Другу
Другу Писац: Војислав Илић |
Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже,
На столу амфора блиста и скромна вечера с њом;
На празник светлога маја похитај, љубазни друже,
У мирни овај дом.
Дарови божице штедре на столу одавна стоје:
И поморанџа слатка, и сочне оливе плод;
Мирисом народа и смирне миришу одаје моје,
Светли се глатки пôд.
У разговору мудром, Док Веспер на небу светли,
Ми ћемо славити мудрост и тихи живот свој,
А кад јутарњег Феба огласе далеки петли,
Тад збогом, друже мој!
Два верна и снажна роба под руке повести могу
Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех!
Да не оскврни тебе и твоју грађанску тогу
Поруга или смех.
март 1889.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 118, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|