Ждрали

Ждрали Писац: Милета Јакшић

* * *

        ЖДРАЛИ

Сунце тиња кроз облаке,
Шуме руде, трава вене,
У около ћуте њиве
И пољане остављене.

Усамљени ветар блуди,
По пољани тек се чују
Клици горе изнад мене,
Када ждрали пропутују —

Јест, некада, док је било
Неискусно срце младо,
Како ли бих полетео
За ждралима и ја радо.

Онде, камо они лете,
Сунце сија. цвета цвеће —
Ал’ за њима мене више
Празна жеља не покреће:

Како тамо с цвећем стоји,
Како зора тамо руди,
Не знам — ал’ зло мора бити,
Кад су људи свуда људи...

---

Извор

• „Ждрали“, Бранково коло, IV, 22. октобар, (3. новембар), 1898, стр. 1345

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.