1) да ли брод има важеће прописане бродске исправе и књиге;

2) да ли су на броду од дана издавања, односно потврђивања бродских исправа издатих на основу техничког надзора брода настале такве битне промене због којих је очигледно да брод у таквом стању није способан да плови без опасности за лица, терет на њему и животну средину;

3) да ли брод испуњава услове одређене у члану 55. тач. 2, 3) и 4) овог закона;

4) да ли је на боковима брода обележена прописана ознака теретне линије, односно линија слободног бока;

5) увежбаност посаде у руковању чамцима и осталим средствима за спасавање и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара.

Надзор из става 1. овог члана обухвата и проверавање да ли брод има важећи регистар теретног уређаја, као и да ли стање уређаја за укрцавање и искрцавање терета одговара подацима из регистра теретног уређаја.

Члан 198

Ако се у вршењу надзора по одредби члана 197. став 1. овог закона утврде недостаци брода у погледу његове способности за пловидбу, наредиће се заповеднику брода да у одређеном року отклони утврђене недостатке.

Ако се утврђени недостаци не отклоне у одређеном року, или ако су утврђени недостаци такве природе да угрожавају безбедност брода, лица и терета на њему, као и животне средине, забраниће се броду даља пловидба док се наведени недостаци не отклоне и одузеће му се исправа о способности за пловидбу.

Ако се у вршењу надзора савезног инспектора утврди да по одредби члана 197. став 2. овог закона брод нема важећи регистар теретног уређаја или ако стање тих уређаја није у складу са регистром теретног уређаја, забраниће се броду да врши укрцање, искрцавање или прекрцаје терета сопственим уређајима за обављање тих радњи.

Члан 199

Ако се у вршењу надзора по одредби члана 193. став 1. тачка 3) овог закона утврди да се у лукама, односно пристаништима отвореним за међународни саобраћај не спроводи режим који је у сагласности са преузетим међународним обавезама Савезне Републике Југославије, или да је стање лука, пристаништа, зимовника и преводница такво да представља опасност за безбедност бродова, наредиће се предузећу, или другом правном лицу које управља луком, односно пристаништем да ради отклањања утврђених недостатака, у одређеном року, предузме одговарајуће мере или изврши потребне радове.

Ако мере и радови наређени по ставу 1. овог члана не буду извршени у одређеном року, савезни инспектор предузеће следеће мере:

1) забранити пристајање бродова одређене величине уз део оперативе или друге обале за коју је утврђен недостатак док не буде омогућено безбедно пристајање таквих бродова;

2) забранити употребу оперативне или друге обале или њеног дела, као и сидришта који непосредно угрожава безбедност бродова, лица и ствари приликом укрцавања, искрцавања или прекрцавања;

3) забранити саобраћај у луци, односно пристаништу и сидришту док је безбедност бродова непосредно угрожена због неодржавања лучких, односно пристанишних објеката у исправном стању или потребних дубина.

Члан 200

Ако се у вршењу надзора по одредби члана 193. став 1. тачка 4) овог закона утврди да је стање пловног пута или објекта за безбедност пловидбе на пловном путу такво да угрожава безбедност пловидбе, савезни инспектор наредиће:

1) овлашћеном правном лицу које се стара о уређивању и одржавању пловних путева да привремено обележи сметњу на пловном путу, односно да је уклони и да постави или активира сигналне ознаке и светла ако су уклоњена или неисправна;

2) привремену забрану пловидбе ако на пловном путу нису предузете мере за безбедну пловидбу.

Ако се у вршењу надзора из става 1. овог члана утврде и други недостаци на пловном путу који могу угрозити безбедност пловидбе, налази о томе са предлозима мера доставиће се савезном министарству надлежном за послове саобраћаја и овлашћеном правном лицу које се стара о уређивању и одржавању пловних путева ради предузимања одговарајућих мера.

Члан 201

Ако се у вршењу надзора по одредби члана 193. став 1. тачка 5) овог закона утврди да одржавање радио-станица и вршење радио-службе на броду није у складу са прописима, наредиће се да се утврђени недостаци отклоне у одређеном року, односно да се предузму одговарајуће мере.

Ако се у вршењу надзора савезног инспектора из става 1. овог члана утврде такви недостаци који могу да угрозе безбедност пловидбе, извештај о утврђеним недостацима са предлозима за њихово отклањање доставиће се савезном министарству надлежном за послове саобраћаја.

Трећи део
ДРЖАВНА ПРИПАДНОСТ, ИДЕНТИФИКАЦИЈА И УПИС БРОДА

Глава 1
ДРЖАВНА ПРИПАДНОСТ И ИДЕНТИФИКАЦИЈА БРОДА

Члан 202

Југословенску државну припадност брод стиче уписом у одговарајући уписник бродова, односно издавањем привременог пловидбеног листа.

Члан 203

Брод који је стекао југословенску државну припадност има право и дужност да вије заставу трговачке морнарице Савезне Републике Југославије.

Право и дужност да вије заставу из става 1. овог члана нема брод без посаде.

Чамци уписани у евиденцију чамаца на територији Савезне Републике Југославије дужни су да ван граница Савезне Републике Југославије вију заставу трговачке морнарице Савезне Републике Југославије.

Вијање заставе на бродовима и другим пловним објектима Савезне Републике Југославије, прописује савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Члан 204

Застава трговачке морнарице Савезне Републике Југославије је знак југословенске државне припадности брода.

Члан 205

Застава трговачке морнарице Савезне Републике Југославије истоветна је са заставом Савезне Републике Југославије, а однос њене ширине према дужини је 1:1,5.

Члан 206

Брод који је уписан у југословенски уписник бродова, осим поморског техничког пловног објекта, брода унутрашње пловидбе који нема свој погонски машински уређај и техничког пловног објекта, као и брода коме је издат привремени пловидбени лист, мора имати име.

Поморски технички пловни објект, брод унутрашње пловидбе који нема свој погонски машински уређај и технички пловни објекат уписани у југословенски уписник бродова или којима је издат привремени пловидбени лист, морају да имају ознаку, а поред ознаке могу да имају и име.

Два брода не могу да имају исто име, а два техничка пловна објекта, две пловеће направе и два брода унутрашње пловидбе који немају свој погонски машински уређај - исту ознаку.

Поред имена и ознака из ст. 1. и 2. овог члана, брод унутрашње пловидбе мора да носи и друге ознаке за идентификацију, одређене техничким правилима овлашћеног правног лица.

Решење о одређивању имена, односно ознаке брода као и позивног знака брода доноси савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

Име, односно ознака брода и позивни знак брода, као и вођење евиденције о именима, ознакама и позивним знацима бродова, утврђују се прописима савезног министра надлежног за послове саобраћаја.

Члан 207

Поморски брод мора да носи име луке уписа, а брод унутрашње пловидбе - име пристаништа уписа.

Лука уписа, односно пристаниште уписа, је лука, односно пристаниште на чијем подручју је седиште лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник у који је брод уписан.

Члан 208

Поморски брод и поморски чамац који имају радиотелеграфски или радио-телефонски уређај морају да имају позивни знак по прописима о међународном радио-саобраћају.

Глава 2
УПИС БРОДОВА

Члан 209

У погледу примене одредаба ове главе закона са бродом унутрашње пловидбе изједначени су: хидроглисер, скела, багер, дизалица и друге пловеће направе.

Члан 210

У уписник бродова мора да се упише брод који је у целини у својини предузећа или другог правног лица, или у својини држављана Савезне Републике Југославије са пребивалиштем у Савезној Републици Југославији или правног лица са седиштем у Савезној Републици Југославији.

Члан 211

У уписник бродова може да буде уписан:

1) брод који је у целини или делом у својини страног лица или држављанина Савезне Републике Југославије са пребивалиштем у иностранству;

2) брод који је у целини или делом у својини страног лица или држављанина Савезне Републике Југославије са пребивалиштем у иностранству, а бродар тог брода је југословенско предузеће или друго правно лице са седиштем у Савезној Републици Југославији или држављанин Савезне Републике Југославије који има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, под условом да се са захтевом југословенског бродара за упис тог брода у уписник бродова сагласи његов власник;

3) јахта која је у целини или делом у својини страног лица или држављанина Савезне Републике Југославије са пребивалиштем у иностранству;

4) брод који је у целини или делом у својини страних лица под условом да Савезна Република Југославија врши контролу над бродом и ако тај упис дозволи савезно министарство надлежно за послове саобраћаја.

За издавање дозволе за упис страног брода у југословенски уписник бродова власник, односно бродар је дужан да поднесе решење о одобрењу привременог увоза брода по основу закупа и јединствену царинску исправу за привремени, односно редован увоз брода.

Решење којим се одбија упис брода, односно јахте не мора да садржи разлоге због којих је упис одбијен.

Члан 212

У уписник бродова у градњи, може се, на захтев власника брода, уписати брод који се гради у југословенском бродоградилишту.

Члан 213

У случају уписа јахте у уписник бродова према члану 211. став 1. тачка 3) овог закона и уписа брода унутрашње пловидбе према члану 211. став 1. тачка 4) овог закона власник јахте, односно брода унутрашње пловидбе дужан је да овласти предузеће или друго правно лице или држављанина Савезне Републике Југославије с пребивалиштем у Савезној Републици Југославији да га за време одсутности из Савезне Републике Југославије заступа пред надлежним југословенским органима.

Члан 214

Не може се уписати у уписник бродова у Савезној Републици Југославији брод који је уписан у страни уписник бродова.

Члан 215

Брод се брише из уписника бродова:

1) ако је пропао или се претпоставља да је пропао;

2) ако више не испуњава услове из чл. 210. и 211. овог закона;

3) ако се трајно повуче из пловидбе;

4) ако се упише у други уписник бродова који се води у Савезној Републици Југославији.

Претпоставља се да је поморски брод пропао ако су од пријема последње вести о броду протекла три месеца. У том случају се претпоставља да је брод пропао оног дана кад су примљене последње вести о њему.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на брисање брода у градњи из уписника бродова у градњи.

Члан 216

Уписници бродова су јавне књиге.

Свако има право да прегледа и преписује главну књигу уписника, збирку исправа, именик власника брода и именик бродова.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова дужна је, уз наплату одређене накнаде, да лицу које то захтева, изда уверење о стању уписа у уписник бродова или уписник бродова у градњи, као и препис исправа које се чувају у збирци исправа, ако уписи у уписнику упућују на те исправе.

Уверења и преписи исправа из става 3. овог члана јесу јавне исправе.

Ко се у правном промету, поступајући савесно, поузда у податке уписане у уписник бродова, не сноси правне последице које из тога настану.

Члан 217

За упис бродова постоје следећи уписници бродова:

1) за упис поморских бродова:

- уписник поморских трговачких бродова;
- уписник поморских рибарских бродова;
- уписник поморских јавних бродова;

2) за упис бродова унутрашње пловидбе:

- уписник бродова унутрашње пловидбе;
- уписник јавних бродова унутрашње пловидбе.

За упис брода у градњи постоји уписник поморских бродова у градњи и уписник бродова унутрашње пловидбе у градњи.

Члан 218

Уписници поморских бродова и уписници бродова унутрашње пловидбе (у даљем тексту: уписници бродова), уписници поморских бродова у градњи и уписници бродова унутрашње пловидбе у градњи (у даљем тексту: уписници бродова у градњи), састоје се из главне књиге и збирке исправа.

Члан 219

Главна књига уписника бродова и уписника бродова у градњи састоји се од уложака.

Уложак има лист А, лист Б и лист Ц.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана, уложак главне књиге уписника поморских јавних бродова и уложак главне књиге уписника јавних бродова унутрашње пловидбе имају само лист А и лист Б.

Сваки брод уписује се у посебан уложак.

Члан 220

У лист А главне књиге улошка уписника бродова и уписника бродова у градњи уписују се подаци о идентитету брода, односно брода у градњи и њихове основне техничке карактеристике.

Члан 221

У лист Б улошка главне књиге уписника бродова и уписника бродова у градњи, за брод у својини предузећа или другог правног лица уписују се фирма, односно назив и седиште власника брода или брода у градњи, односно име и пребивалиште физичког лица, односно фирма, односно назив и седиште правног лица које је власник брода и ограничења власника у погледу располагања бродом или бродом у градњи.

У лист Б из става 1. овог члана уписују се и фирма, односно назив и седиште, односно име и пребивалиште бродара, ако је брод у потпуно или делимично у својини странца, а упис је извршен на основу члана 211. став 1. тач. 1) и 2) овог закона. У осталим случајевима, ти подаци о бродару могу да се упишу ради евидентирања постојања бродара који није власник брода.

У лист Б уписника бродова у градњи могу, ради евидентирања, да се упишу и фирма, односно назив и седиште, односно лично име и пребивалиште бродара и наручиоца.

Члан 222

У лист Ц улошка главне књиге уписника бродова за брод у својини предузећа или другог правног лица уписује се уговорно заложно право, закуп брода и бродарски уговор на време за цео брод.

У лист Ц улошка главне књиге уписника бродова за брод који је у својини физичког лица или правног лица уписују се стварна права којима је брод или део брода оптерећен, као и права стечена на тим правима, закуп брода, бродарски уговор на време за цео брод, право прече куповине, као и друга ограничења располагања бродом којима је подвргнут власник оптерећеног брода, забране оптерећивања и отуђивања, као и све забележбе за које није изричито одређено да се уписују у други лист улошка.

У лист Ц улошка главне књиге уписника бродова у градњи уписују се за брод у градњи подаци из ст. 1. и 2. овог члана.

Упис бродова у одређене уписнике, подаци који се уносе у лист А главне књиге уписника бродова, збирке исправа, помоћне књиге које се воде уз уписнике бродова и обрасци тих исправа и књига, прописује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Четврти део
ОСНОВИ СВОЈИНСКО-ПРАВНИХ ОДНОСА

Глава 1
СВОЈИНА НА БРОДУ

Члан 223

Брод може бити у својини домаћег или страног лица, у границама и под условима одређеним савезним законом.

Брод који је у својини страног лица може имати југословенску државну припадност, под условима одређеним у члану 211. овог закона.

Члан 224

Власник брода или друго правно лице може:

1) да пренесе право својине на домаћа или страна физичка или правна лица;

2) да оснује уговорно заложно право на броду;

3) да пренесе или отуђи напуштањем брода у корист осигуравача;

4) да закључује уговоре о пловидбеним пословима и о закупу.

Члан 225

Брод и брод у градњи су покретне ствари.

Члан 226

Право својине и уговорно заложно право на броду уписују се у уписник бродова.

Правни посао из става 1. овог члана који није закључен у писменом облику не производи правно дејство.

Уговорно заложно право по одредбама овог закона производи правна дејства према трећим лицима од тренутка уписа у уписник бродова.

Члан 227

Одредбе члана 226. став 1. овог закона не односе се на:

1) прелаз права својине на осигуравача прихватањем изјаве о напуштању или исплатом накнаде из осигурања у смислу члана 753. став 3. овог закона;

2) стицање права из члана 226. овог закона наслеђивањем и јавном продајом;

3) стицање и престанак права из члана 226. овог закона на потонулим бродовима, ако су та права стечена, односно престала услед пропуста да се брод извади у време одређено овим законом (члан 828).

Члан 228

Припадак брода су све ствари које по својој намени трајно служе његовој употреби и кад су привремено од њега одвојене.

Припадак су и све ствари које су уписане у бродски инвентар.

Члан 229

Одредбе чл. 226. и 227. овог закона односе се и на бродове у градњи који се граде у југословенским бродоградилиштима, и то од момента њиховог уписа у уписник бродова у градњи.

Члан 230

Правно дејство уписа права из члана 226. став 3. овог закона у односу према другим уписима зависи од реда првенства који тај упис има у смислу члана 287. овог закона.

Члан 231

Брисање брода из југословенског уписника бродова не може се извршити ако се томе противи поверилац који има законско заложно право на броду.

