Жали Заре
Жали Заре, да жалимо,
Како ће се раздвојимо,
Ти от мене ја от тебе.
Ја ће идем на далеко,
На далеко бело Врање, 5
Ће се пишем у кумите,
У кумите млат кумита,
Па ће узнем краљску пушку,
И тој краљско оружје.
Па ће пређем турску земњу, 10
Турску земљу бело Скопје,
Па ће пређем Вардар воду.
— Жали, плачи, да жалимо.
К'т ће слунце да огреје.
Ти не рекни от Бога је, 15
Но ти рекни тој је моје,
Тој је моје бело лице;
К'т ће ветар да подуне,
Ти не рекни от Бога је,
Но ти рекни тој је моја, 20
Тој је моја блага душа;
К'т ће роса да зароси,
Ти не рекни от Бога је,
Но ти рекни тој су моје,
Тој су моје дробне слузе. 25
Стојан Петровић
(Бујановце)
