Жалила бела Божана,
тројица по три године.
Та таман девет године.
Поди село оро играло,
вану се бела Божана, 5
гарван јој паде на раме:
„Пуштај се, бела Божана,
башта ти брајћа подели,
старому брату дел нема."
Од Илинке Живадиновићеве
из Камбелеваца.
Референце
Извор
Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 312.
