Жеља (Бранко Радичевић)

Жеља Писац: Бранко Радичевић

Жеља

Kад сам лудо дете био
Жеља ми је била:
Кад би Боже уделио
Мени једна крила,

Кад би Бога дао око
Мене тако јасно
Да по свету нашироко
Све је видим ласно;

А да видим де највише
Грожђа свакојака,
Де смокава и сувише
Ти красни бресака.

Де најлепши лепирова
Има и тичића,
И јеленски још рогова
Шкољак' и пужића;

Да полетим па да шпаге
Све напуним редом —
Ао брацо, жеље драге:
С крилом и погледом!

Сад би гледô дено мома
Понајлепши има,
Па би весô тамо ома
Полетео њима,

Да с' нагледам млада века
Ти чарни очица,
Да с' нагрлим бели сека,
Наљубим усница.

(1844, 5. јул)

Извори

• Песме Бранка Радичевића I., У Бечу у јерменскоме намастиру, 1847.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.