Кулу гради дунђер Тодор.
У петак ју заградио,
У суботу доградио,
У недељу на вр кулу.
Отуд пошла девојчица, 5
Лепу песму запојала,
Арбанашћи глас разрева.
Загледа се дунђер Тодор,
Загледа се, замаја се,
Па си паде од вр кулу, 10
Те се Тодор јако уби.
Па отоше на суђење.
Девојчица самосудник:
„Еј судијо, евендијо,
Криво седи, право суди: 15
Песма ми је - појем си ју,
Глас си ми је - гласим си га.
Он ђидија, што ме гледа,
Што ме гледа, а што пада?“
Референце
Извор
Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 90-91.
