Женидба Мата Сријемца
0001 Проси драго од Сријема Мато,
0002 На далеко запросио драго
0003 У Леђану, граду бијеломе,
0004 А Леђанку лијепу дјевојку,
0005 Драгу ћерцу од Леђана бана.
0006 Доста Мато блага потратио,
0007 Док на драго прстен поставио,
0008 Прстен дава, свајбу уговара:
0009 „Свајба ова за годину дана,
0010 Докле Мато сакупим сватове,
0011 А дјевојка сакроји дарове.“
0012 То ми рече, на коња се меће,
0013 Па он пође бијелу Сријему.
0014 То вријеме малахно постало,
0015 Ни година, ни ње половина,
0016 Ал је Мату књига допанула
0017 Од пунице, дјевојчине мајке,
0018 Овако му у тој књизи пише:
0019 „А мој зете, од Сријема Мато!
0020 Купи свате све што прије можеш,
0021 Купи свате, ходи по дјевојку,
0022 Ал не води два твоја сестрића,
0023 Два сестрића, два Војиновића,
0024 Јер сам, зете, чула од другога,
0025 По чувењу, ал по јуначкоме,
0026 Да с’ у вину тешке пјаниџије,
0027 А у кавги тешке кавгаџије,
0028 Опит ће се, заметнут ће кавгу
0029 У Леђану, бијеломе граду.“
0030 Кад је Мату књига допанула,
0031 Књигу гледа, сузе пролијева:
0032 „Ајмех, рече, два моја сестрића!
0033 Два сестрића, два Војиновића,
0034 Ко је мене с вама омразио?
0035 Ја ћу поћи младу по дјевојку,
0036 Не знам закон граду леђанскоме,
0037 Ни Леђанци, лијепој дјевојци.
0038 Хоћу моју изгубити главу
0039 И осталу сву моју дружину.“
0040 Мисли Мато, не слуша га нико,
0041 Ал га слуша своја селе драга
0042 Са прозорја од бијела двора,
0043 Па се скаче на ноге лагахне.
0044 Па дозивље до два своја сина:
0045 „Дјецо моја, два Војиновића!
0046 Сјутра вам се драги жени дундо,
0047 Не зове вас дундо у сватове,
0048 Неко вас је с њиме омразио.
0049 Драги ће вам дундо погинути
0050 У Леђану, граду бијеломе,
0051 Не зна закон граду леђанскоме,
0052 Ни Леђанци, лијепој дјевојци.
0053 Дјецо моја, два Војиновића!
0054 Ви имате брата и трећега,
0055 По имену Милош-чобанина.
0056 Ево има девет годин’ дана,
0057 Да он пасе у планини овце,
0058 А за њега драги не зна дундо;
0059 Пишите му листак књиге мале,
0060 Да је брже на бијеле дворе.
0061 Лажно њему књигу накитите,
0062 Да сам стара на умрћу мајка,
0063 Да се дође опростити са мном.“
0064 Кад то чула до два њена сина,
0065 До два сина, два Војиновића,
0066 Скочише се на ноге лагахне,
0067 Накитише листак књиге мале,
0068 Своме брату Милош-чобанину:
0069 „О наш брате, Милош-чобанине!
0070 Али не знаш, али и не хајеш,
0071 Да је наша на умрћу мајка?
0072 Ти се дођи опростити с њоме.“
0073 Кад Милошу мала књига дође,
0074 Књигу штије, сузе пролијева.
0075 Гледала га своја дружиница,
0076 Па Милошу они говорили:
0077 „О Милошу, наша харамбашо!
0078 Откле теби мала књига дође,
0079 Те је штијеш, сузе пролијеваш?
0080 Бор убио, ко ти је китио,
0081 И крајину, од које је дошла!“
0082 Кад је друштво Милош разумио,
0083 Па је њима јунак говорио:
0084 „О дружино, мила браћо моја!
0085 Ево мени мала књига дође,
0086 Од два брата, два Војиновића,
0087 Да је наша на умрћу мајка,
0088 Да сам брже на бијеле дворе,
0089 Да се с мајком опростити дођем.