Ако је основано уговорно заложно право на броду, за брисање брода из уписника бродова потребан је пристанак уговорних заложних поверилаца.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана надлежни редовни суд може дозволити брисање брода из уписника бродова и без пристанка поверилаца уговорног заложног права, односно упркос противљењу поверилаца законског заложног права, ако у суд буде положен износ у новцу у висини потраживања поменутих поверилаца, односно ако буде дато обезбеђење за које суд после саслушања поверилаца нађе да је довољно.

Одредбе овог члана односе се и на бродове у градњи.

Одредбе овог члана не односе се на брисање из уписника бродова брода из члана 215. став 1. тач. 1) и 4) овог закона.

Члан 232

Одредбе члана 231. овог закона не односе се на пренос права својине бродова, односно отуђење брода или брода у градњи напуштањем у корист осигуравача.

Члан 233

Пренос или отуђење брода обухвата и припадак брода.

Пренос или отуђење брода не обухвата оне ствари припатка у погледу којих је, уз пристанак власника брода, уписано забележбом у уписник бродова да спадају у средства предузећа или другог правног лица.

Члан 234

Право својине на броду у градњи обухвата ствари које су у брод у градњи уграђене.

Ако у уписник брода у градњи није нешто друго уписано, право својине на броду у градњи обухвата и ствари које се налазе у бродоградилишту а нису уграђене у брод у градњи, ако су по својој изради одређене искључиво за уграђивање у одређени брод или за његов припадак, или ако су на видљив начин обележене или издвојене за уграђивање у тај брод.

Члан 235

На броду и броду у градњи могу постојати право својине, уговорно заложно право и законска заложна права.

Брод и брод у градњи могу бити у сувласништву.

Величина брода и брода у градњи који могу бити у сувласништву, висина удела сваког појединог сувласника и њихови међусобни односи уређују се савезним законом.

Члан 236

На стицање, пренос, ограничење и престанак права из члана 235. овог закона односе се одредбе чл. 226. до 234. овог закона.

Глава 2
ЗАЛОЖНА ПРАВА

1. Уговорно заложно право на броду

Члан 237

Уговорно заложно право на броду је право повериоца да се намири из продајне цене брода остварене судском продајом.

Уговорно заложно право на броду може да садржи и овлашћење повериоца да у случају неисплате дуга намири своје потраживање искоришћавањем брода, ако је то уговором предвиђено.

Уговорно заложно право на броду у својини предузећа или другог правног лица може се уговором основати само у корист предузећа и другог правног лица, као и у корист страног лица.

Уговорно заложно право на броду намирује се после намирења законског заложног права на броду.

Уговорно заложно право на броду не престаје променом власника брода, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 238

На уговорном заложном праву на броду може се, на основу уговора, засновати подзаложно право у корист трећег лица, под условима из члана 237. став 3. овог закона.

У случају из става 1. овог члана, уговорни заложни дужник може да подмири свој дуг уговорном заложном повериоцу само ако то дозволи уговорни подзаложни поверилац или ако дужни износ положи у суд. Ако уговорни заложни дужник тако не поступи, уговорно заложно право остаје на снази за потраживање уговорног подзаложног повериоца.

Члан 239

Уговорно заложно право на броду протеже се и на припадак брода.

Одредба члана 233. став 2. овог закона сходно се примењује и на уговорно заложно право на припатку брода.

Члан 240

Уговорно заложно право на броду протеже се и на потраживања:

1) по основу накнаде штете за непоправљена оштећења брода;

2) по основу заједничке хаварије, ако се она односи на неоправљена оштећења брода.

Члан 241

Уговорно заложно право на броду не протеже се на возарину, превознину, тегљарину и закупнину, ни на награде за извршено спасавање, ако није друкчије уговорено.

Уговорно заложно право на броду не протеже се на искоришћавање и употребу брода, ако друкчије није уговорено.

Члан 242

Уговорно заложно право на броду протеже се и на накнаду из осигурања брода која припада власнику брода, ако није друкчије уговорено.

Уговорно заложно право на накнаду из осигурања престаје ако осигуравач исплати накнаду пре него што га уговорни заложни поверилац обавести о постојању уговорног заложног права.

Ако је осигуравач био обавештен о уговорном заложном праву на накнаду из осигурања не сме да је исплати осигуранику без пристанка уговорног заложног повериоца.

Члан 243

Уговорно заложно право у корист главнице постоји за трошкове уписа уговорног заложног права, парничног и извршног поступка.

Трогодишњи заостаци камата који повериоцу припадају на основу уговора или закона имају исти ред првенства као и главница.

Члан 244

Кад брод претрпи таква оштећења или је његово стање такво да уговорно заложно право не даје довољно сигурности за измирење потраживања, уговорни заложни поверилац може захтевати исплату потраживања и пре доспелости, ако му дужник за разлику насталу тим смањењем сигурности не понуди обезбеђење на други начин.

Члан 245

Брод оптерећен уговорним заложним правом може да буде трајно повучен из пловидбе само уз претходни пристанак уговорних заложних поверилаца.

Ако нема пристанка из става 1. овог члана уговорни заложни дужник има право да захтева од суда да се брод прода на јавној продаји.

Члан 246

Одредбе овог закона о уговорном заложном праву на броду односе се и на уговорно заложно право на броду у градњи који је уписан у уписник бродова у градњи.

Члан 247

Уговорно заложно право на броду престаје:

1) брисањем;

2) продајом брода у извршном или стечајном поступку;

3) проглашењем брода поморским пленом, односно ратним пленом на мору.

Ако у случају из тачке 3) став 1. овог члана брод буде ослобођен уговорно заложно право се поново успоставља.

Члан 248

Права и њихов ред првенства стечена уписом уговорног заложног права не престају брисањем брода из уписника бродова и због тога што је брод пропао или се претпоставља да је пропао, или је трајно повучен из пловидбе.

Члан 249

Уговорно заложно право може се за исто потраживање уписати неподељено на два брода или више бродова или бродова у градњи или на два или више уговорних заложних потраживања (заједничко уговорно заложно право).

У случају из става 1. овог члана, поверилац је овлашћен да тражи намирење целог потраживања из сваког појединог брода на коме постоји уговорно заложно право.

Члан 250

Ако је на броду уписано уговорно заложно право у корист страног или лица за потраживање у страној валути, то лице има право да слободно располаже средствима добијеним из цене постигнуте судском јавном продајом брода.

Члан 251

Уговорно заложно право уписано у страни јавни уписник на броду који стекне југословенску државну припадност, која је наведена у исправи о брисању брода из страног уписника, уписаће се у југословенски уписник бродова као предбележба уговорног заложног права, с тим што ће се том праву признати ред првенства према часу који је био меродаван за утврђивање његовог реда првенства у страном уписнику.

Уговорни заложни поверилац у чију је корист уписана таква предбележба дужан је да предбележбу оправда у року од 60 дана од дана достављања обавештења о упису.

2. Законска заложна права на броду

Члан 252

Законска заложна права на поморском броду постоје за:

1) судске трошкове учињене у заједничком интересу свих поверилаца у поступку извршења или обезбеђења у сврху да се сачува брод или да се спроведе продаја, као и трошкове чувања и надзора од уласка брода у последњу луку, лучке накнаде и накнаде за услуге лучке капетаније, трошкове пилотаже, потраживања из основа доприноса за социјално осигурање, потраживања лучке капетаније за наређено и извршено вађење или уклањање олупине;

2) потраживање заповедника и осталих чланова посаде из радног односа на броду;

3) потраживања по основу награде за спасавање на мору, као и доприноса брода у заједничку хаварију;

4) потраживања по основу накнаде штете због судара бродова или других незгода пловидбе, као и накнаде штете објектима лука и пловних путева, по основу накнаде штете због телесних повреда путника и чланова посаде, по основу накнаде штете због губитка или оштећења терета и пртљага;

5) потраживања из уговора или послова које је заповедник, на основу свог законског овлашћења, склопио, односно обавио за стварне потребе да се брод очува или да се настави путовање, без обзира на то да ли је заповедник истовремено и власник брода, односно бродар и да ли има потраживања он сам или набављач, поправљач, зајмодавац или неки други уговарач.

Законско заложно право на броду у корист главнице постоји и за камате.

Члан 253

Законска заложна права на поморском броду протежу се и на припадак броду.

Члан 254

Законска заложна права на поморском броду протежу се и на возарину, односно превознину и на тегљарину оног путовања у току кога је настало потраживање осигурано законским заложним правом, на потраживања из члана 240. овог закона и возарину, односно превознине и тегљарину стечене од почетка путовања.

Члан 255

Законска заложна права на броду унутрашње пловидбе постоје за:

1) судске трошкове проузроковане заустављањем и чувањем брода од момента заустављања у поступку извршења или обезбеђења, укључујући и трошкове неопходне за одржавање брода;

2) потраживање заповедника и осталих чланова посаде брода из радног односа на броду за последњих шест месеци трајања радног односа;

3) потраживања по основу награде за спасавање, као и доприноса брода у заједничку хаварију.

Законско заложно право у корист главнице постоји и за камате и за трошкове стицања извршне исправе.

У случају продаје у извршном поступку брода унутрашње пловидбе који је насукан, онеспособљен или потопљен, а који је у општем интересу уклоњен по наредби капетаније пристаништа, трошкови уклањања намирују се пре продаје брода и пре потраживања уговорних и законских заложних поверилаца.

Члан 256

Законска заложна права на броду унутрашње пловидбе протежу се на све ствари које су по својој намени стално причвршћене уз брод и које припадају власнику брода.

Члан 257

Потраживањима заповедника и осталих чланова посада из радног односа, у смислу члана 252. став 1. тачка 2) и члана 255. став 1. тачка 2) овог закона, сматрају се потраживања заповедника и осталих чланова посаде по основу зарада из радног односа када су у питању односи између правних лица, као и потраживања и држављана Савезне Републике Југославије на које се односи искључиво југословенско право.

Члан 258

Одредбе о законским заложним правима на броду не односе се на потраживање по основу накнаде нуклеарне штете.

Члан 259

Законска заложна права не престају променом власника брода, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 260

Законска заложна права на поморском броду протежу се и на потраживања:

1) по основу накнаде штете за још непоправљена оштећења која је брод претрпео или за губитак возарине, односно превознине и тегљарине;

2) по основу заједничке хаварије, ако се односе на још непоправљена оштећења брода или на губитак возарине, односно превознине и тегљарине;

3) по основу награда за извршено спасавање, по одбитку износа који припадају заповеднику и другим члановима посаде брода.

Члан 261

Законска заложна права на броду унутрашње пловидбе протежу се и на потраживања:

1) по основу накнаде штете због губитка брода или за још непоправљена оштећења која је брод претрпео;

2) по основу заједничке хаварије, ако се односе на још непоправљена оштећења брода;

3) по основу награде за извршено спасавање за још непоправљена оштећења брода.

Члан 262

Законска заложна права на броду не односе се на потраживања која се власнику брода дугују по основу уговора о осигурању, као ни на премије и субвенције.

Члан 263

Возарином, односно превознином поморског брода сматрају се она возарина, односно превознина коју наручилац превоза, односно путник дугује бродару.

Законска заложна права у корист лица из члана 252. став 1. тачка 2) овог закона терете износе возарине, односно превознине и тегљарине који се дугују за сва путовања извршена за време трајања истог радног односа на истом броду.

Законска заложна права за потраживање из члана 252. став 1. тач. 3) и 5) овог закона, као и за потраживања због судара и других незгода пловидбе, и накнаде штете објектима лука и пловних путева из члана 252. став 1. тачка 4) овог закона, протежу се само на потраживање брода из члана 260. овог закона и возарине, односно превознине и тегљарине које су настале после настајања ових потраживања из става 1. тач. 3) до 5) члана 252. овог закона.

Члан 264

Потраживања обезбеђена законским заложним правом која се односе на исто путовање поморског брода намирују се по првенственом реду наведеном у члану 252. став 1. овог закона, а потраживања из члана 252. став 1. тачка 2. овог закона имају исти ред првенства као и потраживања из последњег путовања.

Ако се потраживања која су наведена у појединим тачкама члана 252. став 1. овог закона не могу у потпуности да намире намирују се сразмерно својим износима. Потраживање из члана 252. став 1. тач. 3) и 5) овог закона, које је, касније настало има предност пред ранијим.

Сматра се да су потраживања везана за исти догађај настала истовремено.

Члан 265

Потраживања обезбеђена законским заложним правом последњег путовања поморског брода имају предност пред потраживањима ранијег путовања.

Законска заложна права у корист лица наведених у члану 252. став 1. тачка 2) овог закона из истог радног односа настала на више путовања имају исти ред првенства као и потраживања из последњег путовања.

Члан 266

Потраживања обезбеђена законским заложним правом на бродовима унутрашње пловидбе, намирују се по реду првенства наведеном у члану 255. став 1. овог закона.

Ако се потраживања која имају исти ред првенства не могу у потпуности да намире, намирују се сразмерно износима, а потраживања из члана 255. став 1. тачка 3) овог закона намирују се тако да доцније настало потраживање има предност пред ранијим.

Сматра се да су потраживања везана за исти догађај настала истовремено.

Члан 267

Законско заложно право на возарини, односно превознини и тегљарини може се остваривати све док се возарина, односно превознина и тегљарина дугују или док се њихов износ налази код заповедника или код агента брода.

Законско заложно право из члана 260. овог закона може се остваривати све док се то потраживање дугује или док се износ исплаћен за то потраживање налази код заповедника или код агента брода.

Члан 268

Законска заложна права на броду престају:

1) престанком потраживања обезбеђеног законским заложним правом;

2) истеком једне године, а код законског заложног права из члана 252. став 1. тачка 5) овог закона - истеком шест месеци;

3) продајом брода у извршном или стечајном поступку;

4) продајом брода под условом:

- да је извршен упис преноса права својине брода у уписнику бродова;
- да је упис преноса својине брода у уписнику бродова објављен у службеном гласилу у коме се објављују уписи у регистар предузећа или других правних лица, и то у месту где се води уписник у коме је брод уписан;
- да законски заложни поверилац у року од два месеца од дана објављивања уписа у службеном гласилу или пре истека рока из тачке 2) овог става не покрене поступак за намирење овог потраживања;

5) оснивањем фонда ограничене одговорности за потраживања обезбеђена законским заложним правом која су подвргнута ограничењу одговорности.

Законска заложна права на поморском броду престају проглашењем брода поморским пленом, односно ратним пленом на мору. Ако брод буде ослобођен, законска заложна права која по одредби тачке 2) става 1. овог члана нису престала пре него што је брод заплењен поново се успостављају.

Члан 269

Рок из члана 268. став 1. тачка 2) овог закона рачуна се:

- код законских заложних права за потраживања из спасавања - од дана кад су радови на спасавању завршени;
- код законског заложног права за судар бродова или друге пловидбене незгоде, као и за потраживања због телесних повреда - од дана кад је штета нанета;
- код законског заложног права због губитка или оштећења терета или пртљага - од дана кад је терет или пртљаг предат или је требало да буде предат;
- код законског заложног права за поправке и набавке и друга потраживања предвиђена у члану 252. став 1. тачка 5) овог закона - од дана кад је потраживање настало;
- у свим осталим случајевима - од дана доспелости потраживања.

Рок из члана 268. став 1. тачка 2) овог закона престаје да тече подношењем тужбе за остваривање потраживања обезбеђеног законским заложним правом. Ако се ради о законском заложном праву на поморском броду тај рок престаје да тече подношењем тужбе само ако се изврши заустављање брода или ако се забележба поднесене тужбе упише у уписник бродова у који је брод уписан.

Кад пресуда на основу поднесене тужбе која је била предмет забележбе постане извршна, законско заложно право престаје у року од 60 дана од дана извршности пресуде, ако поверилац у том року не затражи продају брода или ако суд, на његов захтев, не спроведе заустављање брода. Поверилац има право да у том року тражи од суда да се његово законско заложно право упише у уписник бродова са редом првенства према моменту уписивања у уписник бродова забележбе тужбе за остваривање законског заложног права.

