ЕЈ СРБИНЕ...
Еј, Србине, муњо из облака!
Еј, Србине радосна ти мајка —
Еј, Србине срце срца мога:
Ево боја, давно жељенога!
Не оклевај, не штеди ми крви,
Да те гадне не поједу црви!
Гадне црви Србина јунака,
Дичног сина Краљевића Марка.
Дршће земља... севају ханџари
Блистају се дуги џевердари,
Дршће срце у земље нам худе —
Нек се знаде, кад се Срби буде!
Немам сабље, немам топузине,
Да те требим , црни душманине!
Немам, мана, ни хата помамна,
Да похитим на бојишта равна!
Ништа немам до гаса једнога;
Ал' дајте ми гласа громовнога:
Да загрмим, к'о гром из облака:
Јуриш, сине Краљевића Марка.
Напред, Србе, име моје драго!
Чувај твоје, свето твоје бларо!
Чувај, Србе, немој да задремаш:
Од слободе ништа више немаш!
