Дѣвојка и ружа

Дѣвојка и ружа Писац: Јован Суботић

Мома ружу нѣговала,
Из свег цвѣћа њу избрала.
Рано јутром устајала,
Своју ружу заливала,
С ружом својом ћеретала,
Њој, што ником, казивала.

Прво јутро уранила,
Својој ружи говорила:
Цвати, мила ружо, цвати,
Јa ћy тебе отцу дати.
Сунце с' роди, сунце сѣде,
Ружа цвѣта дат' нехтѣде.

Друго јутро уранила,
Својој ружи говорила:
Цвати, мила ружо, цвати,
Јa ћу тебе мајци дати.
Сунце с' роди, сунце сѣде,
Ружа цвѣта дат' нехтѣде.

Тpeћe јутро уранила,
Својој ружи говорила:
Цвати, мила ружо, цвати,
Јa ћу тебе братцу дати.
Сунце с' роди, сунце сѣде,
Ружа цвѣта дат' нехтѣде.

Опет рано уранила,
Својој ружи говорила:
Цвати, мила руко, цвати,
Јa ћу тебе сестри дати.
Сунце с' роди, сунце сѣде,
Ружа цвѣта дат' нехтѣде.

Јошт једанпут уранила,
Својој ружи говорила:
Цвати, мила ружо, цвати,
Јa ћу тебе . . . милом дати.
Сунце с' роди, зраке проспе,
Цвѣтовма се ружа оспе.

1842.

Извор

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 38-39.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.