Члан 270

Одредбе овог закона о законским заложним правима на броду односе се и на брод који искоришћава лице које није власник брода, осим ако је брод одузет власнику недопуштеном радњом, а законски заложни поверилац није савестан.

Члан 271

Престанком законског заложног права на броду, не престаје и потраживање које је било обезбеђено законским заложним правом.

Уступањем потраживања обезбеђеног законским заложним правом преноси се и законско заложно право на броду.

Члан 272

Законско заложно право на броду не престаје брисањем брода из уписника бродова.

Члан 273

Одредбе чл. 252. до 272. овог закона не односе се на бродове уписане у уписник јавних бродова.

Члан 274

Одредбе овог закона о законским заложним правима на броду односе се и на чамце и бродове у градњи који се налазе у плутајућем стању.

Глава 3
ПОСТУПАК ЗА УПИСИВАЊЕ БРОДОВА

1. Заједничке одредбе

Члан 275

Одредбе овог закона о поступку за уписивање бродова у уписнике бродова односе се и на бродове у градњи, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 276

Уписивање бродова врши се на основу решења суда, лучке капетаније и капетаније пристаништа.

Решење о упису у лист А улошка главне књиге уписника бродова доноси лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова у који је брод уписан.

Решење о првом упису брода, решења о упису у лист Б и лист Ц улошка главне књиге уписника бродова и решења о брисању, брода доноси стварно надлежни редовни суд на чијем се подручју налази седиште лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник бродова.

Решење о преносу уписа брода у други уписник бродова који се води у Савезној Републици Југославији доноси стварно надлежни редовни суд на чијем се подручју налази седиште лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник бродова у који се упис преноси.

Поступак за уписивање из става 2. овог члана спроводи се по одредбама Закона о општем управном поступку.

Члан 277

У уписник бродова могу се уписати: стварна права, уговорно заложно право на броду, право закупа брода, бродарски уговор на време за цео брод и право прече куповине.

Члан 278

О упису бродова у уписник доноси се решење.

Ако се решење о упису не може спровести, упис се може спровести само на основу новог решења којим се раније решење исправља или преиначује.

Уписи на основу овог закона јесу:

1) први упис у уписник бродова - којим се у југословенски уписник бродова уписује брод који до тада није био уписан у уписник бродова који се води у Савезној Републици Југославији;

2) упис у лист А - којим се у лист А улошка главне књиге уписника бродова уписују подаци о идентификацији брода и његовим техничким карактеристикама;

3) укњижба - којом се уписивање, пренос, ограничење или престанак права уписује без посебног оправдања (безусловно уписивање права или безусловно брисање);

4) предбележба - којом се уписивање, пренос, ограничење или престанак права уписује под условом накнадног оправдања (условно уписивање права или условно брисање);

5) забележба - којом се евидентирају лични односи од важности за власништво имовине или друге чињенице чијом забележбом настају одређена правна дејства;

6) пренос уписа брода - којим се брод уписује у други уписник бродова који се води у Савезној Републици Југославији;

7) брисање брода - којим се брод брише из уписника бродова који се води у Савезној Републици Југославији.

Члан 279

Право својине, уговорно заложно право и остала стварна права на броду, могу се уписати на брод у целини или на удео у броду одређен с обзиром на целину, а не на поједине саставне делове брода.

Уговорно заложно право не може се уписати на удео у броду, ако је право својине на броду уписано у корист једног лица, као ни на део удела у броду за који је у уписнику бродова уписан један сувласник.

Упис преноса потраживања обезбеђеног уговорним заложним правом и стицања подзаложног права допуштени су у погледу целог потраживања, као и његовог дела одређеног сразмерно или бројчано.

Члан 280

За одређене ствари које су припадак брода може се уз пристанак власника брода забележити у уписник брода да спадају у средства другог предузећа или другог правног, односно физичког лица.

Члан 281

Упис уговорног заложног права мора да садржи најмање:

1) новчани износ потраживања које се обезбеђује уговорним заложним правом;

2) висину камате, ако се уз потраживање мора да плати и камата;

3) фирму и седиште, односно лично име и пребивалиште уговорног заложног повериоца;

4) одредбе о доспелости које су у исправи одређене.

Члан 282

Ако се уговорним заложним правом обезбеђују потраживања која би могла настати услед одобреног кредита или услед јемчења или накнаде штете, у исправи на основу које се врше уписи, мора се навести највиши износ који кредит или одговорност сме да достигне.

Члан 283

Уписи су дозвољени само против лица у чију је корист у време подношења предлога у уписнику бродова уписано или се истовремено уписује право својине на броду, односно оно право у погледу кога се врши упис.

Члан 284

Ако је више лица узастопно стекло право на упис неког права на броду или на праву уписаном на броду, а то своје право нису уписали, последњи стицалац може, ако докаже ко су му претходници, захтевати извршење уписа односног права непосредно у своју корист.

Ако је на неко лице пренето потраживање обезбеђено уговорним заложним правом које је уписано у уписник бродова, а потраживање буде подмирено, дужник може, ако докаже пренос, захтевати брисање уписа без претходног уписа извршеног преноса.

Члан 285

Ако поверилац који има право да затражи упис уговорног заложног права на броду или подзаложног права на уписаном заложном праву свог дужника тај упис не затражи, може и јемац да затражи упис тих права у корист повериоца.

Сваки поверилац може за себе и у име осталих поверилаца затражити упис заједничких права која се не могу поделити у сразмери према целини.

Члан 286

Наследство и легат, уписују се у уписник бродова на основу правоснажног решења надлежног оставинског суда.

2. Ред првенства

Члан 287

За ред првенства уписа меродаван је тренутак кад је предлог уписа стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова у који се врши упис.

Уписи извршени на основу предлога који су стигли у исто време имају исти ред првенства.

Члан 288

Укњижбом или предбележбом уступања првенства може се променити ред првенства права која су књижена на броду. За ту промену потребан је пристанак носиоца права који уступа свој ред првенства и чије право ступа доцније, као и носиоца права које ступа раније. Ако је право које ступа доцније уговорно заложно право, потребан је и пристанак власника брода, а ако је то право оптерећено правом трећег лица, потребан је и пристанак тог лица. Та промена не утиче на обим и ред првенства осталих уписаних права.

Члан 289

Право које ступа раније стиче без ограничења ред првенства права које ступа доцније, ако су та права у уписнику бродова уписана непосредно једно иза другог, или ако му првенство дају и сви носиоци права чија су права уписана између њих.

Члан 290

Ако се уступање првенства врши између права која нису уписана непосредно једно иза другог без пристанка носиоца права чија су права уписана између њих право које ступа раније стиче ред првенства права које ступа доцније само у обиму и садржају тог права.

Ако је право које ступа доцније условно или са одређеним роком, право које ступа раније у поступку извршења спроведеном пре наступања тог услова или рока може да се намири само у оном износу који том праву припада према његовом првобитном реду првенства.

Ако купац на јавној продаји мора право које ступа доцније да преузме према његовом пређашњем реду првенства без урачунавања у куповну цену при утврђивању те цене, право које ступа раније узеће се у обзир по свом првобитном реду првенства.

Члан 291

Право које ступа раније има и на свом првобитном месту предност пред правом које ступа доцније, ако није друкчије уговорено.

Члан 292

Ако уступањем првенства више права ступају на место другог и уступање буде укњижено истовремено, право које је пре уступања имало првенство у реду првенства има првенство и на новом месту, ако није друкчије уговорено.

Члан 293

Накнадне промене које се тичу постојања или обима права које уступањем првенства ступа доцније, не утичу на ред првенства права које ступа раније, ако није друкчије уговорено.

3. Пријаве и предлози

Члан 294

Решење о упису брода у уписник бродова доноси се на основу пријаве или предлога овлашћене странке, односно захтева надлежне лучке капетаније, односно капетаније пристаништа, ако овим законом није друкчије одређено.

Пријаве и предлози, односно захтеви из става 1. овог члана подносе се лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова у који је брод уписан или треба да буде уписан.

Члан 295

Пријаве и предлози за упис брода у уписник бродова подносе се лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова, и то један примерак за капетанију, један за суд који доноси решење о упису (члан 276. став 3) и по један примерак за странке којима се решење о упису брода мора доставити.

Ако пријава или предлог није поднесен у довољном броју примерака, орган из става 1. овог члана позваће подносиоца да то учини у одређеном року. Ако подносилац не поступи по овом налогу, тај орган ће одредити да се поднесак препише на трошак подносиоца.

Члан 296

Кад је поднесак везан за рок, одређен у одредбама овог закона о поступку за уписивање у уписнике бродова, поднесак је предат у року само ако пре истека рока стигне лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које се води уписник бродова.

Рокови одређени у одредбама овог закона о поступку уписивања у уписник бродова, осим рокова за оправдање предбележбе (чл. 353. и 355) и рока за подношење изворне исправе (члан 317) или превода (члан 318) не могу се продужити.

Због пропуштања рокова одређених овим законом у поступку уписивања у уписник бродова не може се извршити повраћај у пређашње стање.

Члан 297

За први упис брода чији је упис у уписник бродова обавезан (члан 210), за упис промена које се уписују у лист А улошка главне књиге уписника бродова и за упис промена услед којих се брод брише из уписника бродова подноси се писмена пријава.

За остале уписе подноси се писмени предлог.

Члан 298

У пријави или предлогу за упис брода у уписник бродова треба навести лучку капетанију, односно капетанију пристаништа којој се предлог, односно пријава подноси, лично име и пребивалиште, односно назив и седиште подносиоца предлога, односно пријаве и оних лица којима треба да се достави решење о упису, као и име, односно ознака брода на који се упис односи.

У предлогу, односно пријави треба навести све што се мора уписати у уписник.

Предлог за укњижбу садржи прећутно и предлог за предбележбу, ако предлагач предбележбе то није изричито искључио.

Једним предлогом може се тражити више уписа на основу једне исправе, као и упис једног истог права у више уложака или упис више права у један уложак.

Члан 299

Пријава за упис бродова у уписник бродова мора да садржи све податке који се уписују у уписник бродова. Уз пријаву морају се приложити исправе којима се доказују подаци који се уписују у уписник бродова.

Члан 300

Предлогу који подноси законски заступник неког лица за упис стицања, преношења, ограничавања или престанка уписаних права на бродовима мора се приложити одобрење надлежног органа старатељства, кад је такво одобрење потребно.

Члан 301

Упис у лист А улошка главне књиге уписника бродова, укњижбе и предбележбе могу се дозволити само на основу исправа састављених у облику прописаном за њихову ваљаност.

Називи, односно лична имена лица која учествују у правном послу наведеном у исправи на основу које се врши упис морају бити тачно наведена. У тој исправи мора бити наведено и место где је исправа састављена и датум кад је састављена.

У исправама о стицању, преношењу, ограничавању и престанку права из члана 226. овог закона мора бити наведен и ваљан правни основ.

Исправе на основу којих се врши упис у уписник бродова не смеју имати таквих видљивих недостатака који слабе њихову веродостојност, а ако се састоје из више листова, они морају бити ушивени тако да се ниједан лист не може уметнути.

Члан 302

Исправе на основу којих се врше уписи у лист Б и лист Ц улошка главне књиге уписника бродова морају се приложити у оригиналу, а остале исправе могу се приложити и у овереном препису.

Од сваке исправе из става 1. овог члана прилаже се и по један неоверени препис или фотокопија за збирку исправа. Водитељ уписника бродова потврдиће да се овај препис или фотокопија слаже са оригиналом.

Ако се оригинал исправе налази у службеним списима или на чувању код лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник бродова или ако је приложен уз већ поднесени предлог, односно пријаву довољно је поднети препис или фотокопију у два примерка и навести где се оригинал налази.

Ако се оригинал исправе не може одмах поднети због тога што се налази код неког другог органа или суда то треба у предлогу, односно пријави навести и приложити препис или фотокопију, снабдевену потврдом надлежног органа да се препис, односно фотокопија слаже са оригиналом, као и један неоверени препис или фотокопију исправе.

Члан 303

Уз исправе састављене на страном језику мора се приложити оверени превод на српском језику.

4. Спровођење уписа

а) Заједничке одредбе

Члан 304

У ванпарничном поступку уписивања у уписник бродова који се спроводи пред судом, сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

Поступак из става 1. овог члана спроводи судија појединац.

Члан 305

У поступку уписивања у уписник бродова странке су лица која траже упис и сва друга лица чија су права у уписник бродова уписана.

Члан 306

Споразум странака о надлежности суда нема правно дејство.

Члан 307

У поступку уписивања у уписник бродова суд доноси одлуке у облику решења.

Члан 308

Саслушање странака и осталих учесника у поступку уписивања у уписник бродова може се вршити усмено или путем писмене изјаве. Ако се морају саслушати више лица поједина од њих могу се саслушати и у одсуству осталих.

Члан 309

О усменим радњама предузетим у току поступка уписивања у уписник бродова саставља се записник.

О мање важним изјавама или обавештењима може се уместо записника саставити само службена белешка на спису.

Члан 310

У поступку уписивања у уписник бродова свака странка сноси своје трошкове.

Члан 311

За одлучивање суда о пријави или предлогу меродаван је тренутак кад је пријава или предлог стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова.

Члан 312

Пријаву или предлог којим се тражи упис у уписник бродова лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова уписује у дневник уписника бродова, назначујући на њему дан, час и минут кад му је пријава или предлог стигао. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа је дужна да у улошку уписника бродова у који је брод уписан, ако је уложак већ отворен, евидентира да је поднесена пријава или предлог за упис, назначујући брод под којим је поднесак уписан у дневник уписника бродова.

Ако уложак још није отворен, чим стигне пријава или предлог за први упис брода у уписник, отвара се уложак у који се назначују број под којим је поднесак уписан у дневник уписника бродова, име, односно ознака брода, као и бројеви свих даљих пријава или предлога који стигну док се не изврши упис брода или док решење о одбијању уписа брода у уписник не постане коначно.

Уложак за први упис брода у уписник бродова неће се отворити ако је пријава или предлог потпуно неразумљив или неодређен.

Члан 313

Кад стигне предлог којим се тражи укњижба, предбележба или забележба на броду који је већ уписан у уписник бродова лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова утврђује да ли према стању уписа у уписнику бродова у који је тај брод уписан има сметњу за спровођење траженог уписа. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа назначиће на самом предлогу да ли има или нема сметњи, а предлог са прилозима доставиће надлежном суду.

Извештај лучке капетаније, односно капетаније пристаништа о стању уписа у уписнику бродова, не обавезује суд, већ је суд овлашћен да сам утврди стање у уписнику бродова.

Члан 314

Предлог за пренос уписа брода у уписник бродова који води друга лучка капетанија, односно капетанија пристаништа подноси се лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које је брод уписан.

Уз предлог из става 1. овог члана морају се приложити исправе којима се доказује да постоје претпоставке за пренос уписа брода.

Кад лучка капетанија, односно капетанија пристаништа у чији је уписник бродова брод уписан прими пријаву или предлог за пренос уписа брода забележиће тражење преноса у уписник бродова у коме је брод уписан, а пријаву, односно предлог са изводом улошка главне књиге уписника бродова упутиће стварно надлежном суду на чијем се подручју налази седиште лучке капетаније, односно капетаније пристаништа у чији се уписник бродова упис преноси.

Кад суд донесе решење о упису брода са свим подацима из примљеног извода из уписника бродова у нови уписник бродова, решење о томе доставиће лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа у чији уписник бродова је брод до тада био уписан и лучка капетанија, односно капетанија пристаништа у чији се уписник бродова упис преноси.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа из чијег се уписника бродова брод брише спровешће упис брисање брода из уписника бродова и лучка капетанија, односно капетанија пристаништа у чији се уписник бродова уписује послаће збирку исправа која се односи на брод који је брисан из његовог уписника бродова.

