* * *
Дубровчани жене Краљевића
Расло дрво ловорика,
Коледо, коледо!
Посред града Дубровника,
Весело, весело!
Под њом сједе сва господа, 5
Коледо, коледо!
Међу собом в'јеће чине,
Весело, весело!
Да ожене Краљевића,
Коледо, коледо! 10
Краљевића мати звала:
Весело, весело!
„Краљевићу д'јете моје,“
Коледо, коледо!
„Ми ћемо те оженити.“ 15
Весело, весело!
Краљић мајци говорио:
Коледо, коледо!
„Рек'о сам ти, мајко моја!“
Весело, весело! 20
„Да се нећу оженити,
Коледо, коледо!
„Е сам Богу вјеру дао,“
Весело, весело!
„Но ћу Божја слуга бити,“ 25
Коледо, коледо!
„А заручник Божје мајке.“
Весело, весело!
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 343-344.
