Женидба Јова од Будима
0001 Кад се жени Јово од Будима,
0002 Из далека просио дјевојку
0003 Он испроси Јајачкињу Јању.
0004 Ал јунаку лоша срећа била.
0005 У који ју данак испросио,
0006 У отај се логом разболио.
0007 Кад то чуо од Ердеља бане,
0008 Он ми проси Јајачкињу Јању.
0009 У који ју данак испросио,
0010 Големо се чудо догодило,
0011 Разболи се од Ердеља бане.
0012 Бога моли Јајачкиња Јања;
0013 „Дигни, Боже, Јову од Будима,
0014 А не дигни од Ердеља бана.“
0015 Бог не слуша, што моли дјевојка,
0016 Већ он диже од Ердеља бана,
0017 Ан не диже Јову од Будима.
0018 Купи свате од Ердеља бане,
0019 Па он води Јајчкињу Јању.
0020 Крај Будима јесу пролазили,
0021 Ал говори Јајачкиња Јања:
0022 „Ој Будиме, мој бијели граде!
0023 Нис’ мислила крај тебе пролазит,
0024 Већ по теби са Јовом шетати.“
0025 Тјешио ју од Ердеља бане:
0026 „Муч’, не тугуј, Јајачкињо Јањо!
0027 Љепши Ердељ од Будима града,
0028 А ја бољи јунак од Јована.“
0029 Не пасала ни недјеља дана,
0030 Нит година, нити половина,
0031 Вино пили будимски трговци
0032 И мед њима Јово од Будима.
0033 Питали га будимски трговци:
0034 „Што с’ не жениш, Јово од Будима!
0035 Са Туркињом или кауркињом,
0036 Ил с Латинком, лијепом дјевојком,
0037 Или ти је понестало спензе,
0038 Ил бешкота, круха латинскога,
0039 Ако ти је понестало спензе,
0040 Дајте, браћо, да је сакупимо.“
0041 То се Јови врло на жо дало,
0042 Одговара будимским трговцем:
0043 „Није мени понестало спензе,
0044 Ни бешкота, круха латинскога,
0045 Већ се јунак ни женити не ћу.“
0046 Он одлази свому б’јелом двору,
0047 Па направи ораову лађу,
0048 У њу меће трга свакојака,
0049 А највише ђердана од злата,
0050 Што дјевојке носе око врата.
0051 Па он плови до Ердеља града.
0052 Гледале га ердељске дјевојке,
0053 Гледале га, па су говориле:
0054 „Ој Бога ти, будимски трговче!
0055 Продај нама трга свакојака,
0056 Анајвише ђердана од злата,
0057 Што дјевојке носе око врата.“
0058 Одговара Јово од Будима:
0059 „Данаске је света недјељица,
0060 Мене моја свјетовала мајка,
0061 Да не важем у недјељу злата,
0062 Јер што важем, у воду ми падне,
0063 Већ уђите ви у моју лађу,
0064 Па бирајте, што је вама драго.“
0065 То слушала Јајачкиња Јања,
0066 Говорила од Ердеља бану:
0067 „Д’јете моје, од Ердеља бане!
0068 Дај ти мени паре и дуката,
0069 Да ја купим платна свакојака,
0070 Јер ја носим чедо под појасом.“
0071 Говорио од Ердеља бане:
0072 „Не будали, Јајчкињо Јањо!
0073 Ево теби кључе од дуката,
0074 Па ти узми, колико ти драго.“
0075 Она иде будимском трговцу,
0076 С њоме иде девет дјевојака.
0077 Говорила Јајачкиња Јања:
0078 „Ој Бога ти, будимски трговче!
0079 Продај мени трга свакојака,
0080 А највише ђердана од злата,
0081 Што дјевојке носе око врата.“
0082 Одговара Јово од Будима:
0083 „Данаске је света недјељица,
0084 Меме моја свјетовала мајка,
0085 Да не важем у недјељу злата,
0086 Јер што важем, у воду ми паде.“
0087 Питала га Јајачкиња Јања:
0088 „Д’јете моје, будимски трговче!
0089 Познајеш ли Јову од Будима,
0090 Је ли Јово веће оздравио?“
0091 „ „Ја познајем Јову од Будима,
0092 И Јово је веће оздравио,
0093 Ал се коња није ухватио.“ “
0094 Бијелим се рукам загрлише
0095 И слаткијем устма пољубише.
0096 Тад повиче Јово од Будима,
0097 Он повиче, кан’ да јелен риче:
0098 „Завеслајте девет веслеџија,
0099 Да одведем девет дјевојака
0100 И мед њима Јајачкињу Јању.“
0101 Молио га од Ердеља бане:
0102 „Д’јете моје, Јово од Будима!
0103 Ето теби девет дјевојака,
0104 Оставими Јајачкињу Јању,
0105 У Јање мичедо под појасом.“
0106 Одговара Јово од Будима:
0107 „Не будали, од Ердеља бане!
0108 Имам доста шенице бјелице,
0109 Јаћу чедо теби отхранити.
0110 Што је мени девет дјевојака,
0111 Оженит ћу девет веслеџија,
0112 Што је мени Јајачкиња Јања,
0113 Узет ћу ју себи за љубовцу.“