Ако је поднесен предлог за пренос брода из једног уписника у други који се воде код исте лучке капетаније, односно капетаније пристаништа поступиће се сходно одредбама става 3. овог члана.

Члан 315

Суд ће на основу предлога или пријаве и њених прилога дозволити упис у уписник бродова:

1) кад из уписника бродова у погледу брода или права на броду не произилази никаква сметња траженом упису, односно код пријаве или предлога за први упис брода у уписник бродова - ако су испуњени услови из чл. 210. и 211. овог закона.

2) кад нема основане сумње о томе да је предлагач овлашћен да поднесе предлог и да су учесници на чија се права упис односи способни да располажу тим правима;

3) кад је тражење према садржају поднесених исправа основано;

4) кад исправе имају онај облик који се захтева за дозволу укњижбе, предбележбе или забележбе.

Код уписа у уписник бродова које дозвољава неки други суд а не суд из члана 276. овог закона, суд из члана 276. овог закона ограничиће се на одлучивање о томе да ли је упис допуштен с обзиром на стање уписника, а у погледу осталих претпоставки за упис - одлучивање припада суду који упис дозвољава.

Члан 316

Осим случајева предвиђених у чл. 337, 357. и 381. овог закона, суд ће на сваку пријаву или предлог одлучити о самој ствари, без саслушања странака и, по правилу, без доношења претходне одлуке (чл. 317, 318. и 401). Суд је дужан да у решењу изричито наведе да ли се предлог усваја или се одбија.

Ако се предлог усваја само делимично, наредиће се упис у делу у коме је предлог усвојен, а одбиће се онај део предлога који се не уважава.

Ако се предлог у целини или делимично одбија, у решењу ће се навести разлози због којих се предлог одбија.

Члан 317

Суд доноси решење о упису у уписник бродова на основу изворних исправа.

Ако из пријаве или предлога и приложених преписа исправа произилази да би се тражењу могло удовољити да је изворна исправа била поднесена, суд ће, ради очувања реда првенства, одредити забележбу пријаве или предлога у уписник бродова уз напомену „док стигне изворник“.

Истовремено, суд ће предлагачу одредити примерен рок у коме мора да поднесе изворну исправу, ако суд код кога се она налази по службеној дужности није дужан да је пошаље. Ако суд изворну исправу накнадно достави или исправа буде у одређеном року поднесена решаваће се о предлогу у самој ствари.

Ако изворна исправа у одређеном или продуженом року не буде поднесена, одбациће се предлог и по службеној дужности одредиће се брисање забележбе.

Ако из предлога и приложених исправа произилази да се тражењу не би могло удовољити и кад би изворна исправа била приложена суд ће предлог одбити.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на пријаве за први упис брода или брода у градњи.

Члан 318

Ако пријави или предлогу није приложен превод исправе која је састављена на страном језику, а из поднеска не произилази да тражење треба одбити, суд ће ради очувања реда првенства односног права одредити забележбу предлога, односно пријаве у уписнику уз напомену „док стигне превод“. Суд ће истовремено одредити предлагачу примерен рок у коме мора да поднесе превод. Ако превод буде поднесен у одређеном или у продуженом року, решаваће се о предлогу у самој ствари, у противном - пријава или предлог одбациће се и по службеној дужности одредиће се брисање забележбе.

Члан 319

Суд не може дозволити да се у уписник бродова упише више или нешто друго што странка није тражила, иако би према поднесеним исправама била овлашћена да тражи више или нешто друго.

Ако је предложена само предбележба не може се одредити укњижба иако постоје претпоставке за укњижбу.

Члан 320

Ако из исправа произилази да је лицу које стиче књижно право дата дозвола за укњижбу, али да су му истовремено наметнута ограничења у погледу располагања стеченим правом или да су му наметнуте обавезе у погледу којих је уговорена истовремена укњижба у корист одређених овлашћеника, тражени упис се неће дозволити ако истовремено не буде предложена и укњижба или - према томе каква је исправа - предбележба уговорених ограничења или обавеза.

Предлог за истовремени упис међусобних права и обавеза може да поднесе свака странка.

Члан 321

Решење којим се дозвољава упис у уписник бродова мора да садржи:

1) назначење улошка у коме се упис мора извршити и име брода на који се упис односи;

2) назив и седиште, односно име и пребивалиште лица у чију корист ће се упис извршити, брод или право на броду на коме ће се упис извршити, назначење исправа на основу којих се упис дозвољава, врсту уписа који ће се извршити и битни садржај права које се уписује, и то речима које треба да буду уписане у уписник бродова.

Ако се садржина права које се уписује не може укратко изразити може се извршити позивање на тачно означена места у исправама на основу којих је одређен упис, и то с дејством као да су та места уписана у главну књигу.

Решење суда којим се одређује упис брода у уписник бродова мора да садржи све податке који морају да се упишу у лист А, и то речима којима су ти подаци наведени у претходном решењу лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник бродова.

Члан 322

Кад решење о упису у уписник бродова донесе други суд, а не суд надлежан по одредби члана 276. овог закона, доставиће своје решење лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које се води уписник бродова у који је брод уписан, ради спровођења поступка по чл. 312. и 313. овог закона. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа ће доставити списе суду надлежном по члану 276. овог закона. Тај суд ће поступити по одредбама члана 313. став 2. и члана 315. став 2. овог закона и донеће одговарајуће решење. То решење доставиће суду који је донео решење којим се упис дозвољава и лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које се води уписник бродова у који је брод уписан, са свим предметним списима, ради извршења уписа и ради достављања решења лицима наведеним у решењу.

Члан 323

Ако суд из члана 276. овог закона одбије предлог за укњижбу или предбележбу или за први упис брода у уписник бродова или предлог за забележбу првенственог реда или извршења дозвољеног уписа, решењем ће одредити упис забележбе одбијања тих захтева. На исти начин поступиће и ако одбије предлог за дозволу продаје ради наплате потраживања за које заложно право није укњижено.

Забележба се неће уписати:

1) ако се из предлога и из његових прилога не може утврдити о коме се броду или праву за које се захтева упис ради или ако брод или право нису уписани у назначеном уписнику бродова, или ако поводом пријаве или предлога за први упис није отворен уложак за упис;

2) ако право својине, односно неко друго право на броду нису уписани у корист лица против кога се према садржају исправе може спровести укњижба или предбележба.

Упис забележбе назначује се на решењу.

Члан 324

Ако који од предлога наведених у члану 323. овог закона одбије неки други суд, а не суд из члана 276. овог закона, тај суд ће по службеној дужности замолити суд из члана 276. овог закона да одреди упис забележбе одбијања предлога.

Члан 325

Кад суд из члана 276. овог закона утврди да је решење којим се одбија упис из чл. 323. и 324. овог закона постало правоснажно због тога што жалба није поднесена, донеће, по службеној дужности, решење о брисању забележбе одбијања уписа и о томе ће обавестити странке.

Члан 326

Решење о упису, заједно са свим исправама које су приложене пријави или предлогу за упис, суд доставља лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова ради извршења уписа и поступања по одредбама чл. 336. и 339. овог закона и достављања решења лицима наведеним у том решењу.

Члан 327

Решење о упису спроводи лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник у који је брод уписан, а ако се ради о првом упису - лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник у који брод треба да се упише.

Члан 328

Сваки упис, осим уписа у лист А о техничким подацима, мора да садржи:

1) датум кад је предлог примљен и број дневника уписника бродова;

2) назив исправе која је основа за упис, место где је исправа састављена и датум кад је састављена;

3) назив суда и број и датум његовог решења којим је дозволио упис;

4) врсту уписа и битни садржај права, односно чињенице која се уписује;

5) назив и седиште, односно име и пребивалиште лица у чију се корист врши упис.

Ако лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа истовремено стигне више предлога који се односе на исти брод, код сваког уписа извршеног по тим предлозима забележиће се бројеви осталих предлога са ознаком да су стигли истовремено.

Члан 329

Кад лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова прими решење суда којим се одређује упис брода у уписник бродова, извршиће истовремено упис брода у лист А и лист Б уписника бродова. По извршеном упису, поступиће по одредбама чл. 336. и 339. овог закона.

Кад лучка капетанија, односно капетанија пристаништа прими решење суда којим се одбија захтев за упис бродова у уписник бродова и одреди упис забележбе одбијања захтева, извршиће упис забележбе у лист А улошка отвореног у смислу члана 312. став 2. овог закона.

Члан 330

Решење о одбијању пријаве или предлога за упис брода у уписник бродова забележиће се у лист А улошка отвореног поводом поднесене пријаве или предлога.

Забележба из става 1. овог члана неће се уписати ако поводом пријаве или предлога није отворен нови уложак.

Члан 331

У сваком решењу назначиће се коме се решење има доставити и коме ће лучка капетанија, односно капетанија пристаништа доставити коју од исправа.

Члан 332

Решење о предлозима и пријавама за упис у уписник бродова доставиће се подносиоцу пријаве, односно предлога и лицу на чијој се својини стиче које право или чија се права преносе, ограничавају, оптерећују или укидају, као и лицу против кога је извршен упис забележбе у уписник бродова.

Решење којим се дозвољава потпуно или делимично брисање неког уписа доставиће се и свим лицима у чију корист на уписаном праву постоје даље укњижбе или предбележбе.

Решење о укњижби или предбележби, којима се на уписаним правима трећих лица уписује заложно право или уступање права, доставиће се и власнику брода.

Решење којим се дозвољава упис на предлог пуномоћника против странке која је пуномоћ издала доставиће се странци лично, ако пуномоћ не одговара одредби члана 342. став 2. овог закона.

Члан 333

Достављање из члана 332. овог закона врши се по одредбама Закона о парничном поступку о достављању лично странкама.

Ако се странци морају вратити оригинали исправа који су приложени они се враћају странци која их је приложила.

Члан 334

Ваљаност уписа не може се побијати због тога што достављање није извршено уредно или није уопште извршено.

Лице које из извршеног уписа изводи за себе неко право или ослобођење од обавезе није дужно да доказује да је достављање извршено.

Члан 335

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која је извршила упис брисања брода из уписника бродова издаће странци, на њен захтев, потврду о брисању. У потврди о брисању навешће разлог брисања и решење на основу кога је брисање спроведено.

Члан 336

На оригиналу исправе на основу које је упис извршен лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова ставља потврду о извршеном упису.

У потврди из става 1. овог члана наводи се решење суда којим је упис био одређен и уложак у који је упис извршен.

Ако је упис био извршен на основу више исправа које су међу собом у вези потврда се ставља на ону исправу из које право уписа непосредно произилази.

Члан 337

У уписнику се не сме ништа брисати, додавати или мењати или на други начин учинити нечитљивим.

Ако се за време уписивања уочи грешка, исправиће се без налога надлежне лучке капетаније, односно капетаније пристаништа. Грешка учињена при уписивању мора се прецртати тако да остане читљива.

Грешка која се уочи по извршеном упису може се исправити само по налогу надлежног органа из члана 276. овог закона који ће, ако би грешка имала какву правну последицу, саслушати учеснике. Покретање тог поступка забележиће се на листу на коме је извршен погрешан упис. Ова забележба не спречава исправљање грешке приликом каснијих уписа. Кад решење у вези са исправком грешке постане правоснажно забележба се брише по службеној дужности.

Исправке погрешних уписа морају имати датум, потпис водитеља уписника бродова и печат лучке капетаније, односно капетаније пристаништа код које се односни уписници бродова воде.

Члан 338

Решење о брисању брода из уписника бродова, као и забележба одбијања захтева за брисање брода из уписника бродова, уписују се у лист А уписника бродова.

Кад решење о брисању брода из уписника бродова постане коначно, односно правоснажно, лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова преко сваке странице улошка главне књиге уписника бродова повлачи две унакрсне линије и једну водоравну линију на свакој страници испод свих уписа, с тим што се поједини уписи не прецртавају.

Члан 339

По извршеном упису, лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова вратиће странци оригинале исправа, односно оверене преписе исправа, ако је уз пријаву или предлог приложен неоверен препис тих исправа. У противном, оригинали исправа, односно њихови оверени преписи задржаће се у збирци исправа, а лучка капетанија, односно капетанија пристаништа обавестиће странку да у одређеном року може те исправе узети, ако поднесе оверене преписе. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа може и сама направити те преписе на трошак странке.

Ако лучка капетанија, односно капетанија пристаништа из става 1. овог члана упис врши на основу решења суда, поступиће са исправама према том решењу.

У погледу преписа потребних за збирку исправа поступиће се по одредби става 1. овог члана.

б) Посебне одредбе

Први упис бродова

Члан 340

Први упис бродова у градњи дозволиће суд ако су уз пријаву, односно предлог за први упис приложене следеће исправе:

1) исправа којом, се доказује право својине на броду у градњи;

2) потврда бродоградилишта о техничким подацима који се уписују у лист А уписника бродова у градњи, места и почетку градње;

3) изјава власника брода у градњи о имену брода у градњи, а ако брод нема име - изјава бродоградилишта о ознаци брода у градњи.

Члан 341

Први упис брода у уписник бродова дозволиће суд ако су уз пријаву за први упис брода приложене следеће исправе:

1) исправа којом се доказује право својине на броду;

2) извод из судског регистра, односно друга исправа којом се доказује ко је власник брода, а за брод у својини грађана - исправа којом се доказује да је власник југословенски грађанин или југословенско правно лице, односно да су испуњени услови за упис брода у уписник бродова;

3) решење о одређивању имена, односно ознаке брода и луке уписа за поморски брод, односно пристаништа уписа за брод унутрашње пловидбе;

4) сведочанство о баждарењу;

5) уверење о способности брода за пловидбу;

6) исправа којом се одређује позивни знак поморског брода по Међународном сигналном кодексу, ако такав знак брод мора да има;

7) исправе којима се доказују други подаци који се уносе у лист А улошка главне књиге уписника бродова;

8) потврда органа који води страни уписник бродова да је брод брисан у том уписнику, ако се тај брод преноси из страног уписника у југословенски уписник бродова.

Први упис брода унутрашње пловидбе који је био уписан у страни уписник бродова спровешће се као условни упис у југословенски уписник бродова унутрашње пловидбе, с тим што ће упис постати безуслован кад подносилац пријаве за први упис тог брода поднесе доказ да је брод брисан у страном уписнику бродова унутрашње пловидбе. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која спроводи упис може се, при извршавању одредбе овог става, непосредно обраћати страном органу који води уписник бродова унутрашње пловидбе у који је брод уписан.

Ако је власник брода страно лице, уз пријаву се морају приложити исправе којима се доказује право да брод буде уписан у југословенски уписник бродова, као и подаци наведени у исправама из става 1. овог члана.

Укњижба

Члан 342

Укњижба се може дозволити само на основу јавних исправа или приватних исправа на којима је потписе лица чије право треба ограничити, оптеретити, укинути или пренети на друго лице, оверио орган надлежан за оверавање потписа.

На основу приватне исправе коју је издао пуномоћник, укњижба против властодавца може се дозволити само ако пуномоћ коју је он издао гласи на одређени посао или на одређену врсту послова, а од дана издавања пуномоћја до дана тражења укњижбе није протекло више од једне године.

Члан 343

Приватна исправа на основу које се може дозволити укњижба мора да садржи поред података из члана 301. овог закона и:

1) тачну ознаку брода или права у погледу кога се укњижба спроводи;

2) изричиту изјаву лица чије се право ограничава, оптерећује, укида или преноси на друго лице да дозвољава укњижбу.

Одредба тачке 2) става 1. овог члана не односи се на исправе о стицању права својине на страном броду ако се тражи први упис брода у југословенски уписник бродова.

Члан 344

Јавне исправе на основу којих се дозвољава укњижба су:

1) исправе о правним пословима које је саставио суд у границама својих овлашћења, ако садрже податке прописане у члану 301. овог закона;

2) исправе које су у прописаном облику издали судови или органи управе, у границама својих надлежности, којима закон признаје својство судске извршне исправе или на основу којих се по посебним прописима може извршити упис у јавне књиге.

