Женидба старог Јемин-Аге
Дилбер Јана у Кондировића
Јану просе троји просиоци;
Први лепу запросио Јану,
Запросио са Градца Никола,
А други је Сењанину Ива 5
А трећи је стари Јемин-ага.
Што је проси са Градца Никола,
Он је проси, ал је неда мајка,
У Николе нигди ништа нема,
До градине, и у граду мајка; 10
А у Иве нигди ништа нема
До ли Ива и две миле секе;
Јемин-ага има доста блага,
Доста блага, гроша и дуката,
Пуста мајка, лакома на благо, 15
Даје аги своју милу ћерку,
Мајка даје, Јања сижа неће
Неће Јана за Јемина старог
Кад му ј’ седа брада до појаса,
Ал’ је мајка натерала Јању 20
„Мораш Јано за Јемина поћи,
„У Јемина доста има блага,
„Доста блага гроша и дуката.“
Јана пође за Јемина старог.
Кад је пош’о Јемин двору сзоме, 25
Да он купи кићене сватове
Јанина га мајка световала:
О мој мили зете Јемин-аго!
Кад ти почнеш купити сватове,
Ти не зови књазе ни банове 30
Већ ти зови своју суродицу,
Јел’ је Јана и одвише лепа
Отећеду твоју лепу Јану;
Па не зови Сењанина Иве,
Енђибуле сестре Иванове, 35
И не зови са Градца Николу.
Јемин-ага уздо се у благо,
Јемин-ага не слушао мајке.
Првог зове Сењанина Иву,
Енђибуле сестре Иванове, 40
А девери са Градца Николу
Да му буде девер до девојке.
За тим мало време постојало,
Мало време, недеља данака,
Док је Јана даре сакитила, 45
И Јемин је свате сакупио.
Здрави свати иду рад девојке,
И дођоше у Јанине дворе,
Те венчаше стара Јемин-агу,
Венчаше га с Дилберовом Јаном. 50
Кад су пошли с Богом да путују
Брижди, ллаче Дилберова Јаиа,
Брижди плаче к’о ’но дете мало,
Ал беседи Сењанину Ива:
„Ти не плачи Дилберова Јано 55
„Отећу те од Јемина стара.“
Ал беседе сестре Иванове
Ал беседе Дилберовој Јани:
„Ти погледај жалосна девојко,
„Ти погледај по сватови редом 60
„Ди но ти је младожеља млади,
„Ди му ветар седом брадом њиња;
„А погледај до коња Зеленка
„На Зеленку у зеленој свили
„Оно ти је Сењанину Ива. 65
„А погледај у коња Црвенка
„На црвенку у црвеној свили,
„Оно ти је са Градца Никола.“
Плаче Јана к’а ’но дете мало,
Њојзи иде Сењанину Ива, 70
Па јој пружа десну белу руку,
Јања њему и обадве пружа,
Па је меће прид се на коњица
Па је паше од коња кајасом,
И од себе свиленим појасом, 75
Па се вину преко поља равна
Ка’но звезда прико неба сјајна;
Ал беседи стари Јемпн-ага:
„Ко би мени уватио Иву,
„И код Иве Дилберову Јану 80
„Дао би му три товара блага.“
Ал’ беседи са Градца Никола:
„Који пође да ухвати Иву!
„Ево сабље, ево десне руке!
„Вера и Бог одсећу му главу; 85
„Што ће врану соколово перје,
„Што ће старцу лепота девојка.“
