Жетву желе три јетрве

Жетву желе три јетрве,
Легоше ми поспавати,
Док са жита роса спане;
Кад се оне попренуле,
Али сунце на заоду;
Отуд иде свекре Петре,
Да он вози трудне снаjе,
Трудне снае и уморне;
Па бесједи свекре Петре:
“Шта сте таке, миле снае!
Кан’ дасу вас змије пиле,
Змије пиле и гуштери?“
Ал’ бесједе миле снае:
“Бре Бога ми, свекре Петре!
Дуге њиве и широке,
Ваздан жесмо, крај не вишмо.“