Жене

Жене Писац: Милутин Бојић

* * *

                  Жене

Јато жена гробљем блуди крадом,
Ћутке гази, да мртве не вређа,
И низ жутих воштаница ређа,
Док децембар јауче над градом.

Скамењене крај крстача, неме.
Хладно вече у срж се увлачи,
Али мало мраз и тама значи,
Јер за њих је умрло и време.

Нигде звука, нигде једног крета,
Смрзла суза низ образ не тече;
Ни уздаха, да знак Живог рече:
То се грле два замрла света.

Само ветри једноставно цвиле
Тугу, што је срце жена скрива.
А планина планину дозива:
— Велике су као што су биле!

1912

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.