0090 Ви дружино, мила браћо моја!
0091 Ви чувајте б’јеле овце моје
0092 Од хајдука и од мрка вука.“
0093 Ал дружина њему говорила:
0094 „Хајде, Милош, наша харамбашо!
0095 Чуват ћемо б’јеле овце твоје,
0096 Овце твоје каконо и своје.“
0097 Кад је Милош дружбу разумио,
0098 Скочио се на ноге лагахне,
0099 Прихитио добра коња свога
0100 Па се њему меће на рамена.
0101 Колико је од горе зелене
0102 Да бијела двора Милошева
0103 Лошу коњу, а лошу јунаку,
0104 Не би дошо за три љетна дана,
0105 А он дође Милош-чобанине,
0106 А он дође љетни дан до подне.
0107 Кад он дође на бијеле дворе,
0108 Он находи старе мајке своје,
0109 Ђе се стара испред двора шета.
0110 Кад то види Милош-чобанине,
0111 Он осједе добра коња свога
0112 И он хита миле мајке своје,
0113 Он је хита за бијеле руке,
0114 А љуби је у бијело лишце
0115 И проклиње до два брата своја:
0116 „А проклета до два брата моја!
0117 Што ми лажну књигу накитисте,
0118 Да је моја на умрћу мајка.“
0119 Ал Милошу мајка говорила:
0120 „О Милошу, моје д’јете драго!
0121 Ти не куни до два брата своја,
0122 Ја сам тако наредила мајка,
0123 Да што прије б’јелу двору дођеш,
0124 А да теби, сине, повиједам:
0125 Данас вам се драги жени дундо,
0126 Драги дундо од Сријема Мато,
0127 Не зове вас, дјецо, у сватове,
0128 Неко вас је с њиме омразио,
0129 Он омрзо Богу праведноме!
0130 Већ, Милошу, драго д’јете моје!
0131 Драги ће вам дундо погинути
0132 У Леђану, граду бијеломе.
0133 Не зна закон граду леђанскоме,
0134 Ни Леђанци, лијепој дјевојци.
0135 Он не има у сватим јунака,
0136 Који би му у помоћи био,
0137 У потреби њега избавио.
0138 А вас дундо у свате не зове,
0139 А незвани пристат не смијете,
0140 Већ, Милошу, драго д’јете моје!
0141 За те драги твој не знаде дундо,
0142 Ако знаде, али не познаде,
0143 Јер ево су девет годин’ дана,
0144 Да ти пасеш у планини овце.
0145 Већ, Милошу, моје д’јете драго!
0146 Ти се јунак нареси лијепо,
0147 Све у срму и у сухо злато,
0148 Мећи на се токе позлаћене,
0149 Које сјају како сунце жарко,
0150 И цијела господска од’јела,
0151 Па пристани брже за сватима,
0152 Кад би дунду од потребе било,
0153 А да си му у помоћи, сине!“
0154 Кад је Милош мајку разумио,
0155 Он потрчи у дворе бијеле,
0156 Па се јунак ресити стануо,
0157 Све у срму и у сухо злато.
0158 Меће на се токе позлаћене,
0159 Које сјају како сунце жарко,
0160 Загрће се зеленом доламом,
0161 Уз доламу пуце ударене,
0162 На долами четрдести пуца,
0163 У свакој је чиста литра злата.
0164 Коју Милош пење око врата,
0165 У тој јесу двије литре злата.
0166 С једне стране од те пуце златне,
0167 С једне сране куцају сахати,
0168 С друге стране вино пију Турци.
0169 А на руке своје на бијеле
0170 Ставља Милош алем камен драги,
0171 При коме би мого вечерати
0172 И дванаест коња оседлати
0173 У поноће колик усред подне.
0174 А на главе самур капе мале,
0175 А за капу до три перјанице,
0176 Ма како су пусте племените,
0177 Све му перје о перје удара.
0178 Једна му се вије под облаке,
0179 Друга бије коња по сапима,
0180 Трећа бије њега по плећима.
