Женидба Орловића Пaвла
Лов ловио Орловићу Павле
Око бјела двора Иванова,
Он не иде, да лова улови,
Но да види Иванову сеју,
Је ли дивна, колико је фале. 5
Лов ловио три бијела дана,
Он не мога ни виђет' ђевојке.
Кад четврто јутро освануло,
Он угледа у зелену башчу,
Ђеђевојка посипа цвијеће, 10
Једном руком цвијеће залива,
Другом руком сузе утираше,
А старицу мајку спомињаше:
„Ах старице, моја мила мајко!
„Кому си ме јадна оставила? 15
„Брата мога нигда дома није;
„Него си ме оставила мајко,
„Оставила худој невјестици,
„Да јој дворим и да јој робујем.“
Јави јој се Орловићу Павле: 20
„Добро јутро, Иванова сејо!
„Даруј мене цвјетак ђелсамина.“
Мучи млада, ништа не говори,
Но сам Павле укиде цвијеће,
А она му проговара млада: 25
„Прођ' се момче, мојега цвијећа,
„Ако види или чује Иво,
„Он ће познат' цвијет из бостана,
„Погуби ће и мене итебе.“
Зато Павле хаје и не хаје, 30
Но с цвијетом оде у планину,
И сусрета Ива момче младо,
Иво пита Орловића Павла:
„О Богу ти, Орловићу Павле!
„Од куд цвијет из бостана мога?“ 35
Павле њему све по реду каже,
И даде му прстен и јабуку:
„На Иване, те поклони сеји,
„Доћ' ћу Иво, сјутра по ђевојку.“
Прими Иво, не рече ријечи, 40
Но отиде двору бијеломе.
Пред Иваном љуба излазила,
Те му прима коња и оружје.
Иван љубу за сестрицу пита:
„Ђе је мене моја мила сеја?“ 45
Љуба Иву овако говори:
„Сестра се је твоја помамила,
„Јутрос ти је цјело јутро била
„У бостану с Орловићем Павлом,
„Грлили се и изљубили се, 50
„И дала му цвијет ђелсамина.“
Удари је Иво уз образе,
Два јој с мјеста помакао зуба,
У иједу говорио љуби:
„Мучи кујо, а не љубе моја!“ 55
Па отиде сестри у одају.
Препаде се Иванова сеја,
Од одаје затворила врата,
Ал' јој Иво испред врата виче:
„Отвор' врата, моја мила сејо!“ 60
Сеја брату отворила врата;
Кад јој виђе лице нагрђено,
Питао је, што је и како је,
А она је њему казивала:
„Нагрди ме моја снаха драга.“ 65
Тада Иван сеји говорио:
„Не бој ми се, мила моја сејо!
„Ево тебе прстен и јабука!
„Вјерио те Орловићу Павле,
„Ето њега сјутра са сватима, 70
„Но приправ' се и приготови се,
„Сејо моја, добром срећом било!
„До сада си била робињица,
„А од садћеш бити госпођица.“