Укњижба на основу одлуке страног суда може се извршити, под условом да је та одлука призната у посебном поступку.

Предбележба

Члан 345

Кад поднесена исправа испуњава опште услове за упис, али не испуњава све посебне услове за укњижбу прописану у чл. 342. до 344. овог закона, суд ће дозволити предбележбу.

Члан 346

Предбележба уговорног заложног права допуштена је само ако су потраживања и правна основа уговорног заложног права учињени вероватним.

Члан 347

Кад се у југословенски уписник бродова уписује брод који је био уписан у страни уписник бродова, а из исправе о брисању брода из страног уписника бродова се види да је брод оптерећен уговорним заложним правом, уписаће се, по службеној дужности, предбележба уговорног заложног права с редом првенства који има према часу који је био меродаван за утврђивање реда првенства у страном уписнику бродова, ако у часу уписа нису испуњени услови за укњижбу уговорног заложног права одређени овим законом.

Члан 348

Предбележба права закупа бродарског уговора на време за цео брод и права прече куповине допуштена је само ако су постојање права и пристанка на упис учињени вероватним.

Члан 349

Предбележба се дозвољава и на основу следећих исправа:

1) неправоснажних судских одлука којима се захтев за утврђивање, стицање, ограничење или престанак уписаног права усваја или одбија;

2) судских одлука којима се предбележба дозвољава у поступку обезбеђења по прописима извршног поступка;

3) захтев суда или другог надлежног органа коме су савезним законом поверена одређена јавна овлашћења, кад су они по закону овлашћени да по службеној дужности одреде да се одређена потраживања обезбеде уговорним заложним правом.

Члан 350

Ако код суда буде положен износ дуга обезбеђеног уговорним заложним правом за који постоји оправдан разлог да се повериоцу дуг не може вратити, предбележба ће се дозволити на основу потврде суда да је тај износ положен, и то:

1) ако је износ дуга код суда положио дужник или лице које за дуг одговара, дозволиће се предбележба брисања уговореног заложног права;

2) ако је износ дуга код суда положило треће лице коме је поверилац дужан да уступи своје потраживање, дозволиће се предбележба уступања потраживања обезбеђеног уговорним заложним правом.

Члан 351

Предбележбом се стичу, преносе, ограничавају или укидају уписана права, под условом да предбележба буде накнадно оправдана, и то у обиму у коме буде оправдана.

Члан 352

Предбележба може да се оправда на основу:

1) исправе којом се може дозволити укњижба, а коју је издало лице против кога је предбележба уписана;

2) потврде да је судска одлука из члана 349. тачка 1) овог закона постала правноснажна и извршна;

3) коначне одлуке субјеката о постојању потраживања из члана 349. тачка 3) овог закона, ради чијег је обезбеђења предбележба уписана;

4) правноснажне одлуке суда у парници против лица против кога је предбележба уписана.

Члан 353

Ако се предбележба оправдава подношењем исправе за укњижбу, оправдање треба да се изврши у року од 15 дана од дана достављања решења о предбележби.

Ако се предбележба оправдава на основу правноснажне и извршне одлуке суда, парница се мора покренути у року од 15 дана од дана доставе решења о предбележби.

Рок у коме се предбележба мора оправдати наводи се у одлуци о предбележби.

Суд може на предлог странке, продужити рок за оправдање предбележбе, ако за то постоје оправдани разлози.

Предлог се подноси лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова.

Члан 354

Ако се оправдање предбележбе врши подношењем исправа наведених у члану 352. тач. 1) до 3) овог закона, предлог за оправдање предбележбе подноси се лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова.

Ако се предбележба оправдава одлуком суда у парници, тражилац предбележбе дужан је да покрене парницу код надлежног суда и да о томе обавести орган који води уписник бродова.

Члан 355

Рок у коме се мора покренути парница за оправдање предбележбе навешће се у одлуци о предбележби.

Рок за покретање парнице суд може, на предлог странке, продужити ако за то постоје разлози.

Члан 356

Ако у време подношења предлога за предбележбу већ тече парница за постојање права чија се предбележба тражи, покретање посебне парнице за оправдање предбележбе није потребно, ако се према одредбама Закона о парничном поступку, у постојећој парници још може истаћи и захтев за оправдање предбележбе.

Члан 357

Ако оправдање предбележбе изостане, лице против кога је предбележба била дозвољена може предложити да се она брише.

Ако из списа не произилази да је тужба за оправдање предбележбе на време поднесена или да рок за оправдање још тече оног дана кад је предлог за брисање поднесен, суд ће хитно одредити рочиште на коме предлагач предбележбе мора доказати да рок за оправдање још тече или да је тужба поднесена на време.

Ако суд утврди да је рок протекао, односно да парница није покренута на време дозволиће брисање предбележбе.

Сматраће се да је тужба за оправдање предбележбе поднесена на време иако је протекао рок одређен за њено подношење ако буде поднесена пре подношења предлога за брисање предбележбе или истог дана кад је тај предлог поднесен.

Члан 358

Ако тужиочев захтев за оправдање предбележбе буде усвојен у парници којом се предбележба оправдава, на предлог било које од странака забележиће се оправдање предбележбе у уписник бродова према садржају правноснажне пресуде.

Ако у парници из става 1. овог члана захтев за оправдање предбележбе буде одбијен, на предлог било које од странака, предбележба ће се брисати.

Члан 359

Ако је предбележба брисана зато што тужба за оправдање предбележбе није на време поднесена може се предложити нова предбележба, али она има правно дејство од тренутка подношења новог предлога.

Власник брода или овлашћеник уписаног права може тужбом захтевати да се утврди непостојање предбележног права. Пресуда којом се тај захтев усваја забележиће се на предлог странке у уписник бродова и тиме се спречава поновна дозвола предбележбе.

Члан 360

Ако предбележба буде брисана из разлога који нису наведени у члану 359. овог закона суд ће по службеној дужности одбити сваки нови предлог за предбележбу истог права на основу исте исправе. Ако суд пропусти да то учини и нова предбележба буде уписана, та предбележба ће се брисати чим противник пријави да је предбележба већ једном била брисана.

Члан 361

Ако је уписана предбележба права својине, даљи уписи могу се дозволити не само против укњиженог него и против предбележеног власника брода, али правно дејство тих уписа зависи од тога да ли ће предбележба бити оправдана или неоправдана.

Ако предбележба буде оправдана, истовремено с уписом оправдања предбележбе брисаће се, по службеној дужности, сви они уписи који су против укњижног права власника брода били извршени после тренутка подношења предлога на основу кога је предбележба права својине била уписана.

Ако предбележба права својине буде брисана, брисаће се истовремено по службеној дужности, и сви уписи који су били извршени с обзиром на ту предбележбу.

Одредбе овог члана примениће се и кад је против уговорног заложног повериоца извршена предбележба преноса његовог потраживања на друго лице.

Члан 362

Ако је уписана предбележба брисања неког права, у погледу тог права могу се дозволити даљи уписи (нпр. подзаложних права или уступа), али правно дејство тих уписа зависи од тога да ли ће предбележба брисања бити оправдана или неоправдана.

Ако предбележба брисања буде оправдана, истовремено с уписом оправдања брисаће се по службеној дужности и сви уписи који су у погледу брисаног права у међувремену били дозвољени.

Члан 363

Ако на потраживању обезбеђеном уговорним заложним правом, у време кад се захтева његово брисање, још постоје подзаложна права, брисање тог потраживања може се дозволити само уз напомену да ће правно дејство брисања у погледу подзаложних права наступити тек кад она буду брисана.

Чим буде уписано брисање потраживања обезбеђеног уговорним заложним правом, даљи уписи на уговорно заложно право не могу се дозволити, а ако брисање уговорног заложног права буде само предбележено, даљи уписи на то право могу се дозволити, али само с правним дејством из члана 351. овог закона.

Забележба

Члан 364

Забележба личних права, нарочито у погледу ограничења права располагања имовином, има за правну последицу да се нико у чију је корист уписано неко право у уписник бродова не може позивати на то да му ти односи нису били познати (нпр. малолетност, продужење родитељског права или старатељства, отварања стечаја итд.).

Забележбу личних права и брисања такве забележбе одређује суд на основу исправа којима се доказују та права, а по предлогу странака, њихових законских заступника или надлежних органа.

Члан 365

Забележба чињеница, осим оних које су наведене у члану 364. овог закона, може се дозволити само кад је забележба законом допуштена и има дејство које је савезним законом одређено (нпр. ред првенства, заједничко уговорно заложно право, отказ потраживања обезбеђеног уговорним заложним правом, тужба за остваривање законског заложног права, забележба спора итд.).

Члан 366

Власник брода може захтевати упис забележбе реда првенства за намеравано отуђење брода или оптерећење уговорним заложним правом. Правно дејство забележбе је да се ред првенства права стечених тим отуђењем или оптерећењем рачуна од часа подношења предлога за упис забележбе, ако се упис наведених права затражи за важење забележбе.

Уговорни заложни поверилац може с правним дејством наведеним у ставу 1. овог члана захтевати упис забележбе реда првенства за намеравано уступање или намеравано брисање свог потраживања.

Забележбе из овог члана могу се дозволити само ако би према стању уписа у уписник бродова била допуштена укњижба права које се мора уписати, односно брисање уписаног права, и ако је потпис предлагача на предлогу оверио орган надлежан за оверавање потписа.

Члан 367

Решење којим се усваја предлог за упис забележбе из члана 366. овог закона издаје се само у једном примерку (отправку). Кад изврши упис забележбе у уписник бродова, лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова, мора на том примерку да потврди да је забележба извршена.

Члан 368

Ако је забележба реда првенства дозвољена за намеравано оптерећење брода уговорним заложним правом она губи дејство истеком рока од једне године, а у осталим случајевима наведеним у члану 366. овог закона - истеком рока од 60 дана од дана кад је била дозвољена.

У решењу којим се дозвољава забележба навешће се датум кад престаје њено дејство.

Члан 369

Предлог за упис права или упис брисања с редом првенства који је забележбом обезбеђен, мора се поднети у роковима одређеним у члану 353. овог закона и уз предлог приложити примерак решења којим је забележба дозвољена.

Исправа на основу које се уписује или брише право за које је уписана забележбе реда првенства може бити састављена и после подношења предлога за упис забележбе.

У решењу којим се, на предлог поднесен у смислу става 1. овог члана дозвољава укњижење или предбележба, суд ће назначити да дозвољени упис има онај ред првенства који је стечен забележбом. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која изврши упис дозвољене укњижбе, односно предбележбе потврдиће на примерку решења којим је забележба реда првенства дозвољена да је упис извршен.

Упис са забележеним редом првенства дозволиће се и ако су брод или потраживање обезбеђено уговорним заложним правом пренесени на треће лице или су оптерећени, пошто је предлог за забележбу реда првенства био поднесен.

Ако власник брода, или уговорни заложни поверилац падну под стечај пре него што буде поднесен предлог за упис, упис ће се дозволити само ако је исправа о правном послу била већ састављена пре дана отварања стечаја и ако је дан састављања исправе доказан овером органа надлежног за оверавање потписа. Ако исправа не одговара овим условима, цениће се, према прописима о стечају, да ли је упис допуштен.

Члан 370

Ако се дозволи укњижба преноса права својине, или отуђења брода, односно уступања или брисања потраживања са редом првенства стеченим забележбом, суд ће, на предлог странке у чију је корист укњижба уписана, наредити брисање оних уписа који су у погледу тог брода или потраживања извршени после подношења предлога за забележбу. Предлог за брисање тих уписа мора се поднети у року од 15 дана од дана кад је укњижба са забележеним редом првенства постала правноснажна.

Члан 371

Ако предлог за упис не буде поднесен пре истека рока после кога престаје дејство забележбе, или ако износ потраживања у погледу кога је забележба реда првенства извршена, до краја тог рока не буде исцрпљен, суд ће по службеној дужности, наредити брисање забележбе реда првенства.

Пре истека рока из члана 368. овог закона, брисање забележбе може се дозволити само ако је уз предлог за брисање забележбе поднесен примерак решења којим је дозвољена забележба. Кад изврши упис брисања, лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води уписник бродова потврдиће на том примерку решења да је брисање извршено.

Члан 372

Стварно надлежни редовни суд дозволиће, на захтев повериоца, забележбу судског отказа уговорног заложног потраживања и забележбу заложноправне тужбе, ако је лице против кога је отказ или тужба поднесена уписан као власник брода, и ако се докаже да је заложноправна тужба поднесена.

Забележбу заложноправне тужбе може да дозволи и суд који води парницу.

Забележба из става 1. овог члана има за последицу да отказ или тужба делује против каснијег власника брода, а нарочито да се, на основу правоснажне пресуде донесене у парници о забележеној тужби или извршеног судског поравнања закљученог у тој парници, може да води извршење на заложеном броду непосредно против сваког каснијег власника брода.

Члан 373

Забележба тужбе за остваривање законског заложног права брише се по службеној дужности ако у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде донесене на основу тужбе која је била предмет забележбе, поверилац потраживања обезбеђеног законским заложним правом не затражи продају брода или упис уговорног заложног права, или ако се, на његов захтев, у том року не спроведе заустављање брода (члан 269. став 2).

Ако из списа не произилази да је у законском року затражена продаја брода или упис уговорног заложног права или да је спроведено заустављање брода, суд ће да поступи по члану 357. ст. 2. и 3. овог закона.

Члан 374

Лице које је покренуло парницу да би оспорило укњижбу за коју утврди да су њоме повређена његова уписана права и тражи повраћај у пређашње стање у уписнику, може код суда који води парницу или код стварно надлежног редовног суда да захтева забележбу тог спора у уписнику бродова истовремено с подношењем тужбе или доцније.

Забележба спора из става 1. овог члана има за последицу да пресуда донесена у том спору делује и против оних лица која су стекла уписана права после тренутка кад је предлог за забележбу спора стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова.

Члан 375

У парници покренутој тужбом за брисање укњижбе против лица која су непосредно укњижбом, чије се брисање тражи тужбом, стекла права или су ослобођена терета, или кад се тужба заснива на односима који постоје непосредно између тужиоца и туженог, о застарелости тужбеног захтева просуђиваће се према прописаним роковима о застарелости потраживања.

Члан 376

Лице које жели да оспори укњижбу против трећих лица, о чијој је дозволи било прописно обавештено, дужно је да у року у коме се може уложити жалба против дозволе те укњижбе, предложи стварно надлежном редовном суду упис забележбе да је укњижба спорна, а најдоцније у року од 60 дана од дана истека рока за жалбу да поднесе тужбу за брисање укњижбе против свих лица која су оспораваном укњижбом стекла неко уписано право или су на неком уписаном праву постигла даље укњижбе или предбележбе.

После истека рока из става 1. овог члана, против трећих лица која су пре забележбе спора на уписаном праву стекла даље уписана права, може се тужбом за брисање оспоравати укњижба само ако та лица нису била савесна у погледу ваљаности оспораване укњижбе.

Члан 377

Ако тужилац није био прописно обавештен о дозволи укњижбе коју оспорава, право на подношење тужбе за њено брисање против трећих савесних лица која су на уписаном праву стекла даља уписана права, престаје у року од три године од тренутка кад је предлог за побијање укњижбе стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова.

Члан 378

Ако тужилац повуче тужбу или се по закону сматра да је тужба повучена, или ако тужба буде правоснажном одлуком одбачена или тужбени захтев одбијен или ако у случају из члана 376. овог закона тужба не буде поднесена у прописаном року, суд ће на предлог противне стране, наредити брисање забележбе спора.

Ако правоснажном пресудом буде потпуно или делимично усвојен захтев за брисање оспорене укњижбе или ако странке о брисању укњижбе закључе судско поравнање суд ће, на предлог странке, дозволити упис брисања оспорене укњижбе према садржају пресуде, односно судског поравнања и истовремено наредити брисање забележбе спора, као и свих укњижби и предбележби за које је, у погледу брисања права, предлог за упис и предлог за забележбу спора стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа.