0181 Кад се бјеше л’јепо наресио,
0182 Тад на себе Милош поставио
0183 Сврху свега угарске хаљине,
0184 Како да је црни Угарине,
0185 А на плећи тору струњавицу,
0186 А у торбу лаку брашеницу
0187 И кашику, што ће пилав јести,
0188 И бокару, што ће пити вино.
0189 Кад се бјеше л’јепо наресио,
0190 Он се меће коњу на рамена
0191 И отиде гором за сватима,
0192 Убрзо је свате достигнуо.
0193 Видио га од Сријема Мато,
0194 Па је њему јунак говорио:
0195 „Од’ отоле, црни Угарине!
0196 Што си присто за сватим мојијем,
0197 Не срамоти мене ни сватова,
0198 Нег се врати брже на трагове.“
0199 Милош за то ништа и не хаје,
0200 Него иде за њим назорице.
0201 Кад су били пољем широкијем,
0202 Сватима се било додијало
0203 Погледати црна Угарина,
0204 Па се нађе један од сватова,
0205 Од дружине, те се одијели,
0206 Да погуби црна Угарина.
0207 Кад то види црни Угарине,
0208 Он ухити онога јунака,
0209 Ухити га по свилену пасу,
0210 Па је с њиме о тле ударио.
0211 Пукло му је чело на четверо,
0212 А живо му срце на петеро.
0213 Ал сватови иду наприједа,
0214 А за њима Милош-чобанине.
0215 Сл’једи свате Милош назорице
0216 Ка Леђану, граду бијеломе.
0217 Ал бесједи од Сријема Мато:
0218 „О сватови, мила браћо моја!
0219 Погину нам један од дружине,
0220 Нека иде црни Угарине,
0221 Може нама ваљат у невољи.“
0222 Кад су дошли код врата од града,
0223 Викну стража са Леђана града:
0224 „Ко је зете од Сријема Мато,
0225 Нек стријели на купи јабуку
0226 И попије купу вина рујна,
0227 Попије је, а не пролије је;
0228 Ако ли је не би устр’јелио,
0229 Јал стр’јелио ал вино пролио,
0230 Не ће поћи ни главу одн’јети,
0231 Ни повести друга ниједнога,
0232 А камо ли лијепу дјевојку
0233 Из Леђана, града бијелога.“
0234 Кад то чује од Сријема Мато,
0235 Уз образ се руком ударио:
0236 „Ајмех мени, два моја сестрића!
0237 Два сестрића, два Војиновића!
0238 Ево ћу вам дундо погинути
0239 У Леђану, граду бијеломе.“
0240 Ал му вели црни Угарине:
0241 „Је ли тест’јер, од Сријема Мато!
0242 Да стријелим на купи јабуку,
0243 Да стријелим и вино попијем?“
0244 Ал му вели од Сријема Мато:
0245 „Тестијер ти, црни Угарине!
0246 Тестијер ти, колико ти драго.“
0247 Кад то видје црни Угарине,
0248 Он стријели на купи јабуку
0249 И попије купу вина рујна,
0250 И попије, ал је не пролије.
0251 Другом викну са Леђана стража:
0252 „Ко је зете од Сријема Мато,
0253 Нек прескочи дванаест коњица,
0254 Тринаестом у седлу остане;
0255 Ако ли га не би доскочио,
0256 Не би пошо ни главе понио,
0257 Ни повео друга ниједнога,
0258 А камо ли лијепу дјевојку.“
0259 Кад то чује од Сријема Мато,
0260 Уз образ се руком ударио
0261 И овако јунак говорио:
0262 „Ајмех мени, два моја сестрића,
0263 Два сестрића, два Војиновића!
0264 Ево ћу вам дундо погинути
0265 У Леђану, граду бијеломе,
0266 Не знам закон граду леђанскоме.“
0267 Ал му вели црни Угарине:
0268 „Је ли тест’јер, од Сријема Мато!
0269 Да прескочим дванаест коњица,
0270 Тринаестом у седлу останем?“
0271 Ал му вели од Сријема Мато:
0272 „Тестијер ти, црни Угарине!
