* * *


 

Жени каквој

На Миту[1] су жуте чизме и црљена свила.
А благо си младу Ст'јепу, слатко т' је целива!
     И око и чело
     Све ти, сестро, весело!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Извор

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 87.

Референце

  1. Мита је било име жени поменутога мога домаћина, Стијепа Баранина, која је често онуда пролазила; за то је жена, која ми је пјесме казивала, овдје припјевала, као и мужа јој на неколика мјеста.