Члан 379

Лице које тврди да је до укњижбе дошло услед кривичног дела може, ради постизања правног дејства из члана 374. овог закона у односу на касније уписе, затражити од стварно надлежног редовног суда да дозволи забележбу да је укњижба спорна. Ово лице је дужно да уз предлог поднесе доказ надлежног органа о покретању кривичног поступка.

Ако се забележба спора предлаже ради постизања дејства и против трећих лица која су савесно стекла уписана права пре забележбе спора, предлог за забележбу мора се поднети стварно надлежном редовном суду у року у коме је странка овлашћена на подношење жалбе против дозвољене укњижбе.

Члан 380

Ако суд у кривичном поступку одлучи да се брише укњижба заједно са уписаним правима која су стечена пре забележбе из члана 379. овог закона, стварно надлежни редовни суд наредиће брисање укњижбе према одредбама члана 378. став 2. овог закона, ако странка, против које је оспорена укњижба извршена уз предлог за брисање укњижбе, приложи правоснажну одлуку суда донесену о том кривичном поступку.

Ако суд у кривичном поступку утврди кривичну одговорност оптуженог, а оштећеног с његовим захтевима за брисање укњижбе упути на парницу, оштећени има право да поднесе тужбу за брисање укњижбе и уписаних права из става 1. овог члана, у року од 60 дана од дана кад је одлука суда о упућивању на парницу постала правоснажна.

Ако суд у кривичном поступку не донесе одлуку о томе да је оптужени кривично одговоран и ако овлашћено лице у року из става 2. овог члана не поднесе тужбу стварно надлежни редовни суд дозволиће брисање забележбе спора на предлог лица које има правни интерес да се оспорена укњижба одржи на снази.

Члан 381

Кад се тражи брисање забележбе спора због тога што тужба за брисање није подигнута у роковима одређеним у чл. 376. и 380. овог закона, стварно надлежни редовни суд поступиће сходно одредбама члана 357. ст. 2. и 3. овог закона.

Члан 382

Ако власник брода или поверилац на чијем је броду, односно потраживању укњижено такво право поднесе тужбу да се то право у целини или делимично брише због тога што је застарело, стварно надлежни редовни суд дозволиће, на предлог тужиоца, забележбу спора у уписнику бродова.

Члан 383

Ако се покрене парница којом се тражи да се утврди да је одржајем стечено одређено стварно право, стварно надлежни редовни суд дозволиће на предлог тужиоца, забележбу спора у уписнику бродова.

Члан 384

Забележба спора у случају тужбе за брисање због застарелости или у случају тужбе за утврђивање стицања стварног права услед одржаја, нема дејства против трећих лица која су поуздајући се у уписник бродова, постигла одређено укњижење пре тренутка кад је предлог за забележбу спора стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник бродова. Ако је правоснажном пресудом утврђено да је тужилац стекао одређено стварно право, право стечено одржајем има ред првенства пре свих уписа који су спроведени после забележбе спора, а сва права уписана после забележбе спора која су с тим у противуречности, брисаће се на предлог странке.

У поступку брисања сходно се примењују одредбе члана 378. став 2. овог закона.

Члан 385

Суд који је спровео продају брода наредиће, по службеној дужности, да се решење о досуђењу продатог брода забележи у уписник бродова.

Забележба из става 1. овог члана има дејство да се уписана права против дотадашњег власника брода могу стећи даљим уписима само ако решење о досуђењу буде правоснажно укинуто.

Ако решење о досуђењу није побијено или ако је побијање правоснажно одбијено, на предлог заинтересованог лица брисаће се сви уписи извршени после забележбе тог решења против дотадашњег власника брода, као и сви даљи уписи који су извршени у односу на њихова права.

Члан 386

Предлози за упис или брисање забележби о којима одлучује стварно надлежни редовни суд морају се поднети лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води уписник.

Уписивање заједничких уговорних заложних права

Члан 387

Код заједничких уговорних заложних права (члан 249) која се заснивају уписом у више уложака, један од уложака означује се као главни, а остали као споредни. У предлогу за упис мора се навести који се уложак означује као главни, а који као споредни, а ако у предлогу то није наведено сматраће се да се као главни уложак мора означити онај који је у предлогу за упис наведен на првом месту.

Ако се затражи да се уговорно заложно право које већ постоји прошири за исто потраживање и на друге улошке, с првобитно оптерећеним улошком поступиће се као с главним улошком.

У главном улошку забележбом се упућује на споредне улошке, а у сваком споредном улошку - на главни уложак.

Члан 388

Ако поверилац ради осигурања свог потраживања затражи упис уговорног заложног права у одређени уложак уписника бродова, дужан је да пријави постојање уговорног заложног права које је за то потраживање већ уписано у неки други уложак да би се могло забележити заједничко уговорно заложно право.

Поверилац је одговоран за штету проузроковану тиме што је пропустио да пријави постојање уговорног заложног права.

Ако забележба заједничког уговорног заложног права не буде уписана, уговорни заложноправни дужник може предложити да се ова забележба изврши и затражи да му поверилац накнади трошкове, ако је забележба изостала његовом кривицом.

Ако суд из члана 276. овог закона, дозвољавајући укњижбу или предбележбу уговорног заложног права, утврди да је за исто потраживање уговорно заложно право већ уписано, у његовом или неком другом уписнику бродова, одредиће, по службеној дужности, да је уложак у који је уговорно заложно право већ уписано главни уложак. Суд је дужан да о томе обавести лучку капетанију, односно капетанију пристаништа код које се води уписник бродова у који је уговорно заложно право већ уписано.

Члан 389

Предлог за упис заједничког уговорног заложног права у више уписника бродова који се не воде код лучке капетаније, односно капетаније пристаништа, може се поднети или истовремено свим лучким капетанијама, односно капетанијама пристаништа које воде те уписнике бродова или само једној лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа.

Ако се предлог за упис уговорног заложног права подноси истовремено свим лучким капетанијама, односно капетанијама пристаништа у чије уписнике бродова мора да се упише, у предлогу мора да се наведе који уложак се означује као главни, а који уложак као споредни.

Ако се предлог за упис уговорног заложног права подноси само једној лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа, предлог се подноси оној лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које предлагач уписа жели да се води главни уложак и назначује ред по коме предлог мора да се упути осталим органима.

Члан 390

Ако код првобитног или каснијег уписа заједничког уговорног заложног права учествује више судова из члана 276. овог закона, сваки од њих ће самостано одлучити о предлогу за укњижење или предбележбу уговорног заложног права у уписник бродова за који је он надлежан. Сваки од судова своје решење о томе доставиће и лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које се води главни уложак.

Жалба против решења из става 1. овог члана подноси се суду који је то решење донео.

Ако укњижба или предбележба која је уписана у неки споредни уложак буде по жалби брисана о брисању се ради забележбе обавештава лучка капетанија, односно капетанија пристаништа која води главни уложак.

Члан 391

Ред првенства код заједничког уговорног заложног права одређује се самостално за сваки уложак, а меродаван је тренутак кад је предлог за дозволу уписа заједничког уговорног заложног права стигао лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа у чији се уписник уговорно заложно право уписује.

Члан 392

Сви предлози у погледу промене заложног права за потраживање за која је уписано заједничко уговорно заложно право у више уложака, подносе се оној лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води главни уложак. О тим предлозима одлучује се према стању уписа у главном улошку.

Предлог поднесен другој лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа а не лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа из става 1. овог члана вратиће се подносиоцу с упутством да предлог мора да се поднесе лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води главни уложак.

Члан 393

Све промене које се на заједничком уговорном заложном праву морају да учине преносом, ограничењем, оптерећењем, брисањем или на други начин, уписују се само у главни уложак.

Упис промена у главном улошку има правно дејство као да је извршен у свим већ постојећим или будућим споредним улошцима.

Делимично или потпуно брисање заједничког уговорног заложног права које се односи на све бродове или на сва потраживања (подзалог) који су предмет заједничког уговорног заложног права, забележава се у све споредне улошке, а брисање заједничког уговорног заложног права које се односи на одређени брод или одређено потраживање, забележава се само у споредни уложак у коме је тај брод, односно потраживање уписано.

Члан 394

Ако заложно право на броду, односно на потраживању обезбеђеном уговорним заложним правом уписаном у главном улошку буде брисано, у том улошку бришу се и сви даљи, на заједничком уговорном заложном праву извршени уписи и преносе у један од споредних уложака који се воде код исте лучке капетаније, односно капетаније пристаништа. Ако заједничко уговорно заложно право још постоји, с тим улошком поступа се као са главним улошком.

Ако у уписницима бродова исте лучке капетаније, односно капетаније пристаништа нема споредног улошка надлежан суд одредиће, ако то није одредио уговорни заложноправни поверилац, са којим споредним улошком ће убудуће да се поступа као са главним улошком, па ће, по службеној дужности, послати лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа која води нови главни уложак, оверене преписе постојећих уписа у главној књизи, као и оверене преписе исправа које се на те уписе односе.

Претварање споредног улошка у главни уложак саопштава се органима код којих се воде сви споредни улошци и, по службеној дужности, то убележава у сваки постојећи споредни уложак.

Члан 395

Органу на који пређе вођење главног улошка достављају се они предлози о којима не може да решава дотадашњи орган због тога што је заједничко уговорно заложно право у његовом уписнику бродова већ брисано и о томе се обавештавају странке које су поднеле предлоге.

Међусобни ред првенства предлога из става 1. овог члана одређује се према тренутку кад су они стигли органу који је водио дотадашњи главни уложак.

Члан 396

За оправдање предбележбе којом је заједничко уговорно заложно право за исто потраживање предбележено код разних органа потребна је само једна тужба за оправдање.

За тужбу за оправдање предбележбе надлежан је, поред месно надлежног суда заложноправног дужника и стварно надлежни редован суд у погледу једног од уписника у коме је предбележба дозвољена.

Члан 397

У изводима из уложака који се, с обзиром на заједничко уговорно заложно право, воде као споредни улошци, упућује се на главни уложак, уз напомену да су промене које су учињене на заједнички уписаном заложном праву уписане само у главном улошку.

Пренос брода из једног уписника бродова у други уписник бродова

Члан 398

Суд ће решењем дозволити пренос уписа брода из једног уписника бродова у други уписник бродова на основу исправе којом се доказује да ће брод променити луку уписа и да ће се уписати у луци која се налази на подручју лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник бродова у који је брод уписан.

БРИСАЊЕ БРОДА ИЗ УПИСНИКА БРОДОВА

Члан 399

Суд ће донети решење о брисању брода из уписника бродова:

1) ако утврди да је брод пропао или се претпоставља да је пропао;

2) због отуђења брода у корист страног лица;

3) због сагласне изјаве власника брода и бродара којом се опозива сагласност власника за упис у југословенски уписник бродова, односно пресуде суда да је таква изјава власника брода правно ваљана;

4) због изјаве власника брода да брод трајно повлачи из поморске, односно унутрашње пловидбе;

5) због престанка постојања услова за упис у уписник бродова по одредби члана 211. став 1. тачка 2) овог закона;

6) због решења савезног министарства надлежног за послове саобраћаја, којим се броду уписаном у уписник на основу члана 211. став 1. тачка 2) овог закона одузима право на упис у уписник бродова.

Члан 400

Решење о брисању брода унутрашње пловидбе уписаног у уписник бродова унутрашње пловидбе ради преноса у уписник друге државе, доноси се на основу потврде да је брод већ условно уписан у страни уписник бродова унутрашње пловидбе.

Члан 401

У решењу о брисању брода из уписника бродова мора се, у смислу члана 231. овог закона, утврдити да се том брисању не противе повериоци законских заложних права, односно да повериоци уговорног заложног права пристају на брисање, осим ако се брисање врши на основу одредаба члана 215. став 1. тач. 1) и 4) овог закона.

Поднесак којим се повериоци који имају законско заложно право на броду противе упису брисања брода из уписника бродова, подноси се лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа код које је брод уписан у уписник бродова. Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа доставиће поднесак о противљењу надлежном суду ради доношења одлуке.

У случају из става 2. овог члана, брисање брода из уписника бродова може се одредити тек пошто постане правоснажно решење суда којим се противљење одбија.

Члан 402

Ако се брод који је био брисан из уписника бродова због тога што је пропао или се претпостављало да је пропао или због тога што је трајно повучен из пловидбе или због тога што је био проглашен поморским пленом, односно ратним пленом на мору поново уписује у уписник бродова, суд ће донети решење о поновном упису брода са свим оним подацима и уписаним правима из уписника са којима је раније био уписан, а који су важили у часу брисања брода и о томе обавестити власника брода и сва остала лица у чију корист је било уписано неко право на броду.

5. Правни лекови

Члан 403

Против решења суда о предлогу за упис у уписник бродова допуштена је жалба.

Странке могу у жалби изнети нове чињенице и предлагати нове доказе само ако се они односе на битне повреде правила поступка.

Жалба се подноси суду који је донео првостепено решење, и то један примерак за суд и по један за странке које учествују у поступку.

Члан 404

Рок за подношење жалбе кад је решење достављено у Савезној Републици Југославији износи 30 дана, а кад је достављено у иностранству - 60 дана.

Члан 405

Неблаговремену, непотпуну и недопуштену жалбу суд ће одбацити.

Ако првостепени суд не одбаци жалбу примерак жалбе доставиће странкама којима је достављено решење које се побија.

Првостепени суд не може своје решење ни преиначити ни укинути.

Жалбу поднесену непосредно другостепеном суду тај суд упутиће надлежном првостепеном суду и сматраће се да је жалба поднесена на дан кад је стигла надлежном првостепеном суду.

Члан 406

Ако је жалба поднесена против решења којима се дозвољава укњижба или предбележба или први упис брода у уписник бродова, суд ће одредити забележбу жалбе у уписник бродова.

Ако жалба буде одбијена суд ће одредити брисање забележбе.

Забележбу и брисање забележбе из ст. 1. и 2. овог члана суд ће одредити по службеној дужности.

Ако је жалба поднесена против решења суда о захтеву за први упис у уписник бродова суд је дужан да о уложеној жалби обавести лучку капетанију, односно капетанију пристаништа која води уписник бродова, ради поступања по одредбама члана 312. став 2. овог закона.

Члан 407

Ако другостепени суд одбија жалбу против решења којим је предлог за упис одбијен првостепени суд ће по службеној дужности одредити да се брише забележба тог решења у уписнику бродова и о томе ће обавестити странке.

Члан 408

Ако другостепени суд преиначи решење првостепеног суда и усвоји један од предлога из члана 323. овог закона који је првостепени суд одбио дозвољени упис извршиће се у уписник бродова. У том случају сматра се да је упис извршен у тренутку кад је предлог за упис био поднесен.

Члан 409

Ако другостепени суд преиначи решење првостепеног суда којим се дозвољава брисање уписа и предлог за брисање уписа одбије успоставиће се брисана укњижба, односно предбележба.

Ако другостепени суд преиначи решење првостепеног суда којим је усвојен неки од предлога из члана 323. овог закона, па тај предлог одбије, извршена укњижба или предбележба, брисаће се.

Члан 410

Решење другостепеног суда којим се одређује упис у уписник бродова првостепени суд доставиће ради извршења уписа надлежној лучкој капетанији, односно капетанији пристаништа, у складу са одредбама члана 326. овог закона.

Члан 411

У поступку уписивања у уписник бродова ревизија није допуштена.

Члан 412

У погледу примена одредаба овог дела закона (чл. 223. до 411) са бродом унутрашње пловидбе изједначени су: хидроглисер, скела, багер, дизалица и сл.

6. Поступак за уписивање у уписнике чамаца и пловећих постројења

Члан 413

У уписник се уписују чамци и пловећа постројења домаћих и страних правних и физичких лица која имају седиште односно пребивалиште на подручју лучке капетаније, односно капетаније пристаништа која води уписник.

