Епитафи у драгачевским селима: Лисице
Епитафи у драгачевским селима: Лисице су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Лисице (Општина Лучани).
Споменик Милосави (†1858) (Лисице – Кукићи)
- овде почива
- МИЛОСАВА
- супруга јанићија Кукића
- пожив. 27. Г:
- умре 29 марта у 1858. год.
- без порода
Споменик Василији (†1860) (Лисице – Кукићи)
- овде почива
- ВАСИЛИЈА
- 2 супруга Јанићија Кукића
- поживи 29. год:
- умре. 16. марта у 1860. Г:
Споменик Пауну Јеремићу (†1868) (Лисице – Кукићи)
- Овде почива
- ПАУН П: ЕРЕМИЋ
- Б: кмет лисички
- поживи 44. Г.
- а умре 21. ноембра 1868. Г.
- Оваи билег подигоше му
- синови Јанићије и Милан
- З[а] В[ечни] С[помен]
Споменик Михаилу Давидовићу (†1904) (Лисице – Кукићи)
- Овај споменик
- опомиње ожалошћене
- сроднике и познанике
- где смртни остатци
- раб божи
- МИХАИЛА ДАВИДОВИЋА
- почивају.
- Други долазак Христов
- очекује Михаило звани – Микић.
- Поживи 44. Г.
- у овом селу Лисицама
- као поштен и побожан човек.
- Његов живот узе
- одпадник вере и поштења
- (...)
- Живана Јовичића из Граба
- који подиже зликовачку руку
- и уби га из пушке
- 7.ог. јуна у 1904 Год.
- на путу више Чачка...
Споменик Добросаву Спасојевићу (†1915) (Лисице – Кукићи)
- Приђи ближе роде мој
- и прочитај спомен овај
- дична Срба
- Храброг ратоборца
- ДОБРОСАВА СПАСОЈЕВИЋА
- из Лисица
- бивши војник 4. Чете
- 1. бата. 10. пука 1. позива.
- Који поживи 26 год.
- и учествовао је у балкански
- и Европски рат.
- Разболијо се
- на положају код Словца,
- прикватига пољска Болница на Убу
- и тамо умро 7 август 1915. г.
- А тело му пренесе његова породица
- и сакранише овде у породично гробље.
- Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подигоше
- мајка Ђурђија
- супруга Рајка
- и син му Богоје
Споменик Петру Давидовићу (†1915) (Лисице – Кукићи)
- Спомен овај показује
- житеља овог села Лисица
- ПЕТРА Ф. ДАВИДОВИЋА
- значара 4 Чете,
- 1 Бат. 10. Пука, 3. позива
- учествовао у србско-турски
- Балкански рат 1912. г. и
- српско Аустријски Европски рат.
- Угледни Србин Петар
- бивши у грађанству кмет
- поживи 48. г. часно и поштено,
- А, као витешки јунак,
- осветник Косова,
- храбро борећи се
- против Аустро-Немаца
- бранећи Отаџбину
- проли своју крв
- а погибе на положају Кијеву,
- у округу Крагујевачком
- 14. Октобра 1915. г.
- и тамо је сахрањен.
- Бог да му душу прости.
- Нашем никад незаборављеном
- родитељу
- овај спомен подижу
- син Милош
- и (...)
Споменик Михаилу Јеремићу (†19??) (Лисице – Кукићи)
- Ој Србијо отаџбино
- док у мени траје моћ
- ја те браник дан и ноћ
- МИХАИЛО ЈЕРЕМИЋ
- из Лиса
- бив. војник значар 4.чете
- 4. батал. 4. пољ. артиљер. пука
- (...)
- Овај споменик подигоше му
- супруга Зорка
- синови Милош и Урош
Споменик Андрији Давидовићу (†1919) (Лисице – Кукићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- Дични србин
- АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
- бивши кмет
- и одборник овог села Лисица,
- А познат бивши ковач
- који часно и поштено
- поживи 57. Год
- А умро је 10 маја 1919. Год.
- Бог да му душу опрости
- Овај спомен подигошему
- супруга Крстина
- и ћери Тинка Милунка и Живана
- 1920. Г.
Споменик Милану Спасојевићу (†1919) (Лисице – Кукићи)
- Овде почивају
- посмртни остатци
- мог супруга и нашег оца
- МИЛАНА С. СПАСОЈЕВИЋА
- земљоделца из села Лисица.
- Који је учествовао
- у Турском рату 1912. год.
- где је рањен
- на Ђурђевим стубовима код Рашке.
- Испусти своју племениту душу
- после кратког и тешког боловања
- 7. јун. 1919. Г.
- у својој 48. год.
- Бог да му душу прости
- Овај надгробни Спомен
- подигоше му
- супруга Спасенија
- и синови Радосав Војислав Милић и Милутин
Споменик Драгићу Кукићу (†1929) (Лисице – Кукићи)
- Овде почива наш мили
- и никад не прежаљени отац
- упокоени Р.Б.
- ДРАГИЋ КУКИЋ
- из Лисица
- бивши кмет овог села
- и најспремнији мајстор,
- о планским кућама,
- радијо и зарадијо
- те купи велико имање,
- и велику Славу доживео,
- ћери удомијо синове
- иженио и унуке добијо,
- своју децу васпитао
- и велико им имање оставијо.
- Драгић је рођен у 1864 год.
- А у части и важењу
- поживијо 66 год.
- А престависе у вјечност
- 23 марта 1929. Год.
- Бог да му душу прости
- Овај надгробни спомен
- подигоше му
- синови Борисав и Павле
- и унуци Петар Миладин и Милан
- и супруга Перка
- 1930. г.
Извор
уреди- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.