Женидба Орловића Павла

* * *


Женидба Орловића Пaвла

Лов ловио Орловићу Павле
Око бјела двора Иванова,
Он не иде, да лова улови,
Но да види Иванову сеју,
Је ли дивна, колико је фале. 5
Лов ловио три бијела дана,
Он не мога ни виђет' ђевојке.
Кад четврто јутро освануло,
Он угледа у зелену башчу,
Ђеђевојка посипа цвијеће, 10
Једном руком цвијеће залива,
Другом руком сузе утираше,
А старицу мајку спомињаше:
„Ах старице, моја мила мајко!
„Кому си ме јадна оставила? 15
„Брата мога нигда дома није;
„Него си ме оставила мајко,
„Оставила худој невјестици,
„Да јој дворим и да јој робујем.“
Јави јој се Орловићу Павле: 20
„Добро јутро, Иванова сејо!
„Даруј мене цвјетак ђелсамина.“
Мучи млада, ништа не говори,
Но сам Павле укиде цвијеће,
А она му проговара млада: 25
„Прођ' се момче, мојега цвијећа,
„Ако види или чује Иво,
„Он ће познат' цвијет из бостана,
„Погуби ће и мене итебе.“
Зато Павле хаје и не хаје, 30
Но с цвијетом оде у планину,
И сусрета Ива момче младо,
Иво пита Орловића Павла:
„О Богу ти, Орловићу Павле!
„Од куд цвијет из бостана мога?“ 35
Павле њему све по реду каже,
И даде му прстен и јабуку:
„На Иване, те поклони сеји,
„Доћ' ћу Иво, сјутра по ђевојку.“
Прими Иво, не рече ријечи, 40
Но отиде двору бијеломе.
Пред Иваном љуба излазила,
Те му прима коња и оружје.
Иван љубу за сестрицу пита:
„Ђе је мене моја мила сеја?“ 45
Љуба Иву овако говори:
„Сестра се је твоја помамила,
„Јутрос ти је цјело јутро била
„У бостану с Орловићем Павлом,
„Грлили се и изљубили се, 50
„И дала му цвијет ђелсамина.“
Удари је Иво уз образе,
Два јој с мјеста помакао зуба,
У иједу говорио љуби:
„Мучи кујо, а не љубе моја!“ 55
Па отиде сестри у одају.
Препаде се Иванова сеја,
Од одаје затворила врата,
Ал' јој Иво испред врата виче:
„Отвор' врата, моја мила сејо!“ 60
Сеја брату отворила врата;
Кад јој виђе лице нагрђено,
Питао је, што је и како је,
А она је њему казивала:
„Нагрди ме моја снаха драга.“ 65
Тада Иван сеји говорио:
„Не бој ми се, мила моја сејо!
„Ево тебе прстен и јабука!
„Вјерио те Орловићу Павле,
„Ето њега сјутра са сватима, 70
„Но приправ' се и приготови се,
„Сејо моја, добром срећом било!
„До сада си била робињица,
„А од садћеш бити госпођица.“


Референце

Извор

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 97-100.