Жорж Данден/3
ПОЈАВА III
ДАНДЕН:
(Сам) Е, сад видиш, Жорже Дандене, како с тобом поступа твоја жена. Ето ти кад си хтео да се ожениш девојком племићком: удешавају те од главе до пете, а ти не смеш да се светиш. Држи ти то господство везане руке. Кад је муж истог порекла као и жена, сме бар да се расрди због увређене части. Да је то нека сељанка, ништа ти не би сметало да се ваљано наплатиш батином. Али се теби прохтело да мало куснеш од племства. Досадило ти да будеш господар у кући. Ах, пући ћу од једа, дошло ми да сам себи ударам ћушке. Шта, зар да слуша без стида и срама љубавне приче једног господског балавца, па да му још обећава и са своје стране љубав? Сто му громова, не смем пропустити овакву прилику! Идем из ових стопа да поднесем тужбу оцу и мајци, да их позовем као сведоке, у случају указане потребе, за све поводе срџбе и освете које ми даје њихова кћи. Али, ево и њега и ње баш у згодан час.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|