Женидба Бега Шумадинца
0001 Подиже се Шумадинац Бего
0002 На његова коња дебелога,
0003 Оде јунак земљом и свијетом,
0004 Ево пође преко Пећи рамне,
0005 Доклен дође Скадру на Бојану,
0006 У Скадар је коња оставио,
0007 Уведе се Бего у ђемију
0008 И отиде Блатом широкојем,
0009 Доклен дође ломној Гори Црној,
0010 Гори малој, на дворове Црнојевић Ива,
0011 Ту запроси у Ива ђевојку.
0012 Бего проси, Иво му је даје,
0013 Ту предаде прстен за ђевојку,
0014 Прстен даде стотину цекинах
0015 И углави свадбу и сватове
0016 Доклен пође и доклен се врне.
0017 Па се отлен Бего подигнуо
0018 И отиде на своје доворове,
0019 Те подиже кићене сватове –
0020 Три стотинем, мање ниједнога,
0021 Ђевера војеводу Мирка
0022 И од брата братанића свога.
0023 И одоше земљи по ћенару,
0024 Сви у Скадар коње оставише,
0025 А возе се Блатом широкијем
0026 И дођоше Иву на дворове.
0027 Црногорци свате дочекују,
0028 Дочекују часно и поштено.
0029 Ту стоје три бијела дана,
0030 А пошто се пуни напунише,
0031 Дадоше им даре и ђевојку –
0032 На свакога свата по дуката.
0033 Отуд мајка ђевојчина дође
0034 И донесе стотину цекинах,
0035 У свкаи је по стотина грошах:
0036 ”Кад дођете у Пећ земљу рамну,
0037 Узећете стотину Пећанах,
0038 Да им дате стотину дукатах
0039 Да ве прате до бијела Ниша
0040 Од Турчина Амед’ Ћесарђије,
0041 Не да путом пасавати с миром.”
0042 И даде јо’ двије пушке мале,
0043 И ђевојци ријеч говорила:
0044 ”Ну запази, лијепа ђевојко,
0045 Ка је Црна Гора оглашена!”
0046 Увезли се Блатом широкијем
0047 И одоше земљом и свијетом.
0048 Ђегођ свати конак коначили,
0049 Свуђ ђевојка за Пећ упитала.
0050 Кад дођоше у Пећ земљу рамну,
0051 Тадер Мирко упита ђевојку:
0052 ”Што питаше за Пећ земљу рамну?”
0053 Све му с прве до потоње каза,
0054 Оно Мирко сватовима каже.
0055 Кад то чуше кићени сватови,
0056 Свотови се подругују с Мирком:
0057 ”Ево, Мирко, три стотине сватах,
0058 Ми можемо одбранит’ ђевојку
0059 Без Пећанах и без пратиоцах
0060 Али боље сви да погинемо!”
0061 Па одоше зеленом планином.
0062 Кад дођоше у нишку планину,
0063 Стаде тутањ друма широкога,
0064 Ал’ ево ти Амет’ Ћесаџије.
0065 Виђоше га кићени сватови,
0066 Барјактари завише барјаке,
0067 Побјегоше кићени сватови,
0068 Побјегоше зеленом планином,
0069 Оставише Мирка и ђевојку.
0070 Но ђевојка Мирку говорила:
0071 ”Бјеж’, ђевере, покрај друма пута
0072 Да ти Туре не загуби главу!”
0073 Пође Мирко крајем друма пута,
0074 Ћесаџија сусрете ђевојку
0075 И уфати коња и ђевојку.
0076 Но му вика Црногорка млада:
0077 ”Пушти коња, змија те убила,
0078 Ка’ те оће данас ударити!”
0079 За то Туре ни хабера нема,
0080 А ђевојка пушке упалила
0081 И Турчина с земљом саставила.
0082 Тадер скочи војевода Мирко,
0083 Уграби му главу и оружје,
0084 Па одоше зеленом планином.
0085 А сватови у Ниш избјежали,
0086 Међу собом зборе и говоре:
0087 ”Фала Богу, фала јединому,
0088 Ђе већ не би Мирка и ђевојке!”
0089 Тадер Мирко и ђевојка дође
0090 И одоше прео Шумадије.
0091 Кад дођоше у малу касабу,
0092 У касабу под Соколом градом,
0093 Али једно Туре излазило,
0094 По имену Бабић Мемедага,
0095 Он искочи насред друма пута
0096 И закуми на коња ђевојку:
0097 ”О, за Бога, Црногорка млада,
0098 Ти си ћерца Црнојевић Ива,
0099 Вјерна љуба Бега Шумадинца,
0100 Ја те кумим Богом од невоље,
0101 Ево данас пет годинах данах
0102 Ка’ сам има брата јединога,
0103 И твој ми га Бего уфатио,
0104 Ставио га у ледну тамницу,
0105 Ту тамнује ево пет годинах –
0106 Пушти ми га из ледне тамнице,
0107 И даћу ти једну боцу злата,
0108 Све млечића жутога дуката!”
0109 Ђевојка је на Бога гледала,
0110 И боцу је злата прифатила.
0111 Отидоше свати на доврове
0112 И на дворе свати починуше,
0113 Но Бегова мајка излазила,
0114 Те сусрете своју снаху милу
0115 И своју је снаху загрлила,
0116 И снаси је ријеч говорила:
0117 ”Скин’ се с коња, добросретња снашо!”
0118 А ђевојка ни ханбера нема.
0119 А то гледа Бего Шумадинац,
0120 Па ђевојци Бего говорио:
0121 Скин’ се с коња, црногорска курво!”
0122 А ђевојка ријеч говорила:
0123 ”Није ово црногорска курва,
0124 Но су курве три стотине сватах,
0125 Који мене саму оставише
0126 У планину без нигђе никога;
0127 Ја се с коња скидовати нећу
0128 Док не пустиш Туре из тамнице,
0129 Мила брата Бабић-Мемедаге!”
0130 Скочи Бего, па га извадио,
0131 Оправи га на своје дворове.
0132 То је било кад се је чинило.