0273 Тестијер ти, колико ти драго.“
0274 Кад то чује црни Угарине,
0275 Он се скаче на ноге лагахне,
0276 Па говори од коња чобаним:
0277 „Бора вама, од коња чобани!
0278 Држ’ те добро коње упоредо,
0279 Да се не би који помакнуо.
0280 Ако би се који помакнуо,
0281 Пошла би вам са рамена глава.“
0282 Кад то чуше од коња чобани,
0283 Стисли добро коње упоредо.
0284 Тад да видиш црног Угарина,
0285 Он потрчи, копљем отисне се,
0286 И поскочи скоком јуначкијем,
0287 И прескочи дванаест коњица,
0288 Тринаестом у седлу остане.
0289 Трећом викну стража са Леђана:
0290 „Ев’ изводе тридест дјевојака,
0291 Све истога стаса и узраста,
0292 И на њима руха танахнога.
0293 Ко је зете од Сријема Мато,
0294 Нек познава своју вјереницу.
0295 Ако би се друге прихитио,
0296 Не би пошо ни однио главе,
0297 Ни одвео друга ниједнога,
0298 Ни Леђанке, лијепе дјевојке.“
0299 Тад поцмиље од Сријема Мато:
0300 „Ајме мени, два моја сестрића,
0301 Два сестрића, два Војиновића!
0302 Ево ћу вам дундо погинути
0303 У Леђану, граду бијеломе.“
0304 Ал му вели црни Угарине:
0305 „Јели тест’јер, од Сријема Мато!
0306 Да познавам твоју вјереницу?“
0307 Ал му вели од Сријема Мато:
0308 „А не луди, црни Угарине!
0309 Ја сам младој и у двору био
0310 И доста сам блага потрошио,
0311 Док сам на њу прстен поставио,
0312 Ал је очим н’јесам ни видио,
0313 А него ли ти да је познадеш,
0314 Што си стопро ка Леђану дошо.“
0315 Ал му вели црни Угарине:
0316 „Бора теби, од Сријема Мато!
0317 Ну дај мени злаћену јабуку,
0318 У јабуци девет прстенака,
0319 Ја ћу познат твоју вјереницу.“
0320 Кад то чује од Сријема Мато,
0321 Не тијаше, с мање не могаше,
0322 Он му дава злаћену јабуку,
0323 У јабуци девет прстенака.
0324 Он је узе црни Угарине,
0325 Свлачи с’ себе угарске хаљине,
0326 Па их меће на земљице црне.
0327 Он остаде како жарко сунце.
0328 Свлачи с’ себе зелене доламе,
0329 Па их стере на траве зелене,
0330 На њу стави злаћене јабуке
0331 И говори Леђанкам дјевојкам:
0332 „Бора вама, Леђанке дјевојке!
0333 Којано је вјереница млада,
0334 Нек се пригне и узме прстене,
0335 И ставља их на бијеле руке.
0336 Ако би се друга прихитила,
0337 Кунем вам се, а вјеру вам давам,
0338 Пошла би јој из рамена рука.“
0339 Кад то чуле Леђанке дјевојке,
0340 Све су младе двору побјегнуле,
0341 Ама није вјереница млада,
0342 Ћерца драга бана од Леђана,
0343 Нег се пригну и узе прстене,
0344 И ставља их на бијеле руке.
0345 А кад видје Милош-чобанине,
0346 Он је узе за деснице руке.
0347 Па је стави на коња уза се,
0348 Те он иде про Леђана града,
0349 А за њиме кићени сватови.
0350 Гледала га леђанска господа,
0351 Међу собом они говорили:
0352 „Каква има од Сријема Мато!
0353 Каква има у сватим јунака
0354 И под њиме коња од мегдана,
0355 Да их так’јех у Леђану нема,
0356 У Леђану, ни око Леђана!“
0357 Али вели црном Угарину,
0358 Ал му вели од Сријема Мато:
0359 „Так’ ти вјере, незнан добар јунак!