У уписник се морају уписати чамци и пловећа постројења који се стално или претежно задржавају или плове у обалном мору или на унутрашњим водама Савезне Републике Југославије без обзира на седиште, односно пребивалиште њиховог власника.

Ако се промени власник чамца или пловећег постројења врши се поновни упис чамца и пловећег постројења.

Власник чамца и пловећег постројења дужан је да пријави сваку промену податка који се уноси у уписник, у року од 30 дана од дана настанка промене.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа донеће решење о упису чамца и пловећих постројења у уписник.

Члан 414

У уписник се не могу уписати чамци и пловећа постројења уписани у регистар стране државе.

Уписник је јавна књига, а извод из тог уписника има снагу јавне исправе.

Образац и садржину уписника и књига и начин вођења регистра, утврђује савезни министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 415

Чамци и пловећа постројења уписани у уписник морају имати ознаку, а могу имати и име.

7. Поступак за брисање чамаца и пловећих постројења из уписника

Члан 416

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа ће донети решење о брисању чамца или пловећег постројења из уписника:

1) ако чамац, односно пловеће постројење пропадне, нестане или буде уништен;

2) ако се чамац или пловеће постројење трајно повуче из пловидбе;

3) ако се на чамац или пловеће постројење више не односе одредбе овог закона;

4) ако протекне више од 30 дана од дана истека регистрације чамца или пловећег постројења.

Сматра се да су чамац или пловеће постројење пропали или нестали ако је од пријема последње вести о њима протекло више од три месеца. У том случају сматра се да су чамац или пловеће постројење пропали или нестали наредног дана од дана пријема последње вести.

Лучка капетанија, односно капетанија пристаништа издаје решење о извршеном брисању из уписника.

Пети део
БРОДАР

1. Одговорност бродара

Члан 417

За обавезе које настају у вези са пловидбом и искоришћавањем брода одговара бродар, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 418

Обавезама које настају у вези са пловидбом и искоришћавањем брода сматрају се:

1) потраживање из телесних штета - потраживање које настаје смрћу или телесним повредама лица;

2) потраживање из материјалних штета - потраживање које настаје из било код другог разлога, осим оног које настаје из телесних штета.

Бродар поморског брода може да ограничи своју одговорност до износа наведених у члану 419. овог закона, а бродар брода унутрашње пловидбе - до износа наведених у члану 420. овог закона, и то за потраживање:

1) из телесних штета које су претрпела лица која се ради превоза налазе на броду и из материјалних штета на стварима које се налазе на броду;

2) из телесних штета које су претрпела лица на копну или на води, односно из материјалних штета на стварима које се налазе ван брода, ако су те штете проузроковане скривљеним или нескривљеним делом или пропустом лица на броду за које је бродар одговоран, а од лица за која је бродар одговоран а која се налазе на броду - само ако се скривљено или нескривљено дело или пропуст тих лица тиче пловидбе, руковања бродом, крцања, превоза или искрцања терета или укрцавања, превоза или искрцавања путника;

3) настало у вези са наређеним помицањем, дизањем или уништењем потонулог, насуканог или напуштеног брода и ствари које се налазе на том броду, као и за накнаду штете проузроковане од стране брода луци, односно пристаништу, лучким, односно пристанишним објектима и пловним путевима.

2. Ограничење одговорности бродара

Члан 419

Бродар поморског брода може да ограничи своју одговорност за обавезе или члана 418. овог закона, и то:

1) на 650 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључења уговора по тони тонаже односног брода, ако је једним догађајем настало само потраживање из материјалних штета;

2) на 2000 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључења уговора по тони тонаже односног брода, ако је једним догађајем настало само потраживање из телесних штета;

3) на 2000 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључења уговора по тони тонаже односног брода, ако су настали из једног догађаја потраживања из телесних штета и потраживања из материјалних штета. Од овог износа, износ од 1350 УС долара по тони намењен је искључиво намирењу потраживања из телесних штета, а износ од 650 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључења уговора по тони - искључиво намирењу потраживања из материјалних штета. Ако износ намењен искључиво за намирење потраживања из телесних штета није довољан за његово потпуно подмирење неисплаћени остатак овог потраживања, заједно са потраживањем из материјалних штета, наплаћује се из износа који је намењен намирењу потраживања из материјалних штета.

У смислу става 1. овог члана тонажа за бродове са сопственим погоном је нето регистарска тонажа брода повећана за машински простор који је био одбијен од бруто регистарске тонаже брода ради одређивања његове нето регистарске тонаже, а за друге бродове - нето регистарска тонажа.

Члан 420

Бродар брода унутрашње пловидбе може да ограничи своју одговорност за обавезе из члана 418. овог закона у погледу потраживања из материјалних штета, на следеће износе:

1) за брод намењен за превоз терета:

а) на 40 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључивања уговора по тони највише носивости брода без сопственог погона;

б) на 40 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључивања уговора по тони највише носивости брода са сопственим погоном повећан за 60 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључивања уговора по сваком киловату машинског уређаја за погон брода;

2) за брод који није намењен за превоз терета на 60 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључивања уговора по кубном метру истиснине на највећем дозвољеном газу брода;

3) за тегљач и потискивач на 60 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључивања уговора по сваком киловату машинског уређаја за погон брода;

4) за хидроглисере и техничке пловне објекте унутрашње пловидбе на износ у УС доларима који одговара трећини њихове вредности у моменту догађаја на основу кога је настало потраживање.

Кад су потискивач или други брод са сопственим погоном привезани уз брод који потискује, износ ограничене одговорности бродара обрачунава се на основу киловата машинских уређаја за погон и укупне тонаже највише носивости свих бродова у конвоју.

За потраживање из телесних штета бродар одговара до троструких износа из ст. 1. и 2. овог члана.

Износи ограничене одговорности из ст. 1. и 2. овог члана намењени су искључиво намирењу потраживања из материјалних штета, а износи ограничене одговорности из става 3. овог члана - искључиво намирењу потраживања из телесних штета.

Члан 421

Износ ограничене одговорности бродара, предвиђен одредбама овог закона за поморске бродове не може да буде мањи од износа предвиђеног за брод од 100 тона у смислу члана 419. став 2. овог закона, а за бродове унутрашње пловидбе - мањи од 16000 УС долара у динарској противвредности по курсу на дан закључивања уговора.

Члан 422

У износ ограничене одговорности бродара, не улази износ затезних камата од дана догађаја на основу кога је настало потраживање до дана оснивања фонда ограничене одговорности на основу члана 425. овог закона.

Члан 423

Бродар не може ограничити своју одговорност за обавезе из члана 418. овог закона:

1) ако је догађај из кога су настала потраживања проузрокован његовом личном кривицом;

2) за штете настале смрћу или телесном повредом лица која су у радном односу с бродаром.

Бродар брода унутрашње пловидбе не може ограничити своју одговорност за обавезе из члана 418. овог закона ни за потраживање лица која се превозе на основу уговора о превозу путника.

Члан 424

Ограничење одговорности на износе из чл. 419. и 420. овог закона примењује се на укупни износ потраживања из телесних и материјалних штета које су настале из једног догађаја.

Ако су потраживања из става 1. овог члана настала из више догађаја, ограничење одговорности бродара врши се у погледу потраживања из сваког догађаја посебно.

Члан 425

Бродар који жели да ограничи своју одговорност дужан је да оснује фонд ограничене одговорности.

Фонд ограничене одговорности је имовинска вредност коју бродар полаже ради намирења потраживања износа на који се ограничава његова одговорност.

Фонд ограничене одговорности служи искључиво за намирење потраживања насталих из догађаја због кога је основан.

Оснивање фонда ограничене одговорности не значи признање одговорности за потраживање због којих је основан.

Члан 426

Повериоци у корист чијих потраживања је основан фонд ограничене одговорности могу своја потраживања да намире само из тог фонда.

Потраживања поверилаца намирују се из фонда ограничене одговорности, односно из његовог дела који је њима намењен, сразмерно њиховом утврђеном износу.

Ако бродар има право да истакне захтев према једном од поверилаца за потраживање због штете која произилази из истог догађаја њихова међусобна потраживања се пребијају, а поверилац учествује у наплати из фонда само до висине износа који је преостао после извршеног пребијања.

Члан 427

Бродар који пре раздеобе фонда ограничене одговорности исплати у целини или делимично неко од потраживања из члана 418. овог закона ступа у односу на фонд до висине исплаћеног износа на место намиреног повериоца.

Члан 428

Ако су спроведене привремене мере или мере извршења у вези са потраживањем из члана 418. овог закона, а бродар се позива на ограничење своје одговорности по овом закону, суд може, на предлог бродара, да укине привремену меру или обустави мере извршења, односно ослободи дата обезбеђења или друга јемства, ако бродар докаже да је већ дао обезбеђење или друга јемства у висини износа ограничене одговорности, под условом да су то обезбеђење или друго јемство расположиви и слободно преносиви у корист повериоца.

Одредба става 1. овог члана примењује се и кад дато обезбеђење или друго јемство не достижу висину ограничене одговорности бродара, ако буду накнадно допуњени до висине износа његове ограничене одговорности.

Обезбеђење или друго јемство из става 1. овог члана мора да буде искључиво намењено подмирењу свих потраживања из члана 418. овог закона која произлазе из истог догађаја у вези с којим се врши ограничење одговорности.

Члан 429

Суд мора да укине привремену меру или обустави мере извршења, односно да ослободи дата обезбеђења или друга јемства због датог обезбеђења или јемства у земљи, а у иностранству - ако је такво ослобођење предвиђено међународним уговором.

Члан 430

Одредбе чл. 418. до 429. овог закона о ограничењу одговорности бродара односе се и на власника брода, пословођу брода и наручиоца превоза у бродарском уговору.

Члан 431

Заповедник, остали чланови посаде и друга лица која раде за бродара, ако су одговорни за потраживања из члана 418. овог закона, могу да ограниче своју одговорност у смислу члана 419. до 429. овог закона.

Заповедник, остали чланови посаде и друга лица која раде за бродара могу, у случајевима из става 1. овог члана, да ограниче своју одговорност и ако је догађај из кога је настало потраживање проузрокован њиховом личном непажњом.

Ако је заповедник, други члан посаде или друго лице које ради за бродара власник брода, сувласник, бродар, пословођа брода или наручилац превоза у бродарском уговору, они могу своју одговорност, у случају своје личне непажње да ограниче само ако је њихов пропуст настао у вршењу функције заповедника, односно члана посаде брода.

Члан 432

Укупна висина ограничене одговорности бродара и других лица која могу да ограниче своју одговорност по овом закону за потраживања на која се односи ограничење одговорности из једног догађаја, не може да пређе износе наведене у чл. 419. и 420. овог закона.

Члан 433

Одредбе чл. 418. до 432. овог закона не односе се на ограничење одговорности за обавезе из спасавања, за допринос у заједничкој хаварији и за нуклеарне штете, а ни на штете проузроковане избацивањем текућих горива са брода, ако одредбама овог закона није изричито одређено.

Члан 434

Одредбе чл. 418. до 462. овог закона односе се на чамце и техничке пловне објекте.

Члан 435

Одредбе чл. 418. до 462. овог закона односе се и на ратне бродове, с тим:

1) да за поморске ратне бродове, чији се капацитет одређује истиснином, једна тона из чл. 419. и 421. овог закона одговара двема тонама истиснине;

2) да се на ратне бродове унутрашње пловидбе односе одредбе члана 420. став 1. тачка 2) овог закона.

3. Поступак ограничења бродареве одговорности

Члан 436

Ванпарнични поступак ограничења одговорности бродара спроводи судија појединац стварно надлежног суда.

У поступку из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

Ако је брод или чамац на који се односи догађај поводом кога се води поступак ограничења одговорности бродара уписан у југословенски уписник бродова, односно евиденцију чамаца, месно је надлежан суд на чијем се подручју води уписник бродова у који је брод уписан, односно евиденција чамаца у који је чамац уписан.

Ако је брод или чамац на који се односи догађај поводом кога се води поступак ограничења одговорности бродара стране државне припадности, месно је надлежан суд на чијем је подручју брод заустављен, а ако није било заустављања брода - суд на чијем су подручју положена средства за оснивање фонда ограничене одговорности.

У поступку ограничења одговорности бродара није допуштен споразум странака о месној надлежности.

Члан 437

Поступак ограничења одговорности бродара покреће се по предлогу лица које је према одредбама овог закона овлашћено да ограничи своју одговорност.

Предлог за покретање поступка ограничења одговорности бродара, поред општих података који треба да буду наведени у сваком поднеску, мора да садржи и:

1) опис догађаја из кога је настало потраживање за које се предлаже ограничење одговорности;

2) основ и износ ограничене одговорности;

3) начин на који је предлагач спреман да оснује фонд ограничене одговорности (полагањем готовине или давањем одговарајућег другог јемства);

4) попис познатих поверилаца, уз назначење њиховог седишта, односно боравишта;

5) податке о врсти и вероватној висини потраживања познатих поверилаца.

Предлогу за покретање поступка ограничења одговорности бродара морају се за поморски брод приложити исправе којима се доказује: тонажа поморског брода, у смислу одредбе члана 419. став 2. овог закона, а за брод унутрашње пловидбе - исправе којима се доказују носивост, истиснина, киловати и вредност брода у смислу одредаба члана 420. ст. 1. и 2. овог закона.

Члан 438

Ако суд утврди да нису испуњени услови прописани овим законом који дозвољавају предлагачу да се користи ограничењем своје одговорности донеће решење о одбијању поднесеног захтева.

Ако суд утврди да средствима предложеног фонда ограничене одговорности неће моћи да располаже слободно у корист поверилаца одбациће поднесени захтев.

Члан 439

Ако суд утврди да је захтев који је изнесен у предлогу за покретање поступка ограничења одговорности бродара у сагласности с одредбама овог закона о условима ограничења одговорности и да ће средствима предложеног фонда ограничене одговорности моћи слободно да располаже у корист поверилаца донеће решење којим одобрава оснивање фонда ограничене одговорности.

У решењу из става 1. овог члана суд ће позвати предлагача да у року од 15 дана поднесе суду доказе о томе да је ставио на слободно располагање суда средства одобрена за оснивање фонда ограничене одговорности и да је унапред положио одређени износ потребан за намирење трошкова који ће настати у току или поводом поступка.

Ако предлагач не поступи по одредби става 2. овог члана, суд ће донети решење којим се укида решење о оснивању фонда ограничене одговорности.

Суд ће у решењу упозорити предлагача на последице које настају услед тога што није поступио по одредби става 2. овог члана.

Члан 440

Фонд ограничене одговорности сматра се основаним оног дана кад предлагач поднесе суду доказе о томе да је поступио по одредбама члана 439. став 2. овог закона.

Решење којим утврђује да је фонд ограничене одговорности основан суд је дужан да донесе у року од 24 часа од пријема доказа из става 1. овог члана.

Решење из става 2. овог члана објављује се у „Службеном листу СРЈ“, на огласној табли суда, а по потреби и на други погодан начин.

Решење се доставља предлагачу и свим повериоцима на чија се потраживања односи ограничење одговорности, а чије је седиште, односно боравиште познато суду.

Члан 441

Решење којим се утврђује оснивање фонда ограничене одговорности садржи:

1) име брода, луку, односно пристаниште уписа и државну припадност, односно ознаку и место уписа чамца;

2) фирму, односно назив и седиште, односно лично име и пребивалиште и државну припадност предлагача;

3) догађај на који се односи ограничена одговорност бродара;

4) износ фонда ограничене одговорности и датум оснивања фонда;

5) позив повериоцима да потраживања која се, према одредбама овог закона, намирују из фонда ограничене одговорности пријаве суду у року од 90 дана од дана објављивања решења у „Службеном листу СРЈ“, без обзира на то да ли о тим потраживањима већ тече парница, односно да ли је о њиховом постојању донесена правоснажна одлука, уз упозорење на последице пропуштања из члана 451. овог закона;

6) место и време одржавања рочишта за испитивање потраживања.

