Викизворник

Драга моја, јеси л’ се удала

* * *


[Драга моја, јеси л’ се удала]

Драга моја, јеси л’ се удала,
Јесам драги али за недрага,
За недрагим и чедо родила,
Од милости твоје име дала,
Од жалости звати га не могу 5
Већ га зовем јање умиљато,
А то јање остало без бабе
Као и ја без тебе јарана.

Напомене

  • Покупио их и послао Жнвоин Радоњић учитељ у Штитиру у Мачви.
  • Песма редни број 4.
  • Народне песме (Још не штампане)

Извор

„Јавор", година 1863, број 4, стр. 61.

Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Драга_моја,_јеси_л’_се_удала&oldid=100321”