0360 Врати мени лијепу дјевојку,
0361 На дар теби злаћена јабука,
0362 Срам је мене ходит през дјевојке
0363 Про Леђана, бијелога града.“
0364 За то Милош ништа и не хаје,
0365 Нег с дјевојком иде наприједа.
0366 Кад су били горицом зеленом,
0367 Ту ми нађу језер-воду хладну
0368 И тринаест оца калуђера,
0369 Божју им је помоћ називао:
0370 „Бог на помоћ, оци калуђери!
0371 Што чините на води студеној,
0372 Ког чекате, кому се надате?“
0373 Ал му веле оци калуђери:
0374 „Добар дошо, незнан добар јунак!
0375 Кад нас питаш, казат ћемо право:
0376 Ми чекамо од Сријема Мата
0377 И његове кићене сватове,
0378 Ми хоћемо њега погубити
0379 И његове кићене сватове,
0380 А уграбит лијепе дјевојке.“
0381 Мисле худи планински чобани,
0382 Харамбаша да их не познаде,
0383 Как’ и они њега не познаду.
0384 Ал их Милош врло добро знаде,
0385 Врло добро знаде и познаде,
0386 Па им вели Милош чобанине:
0387 „А Бога вам, оци калуђери!
0388 Ево иде од Сријема Мато
0389 И његови кићени сватови,
0390 Ал не иде лијепа дјевојка,
0391 Јер се она болом побољела,
0392 Од грознице, немоћи проклете,
0393 Бог да знаде и остат хоће ли.“
0394 То говори Милош чобанине,
0395 То говори, а ћорду извади
0396 И погуби оце калуђере,
0397 Тринаест је глава окинуо,
0398 Поредао на трин’ест камена.
0399 Кад су туде свати проходили,
0400 Сами собом они говорили:
0401 „Мили Боже, голема јунака,
0402 Гдје погуби оца калуђере!“
0403 Кад су били на поглед од Ср’јема,
0404 Милош свога дунда причекао.
0405 Тад му рече од Сријема Мато:
0406 „Так’ ти вјере, незнан добар јунак!
0407 Што те питам, кажи мени право,
0408 Од кога си рода и племена,
0409 Чигова си двора бијелога?“
0410 Ма да видиш Милош-чобанина,
0411 Он узврну коња од мегдана
0412 И скочи се на земљицу црну,
0413 А усприми лијепу дјевојку,
0414 Па је хита за бијелу руку
0415 И дава је драгу дунду своме,
0416 Давао је те је говорио:
0417 „А бора ти, дундо, добро моје,
0418 Драги дундо, од Сријема Мато!
0419 Ја сам јунак Милош-чобанине,
0420 Који има девет годин’ дана,
0421 Да ја пасем у планини овце.
0422 На дар мени злаћену јабуку,
0423 А ја теби лијепу дјевојку.
0424 Ако ти је на јабуку жао,
0425 На дар теби цура и јабука.“
0426 Када га је дундо разумио,
0427 Низ образ је сузе оборио,
0428 Па га грли рукам бијелијем,
0429 А целива устим руменијем,
0430 И овако Мато проговара:
0431 „Ево теби, мој мили непуте!
0432 Ето теби лијепе дјевојке,
0433 На јунаштву ти си је добио.“
0434 Кад ли га је Милош разумио,
0435 Па је њему јунак говорио:
0436 „А не луди, дундо, добро моје!
0437 Од Бога је велика грехота,
0438 А од људи још више срамота
0439 Своме дунду уграбит дјевојку.“
0440 Предаде му лијепу дјевојку,
0441 Па ми иду Ср’јему бијеломе.
0442 Ту сватове л’јепо причекали
0443 И под њима коње успримали,
0444 Ал Милошу дундо говорио:
0445 „О Милошу, мој мили непуте!
0446 Ти не иди к овцам у планину,
0447 Ја ћу теби кулу саградити,
0448 Саградити покрај куле моје,
0449 Женит ћу те лијепом дјевојком
0450 И дат ћу ти за до воље блага.“
0451 На свему му Милош захвалио,
0452 Са својим се дундом опростио,
0453 У планину к овцам се вратио.
