Драгоман дјевојка
0001 Синоћ паша на Граово паде,
0002 Пашајлије около Граова,
0003 И остале пашине делије
0004 Око двора кнеза од Граова.
0005 Кад су Турци за вечером били,
0006 Они јесу воде заискали,
0007 Али турски не умије нитко,
0008 Него ћерца кнеза од Грахова,
0009 По имену Драгоман се звала.
0010 Још говори Драгоманка млада:
0011 ”Ај, Бога ти, стара нане моја,
0012 Турци ладне запиташе воде!”
0013 Кад то чула Николина љуба,
0014 Скочила се на ноге лагане,
0015 Свијем Турком воде додавала.
0016 Сви се Турци понапише воде,
0017 Али неће Џелебџија Мујо,
0018 Нити једе нити воде пије,
0019 Нити спава нити почива Туре,
0020 Једва оно дочекало дана.
0021 Кад ујутру јутро освануло,
0022 Он ми иде паши у шаторе,
0023 Па говори паши господину:
0024 ”Нека знадеш, драги господине,
0025 Што год имаш пашилука свога,
0026 У њем’ немаш ти љепше дјевојке,
0027 Нег’ је ћерца кнеза Николице –
0028 Лијепа је, љепша се не може,
0029 Висока је, виша се не може,
0030 Да је дика погледати у њу;
0031 Кад би она ћела поћи за те,
0032 Могла би ти пашиница бити млада!”
0033 Кад то чуо паша господине,
0034 Он ми зове кнеза од Граова;
0035 ”Ај, Бога ти, од Граова кнеже,
0036 Дођи к мени у шаторе моје,
0037 У шаторе к мени на диване!”
0038 Кад то чуо од Граова кнеже,
0039 Он ми иде к паши у шаторе,
0040 У шаторе к паши на диване.
0041 Ал’ га пита паша господине.
0042 ”Ај, Бога ти, од Граова кнеже,
0043 Је л’ истина што говоре Турци
0044 Да ти имаш гиздаву дјевојку,
0045 Да је липа, лепша се не може?”
0046 Ал’ му вели од Граова кнеже:
0047 ”Истина је, паша господине,
0048 Ја имадем гиздаву дивојку!”
0049 Ал’ му вели паша господине:
0050 ”Ај, Бога ти, Николица кнеже,
0051 Дајдер мени Драгоманку младу,
0052 Зваће ти се пашиница млада,
0053 А ми ћемо пријатељи бити!”
0054 Ал’ му Николица кнеже:
0055 ”Ај, Бога ти, паша господине,
0056 Драгоман је испрошен одавно,
0057 За Секулу, Јанкова нетјака!”
0058 Ал’ му вели паша господине:
0059 ”Не будали, од Граова кнеже,
0060 Доведи-де Драгоманку младу,
0061 Нек’ си обере кога њојзи драго –
0062 Али воли за Секулу поћи
0063 Али за ме пашу господина!”
0064 Кад то чуо Николица кнеже,
0065 Он ми иде к бијеломе двору,
0066 Пак написа једну књигу малу,
0067 Те је шаље баш Секули младу:
0068 ”Нека знадеш, Секул момче младо,
0069 Да ти други отимље дјевојче!”
0070 Кад то чуло Секул момче младо,
0071 Он ми седла добра коња свога,
0072 Пак језди у Граово равно,
0073 С собом тридесет Керавла.
0074 Кад он дође у Граово равно,
0075 Он ми иде к паши у шаторе,
0076 У шеторе паши на диване.
0077 Доведоше Драгоманку младу,
0078 Пак је пита паша господине:
0079 ”Вај, Бога ти, гиздава дјевојко,
0080 Ево теби Секул’ момка млада,
0081 Е ево ти паше господина,
0082 Обери се кога теби драго!”
0083 Ал’ говори гиздава дјевојка:
0084 ”Волим паши у зеленој трави,
0085 Нег’ Секули у зеленој свили!”
0086 То је бише научила мајка,
0087 Да промјени вјеру за невјеру.
0088 Кад то чуо Секул момче младо,
0089 Што говори Драгоманка млада,
0090 Ал’ јој вели Секул момче младо:
0091 ”Бре, невјеро, гиздава дјевојко,
0092 Пружи мени своју десну руку
0093 Да познајем обиљештво моје!”
0094 Превари се, уједе је змија,
0095 Пружи њему своју десну руку.
0096 Сабљу трже Секул момче младо,
0097 Осјече јој до рамена руку,
0098 Пак говори паши господину:
0099 ”Мени рука, а паши дјевојка!”
0100 Кад то виђе паша господине,
0101 Што учини Секул момче младо,
0102 Онда вели паша господине:
0103 ”Бре, Секула, арамзадо једна,
0104 Што учини на дивану моме,
0105 Ђе гледају аге и спаије
0106 И остале паше и везири –
0107 Када тако добро сабљом сичеш,
0108 Изиђи ми на мегдан јуначки!”
0109 Једва оно тога дочекало,
0110 Гротом се је дите насмијало,
0111 Па говори паши господину:
0112 ”Служићу те, мој честити пашо,
0113 Служићу те колико ти драго!”
0114 Добре коње они опседоше,
0115 Бритке ћорде потегоше,
0116 По пољу се равну потераше.
0117 Ма нанесе пашу господина
0118 На десницу, Секулину руку –
0119 Ману Секул својом бритком ћордом
0120 И пашину одсијече главу,
0121 Паде глава у зелену траву.
0122 Кад то чуо војевода Јанко,
0123 Нит’ се смије нити се радује,
0124 Већ говори, те се подругује:
0125 ”Ну ти види Секул’ момка млада
0126 Куда сиче по Граову Турке;
0127 Да је Турек, ни би ни жалио,
0128 Веш паше и везире младе!”