Члан 442

Ако се против неког лица које на основу одредаба овог закона може да ограничи своју одговорност (чл. 418, 430. и 431), а на које се односи основани фонд ограничене одговорности у време оснивања фонда, спроводи извршни поступак или поступак обезбеђења потраживања која се, према одредбама овог закона, намирују из основаног фонда ограничене одговорности, извршни суд ће, на захтев тог лица, решењем обуставити извршни поступак, односно поступак обезбеђења, и укинути све спроведене радње у том поступку.

Странка по чијем је предлогу суд обуставио извршни поступак, односно поступак обезбеђења сноси своје трошкове обустављеног поступка, а дужна је, на захтев противне странке, да јој надокнади њене трошкове.

После оснивања фонда ограничене одговорности не може се више тражити покретање редовног извршног поступка, односно поступка обезбеђења потраживања која се, према одредбама овог закона, намирују из основаног фонда ограничене одговорности.

Члан 443

Испитивање пријављених потраживања врши се на рочишту за испитивање потраживања.

Право учествовања на рочишту у својству странке имају предлагач и сви повериоци који своја потраживања пријаве до закључења рочишта за испитивање потраживања.

Изостанак странака с рочишта не спречава суд да рочиште одржи.

На рочишту суд ће позвати присутне странке да се изјасне о пријављеним потраживањима и о основу ограничења одговорности предлагача.

Члан 444

Не сматра се да поверилац пријавом потраживања признаје право предлагача да пријављено потраживање намири из основаног фонда ограничене одговорности.

Поверилац не може да оспорава потраживање другог повериоца тврдећи да се оно не може намирити из основаног фонда ограничене одговорности, јер је догађај из кога је потраживање настало проузроковао бродар личном кривицом (члан 423. тачка 1).

Сматра се да предлагач оснивања фонда ограничене одговорности и повериоци признају да пријављено потраживање постоји и да се може намирити из основаног фонда ограничене одговорности, ако то поднеском или усмено на рочишту не оспоре до закључења рочишта за испитивање потраживања.

Члан 445

Ако поверилац оспори да је његово потраживање подвргнуто ограничењу одговорности предлагача, а предлагач се с тим оспоравањем не сложи, суд ће решењем упутити повериоца да у року од 30 дана од дана достављања решења поднесе против предлагача тужбу за утврђивање да се повериочево потраживање не намирује из фонда ограничене одговорности.

Ако поверилац у року из става 1. овог члана не поступи по решењу суда, односно ако поднету тужбу повуче, сматраће се да се одрекао свог оспоравања да је његово потраживање подвргнуто ограничењу одговорности предлагача.

Члан 446

Ако поверилац оспори другом повериоцу постојање или висину његовог потраживања или право да се његово потраживање намири из фонда ограничене одговорности, суд ће решењем упутити повериоца чије је потраживање оспорено да у року од 30 дана од дана достављања решења поднесе против предлагача и свих поверилаца који су оспорили његово потраживање или висину тог потраживања, тужбу за утврђивање постојања и висине његовог потраживања, односно права намирења из фонда ограничене одговорности.

Ако повериоци оспоре другом повериоцу његово потраживање које је утврђено правоснажном пресудом донесеном у парници против предлагача, суд ће решењем упутити повериоца, односно повериоце који оспоравају такво потраживање да у року од 30 дана поднесу тужбу за утврђивање да потраживање не постоји.

Ако повериоци које суд упути на парницу у року из ст. 1. и 2. овог члана не поступе по решењу суда, односно ако поднесену тужбу повуку, сматраће се да у случају из става 1. овог члана потраживање није ни пријављено, а у случају из става 2. овог члана да потраживање није било ни оспорено.

Члан 447

Ако предлагач оспори постојање или висину повериочевог потраживања, суд ће решењем упутити повериоца да у року од 30 дана од дана достављања решења поднесе против предлагача тужбу ради утврђивања постојања и висине његовог потраживања.

Предлагач не може да оспорава повериочево потраживање ако су постојање и висина тог потраживања правоснажно утврђени у парници између предлагача и повериоца или у парници која се водила према одредби члана 446. став 1. овог закона.

Ако поверилац кога суд упути на парницу не поступи по решењу суда у року из става 1. овог члана, односно ако поднету тужбу повуче, сматраће се да потраживање није ни пријавио.

Члан 448

Тужбе из чл. 445, 446. и 447. овог закона могу да се односе само на она потраживања која су била предмет расправљања на рочишту за испитивање потраживања.

Правоснажне пресуде донесене у парницама из чл. 445, 446. и 447. овог закона имају правно дејство према свим странкама у поступку ограничења одговорности бродара.

Члан 449

За суђење у споровима из чл. 445, 446. и 447. овог закона месно је надлежан искључиво суд на чијем се подручју налази суд који спроводи поступак ограничења одговорности бродара.

Члан 450

Ако предлагач учини вероватним да би из фонда ограничене одговорности неко потраживање требало намирити у иностранству, суд може, на његов предлог, да одреди да се из фонда издвоји износ који би био потребан за намирење тог потраживања у сразмери према осталим пријављеним потраживањима и према фонду ограничене одговорности.

Предлог из става 1. овог члана може се поднети до одржавања првог рочишта за деобу основаног фонда ограничене одговорности.

Износ издвојен по одредби става 1. овог члана чува се у посебном депозиту десет година од дана кад решење о коначној деоби основаног фонда ограничене одговорности постане правоснажно.

Суд може и пре истека рока из става 3. овог члана да одреди да се издвојени износ у целини или делимично врати у општи депозит фонда ограничене одговорности, ако би се према околностима могло закључити да су остале претпоставке за издвајање овог износа из става 1. овог члана.

По истеку рока из става 3. овог члана суд ће издвојени износ вратити у општи депозит фонда ограничене одговорности.

Члан 451

Ради испитивања потраживања пријављених после закључења рочишта за испитивање потраживања, суд ће заказати ново рочиште за испитивање потраживања.

Повериоци чија се потраживања испитују на новом рочишту по одредби става 1. овог члана не могу да оспоравају раније призната потраживања.

Повериоци могу своја потраживања да пријављују до закључења првог рочишта за деобу фонда ограничене одговорности.

Потраживања пријављена по закључењу првог рочишта за деобу фонда ограничене одговорности неће се утврђивати.

Повериоци који своја потраживања пријаве после истека рока из члана 441. тачка 5) овог закона, дужни су да предлагачу и осталим странкама у поступку, на њихов захтев, надокнаде трошкове поступка проузроковане накнадном пријавом. Суд може да позове ове повериоце да у одређеном року положе износ који ће бити потребан за намирење ових трошкова.

Члан 452

После спроведеног поступка за испитивање пријављених потраживања суд ће решењем утврдити која се потраживања признају и у којој висини, узимајући у обзир и писмене поднеске странака.

Члан 453

Деоба фонда ограничене одговорности спроводи се после правоснажности решења донесеног у смислу члана 452. овог закона.

Суд може, на предлог повериоца, да изврши и привремену делимичну деобу фонда ограничене одговорности ради претходне исплате утврђених потраживања, ако поверилац који то предлаже учини вероватним да се парница из чл. 445, 446. и 447. овог закона неће завршити у року од шест месеци.

Деоба фонда из става 2. овог члана обухвата део фонда ограничене одговорности који остаје пошто се из целокупног фонда издвоје средства за евентуално намирење потраживања која су још спорна, у износу у коме би ова потраживања требало намирити да је њихово постојање утврђено у висини у којој су пријављена.

Деоба средства фонда ограничене одговорности издвојених по одредбама члана 450. ст. 1, 2. и 3. овог закона спроводи се пошто се правоснажно заврши поступак за испитивање спорних потраживања на која се издвојени износи односе, узимајући у обзир већ извршену деобу према одредбама ст. 1, 2. и 3. овог члана.

Члан 454

Ради спровођења деоба фонда огранчене одговорности суд израђује нацрт те деобе.

После израде нацрта деобе фонда ограничене одговорности, суд заказује рочиште за расправљање о том нацрту, на које позива предлагача и повериоца чија су потраживања утврђена и за које је установљено да се намирују из фонда ограничене одговорности, као и повериоце чија су потраживања оспорена.

Уз позив на рочиште странкама се доставља и примерак нацрта деобе.

Члан 455

Ако је ради израде нацрта о деоби основаног фонда ограничене одговорности потребно обезбедити стручно лице а суд такво лице нема, суд може припреме за израду нацрта о деоби поверити посебном стручњаку ван суда.

На стручњаке из става 1. овог члана односе се одредбе Закона о парничном поступку које се односе на вештаке.

Члан 456

Право учествовања на рочишту, у својству странке, имају предлагач и повериоци из члана 454. овог закона.

Изостанак странака с рочишта не спречава суд да рочиште одржи.

На рочишту суд позива присутне странке да се изјасне о нацрту деобе фонда ограничене одговорности и да истакну своје приговоре на нацрт.

Одлуку о деоби основаног фонда ограничене одговорности суд доноси на основу резултата поступка, водећи рачуна и о писменим поднесцима странака.

Члан 457

Суд је дужан да у року од три дана од дана кад решење о деоби фонда ограничене одговорности постане правоснажно, односно од дана кад другостепени суд достави правоснажно решење првостепеном суду, изда налог за исплату потраживања повериоцима на које се односи решење о деоби.

Члан 458

Пријава потраживања у поступку ограничења одговорности бродара има у погледу прекида застарелости исто дејство као и подношење тужбе у парничном поступку.

У погледу потраживања која су оспорена у поступку испитивања потраживања сматра се да је застарелост прекинута почев од дана пријаве потраживања до истека рока за подношења тужбе према одредбама чл. 446. и 447. овог закона, односно до дана кад пресуда којом се утврђује да се повериочево потраживање не намирује из фонда ограничене одговорности постане правоснажна.

Застарелост потраживања која се на основу решења о деоби фонда ограничене одговорности намирују из фонда почиње поново тећи кад решење о деоби постане правоснажно.

Члан 459

Суд ће у корист поверилаца, којима ни у року од шест месеци од дана издавања налога за исплату не буде у могућности да изврши исплату њихових потраживања, из средстава фонда ограничене одговорности основати посебан депозит по правилима о оснивању судског депозита.

Члан 460

У поступку ограничења одговорности бродара свака странка сноси своје трошкове, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 461

Рок за жалбу против решења донесених у поступку ограничења одговорности бродара износи осам дана од дана достављања решења.

Члан 462

У поступку ограничења одговорности бродара странке и јавни тужилац могу против решења суда којим је поступак пред судом правоснажно завршен поднети све правне лекове који се могу поднети против пресуда донесених у парничном поступку.

Шести део
ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ
УГОВОРИ

Глава 1
УГОВОР О ГРАДЊИ БРОДА

Члан 463

Уговор о градњи брода, као и измене и допуне тог уговора морају да буду састављени у писменом облику.

Уговор о градњи брода и његове измене и допуне који су састављени противно одредби става 1. овог члана немају правно дејство.

Члан 464

Ако уговором о градњи брода није друкчије предвиђено сматра се да брод у градњи припада бродоградитељу.

Члан 465

Бродоградитељ је дужан да изврши градњу према уговору о градњи брода и правилима струке и на начин да се броду могу издати исправе о способности за пловидбу предвиђене овим законом, а и друге исправе предвиђене уговором о градњи брода.

Ако се брод после завршетка градње уписује у страни уписник бродова, бродоградитељ је дужан да изврши градњу према уговору о градњи брода и правилима струке и на начин да се броду могу издати исправе предвиђене уговором о градњи брода.

Члан 466

Наручилац има право надзора над извршењем градње брода и у ту сврху може одредити једног или више инспектора градње. Именовање и смењивање инспектора градње наручилац мора писмено саопштити бродоградитељу.

Трошкове у вези са радом инспектора градње сноси наручилац.

Бродоградитељ је дужан да омогући инспекторима градње вршење надзора у току градње.

У случају да инспектор градње установи да извођење неких радова није у складу са одредбама члана 465. овог закона, дужан је да бродоградитељу одмах стави писмене примедбе.

Ако бродоградитељ не прихвати примедбе инспектора градње, мора о томе, без одлагања, писмено да обавести наручиоца и да захтева поступак који је за такав случај предвиђен у уговору.

Ако у уговору није ништа предвиђено о поступку у смислу става 5. овог члана, или ако странке не прихвате резултате поступка из тог става, спор решава суд.

Одредбе ст. 1. до 5. овог члана не односе се на право и дужности овлашћеног правног лица да врши надзор над градњом брода на основу одредаба овог закона о утврђивању способности брода за пловидбу.

Члан 467

При изради и набавци делова или припадака брода које је бродоградитељ наручио или набавио од лица која је одредио наручилац, бродоградитељ одговара за недостатке извршених радова или набављених делова или припадака ако не докаже да те недостатке није могао да уочи употребом дужне пажње.

Члан 468

Бродоградитељ не одговара за недостатке градње брода ако докаже да је до њих дошло услед тога што је при извођењу одређених радова поступио на захтев наручиоца и упозорио га на могућност настанка штетних последица које је могао да предвиди употребом дужне пажње.

Кад наручилац даје материјал за градњу грода, бродоградитељ је дужан да прегледа материјал, и ако утврди недостатке, мора о томе, без одлагања да обавести наручиоца.

Ако бродоградитељ не поступи по одредби става 2. овог члана, одговара за штетне последице настале услед недостатка у материјалу.

Бродоградитељ не одговара у смислу става 3. овог члана ако је наручилац, и поред упозорења да материјал има недостатке, захтевао да бродоградитељ такав материјал угради у брод.

Ако бродоградитељ није истовремено и пројектант, бродоградитељ одговара за оне недостатке у градњи брода које је извео у складу са пројектом, а могао их је открити употребом дужне пажње.

Бродоградитељ не одговара у смислу става 5. овог члана, ако је наручилац и поред упозорења, захтевао да се радови изведу према пројекту.

Ако је у питању градња југословенског брода, бродоградитељ је дужан да обавести овлашћено правно лице да наручилац и поред његовог упозорења, захтева да се одређени радови изведу противно техничким правилима о градњи и правилима струке, да се у брод угради материјал који има недостатке или да се радови изведу у складу са пројектом иако би такво извођење радова изазвало недостатке у градњи.

Члан 469

Кад трошкови изградње брода, после закључења уговора због непредвидивих околности ванредно порасту, бродоградитељ може захтевати повећање уговорне цене градње брода, сразмерно стварном повећању цена.

Одредба става 1. овог члана не примењује се на цене које су се повећале у време кад је бродоградитељ својом кривицом већ био у закашњењу са извршењем градње брода.

Члан 470

Бродоградитељ је дужан да у примереном року на свој трошак и ризик, отклони недостатке за које је одговоран по одредбама чл. 465, 466. и 468. овог закона.

Ако се недостаци не могу отклонити, наручилац, може захтевати одговарајуће снижење цене.

Ако је недостатак који се не може отклонити битан, наручилац има право да раскине уговор.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана не утичу на наручиочево право на накнаду штете.

Околност да наручилац у току градње брода није приговорио пројекту који је израдио бродоградитељ, употребљеном материјалу и начину извођења радова, неослобађа бродоградитеља обавеза из ст. 1. до 4. овог члана.

Члан 471

Бродоградитељ одговара за скривене недостатке који се открију у току једне године, рачунајући од дана предаје брода наручиоцу, под условом да га наручилац писмено обавести о тим недостацима чим их открије.

Члан 472

Обавезе бродоградитеља из члана 471. овог закона застаревају за једну годину, рачунајући од дана кад је бродоградитељ на основу члана 471. овог закона обавештен о недостацима брода.

Члан 473

Одредбе члана 463. став 1. до члана 472. овог закона сходно се примењују и на уговор о поправци или преправци брода.

Члан 474

Одредбе уговора о градњи брода закључене противно одредбама члана 466. став 7. и члана 472. овог закона, немају правно дејство.

Извори

• „Сл. лист СРЈ“, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/2000 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 - др. закон и 85/2005 - др. закон