Доста сам се...

Доста сам се... Писац: Владимир Васић

Доста сам се нагледао света.
Гледах сунце кад се роди, зађе,
Иза горе месец кад изађе;
Доста гледах танане облаке,
Светле, густе, црне — свакојаке,
И те звезде што се ноћу оспу,
И њих гледах кад светило проспу,
Китна поља и шарено цвеће
Око цвећа кад славуј облеће,
Гледао сам, наглед’о се доста,
Што не видех још ништа не оста,
Је л’ ти мало? да ме ко год пита,
Е реко бих свег ми душа сита.

Доста сам се нагледао света,
Сит свачега наглед’о се јесам,
Али јоште, аох жељо пуста!
Још се драге наљубио несам.

1861.

Извор

1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 18.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.