* * *
[Дика пјева, када воле ћера]
Дика пјева, када воле ћера,
А кад оре, пјевати не море.
Дика оре, све погледа горе,
Је л’ му доба пушћати волове;
Доба му је, па вели да није. 5
Дико Јово, око соколово,
Ти не пази што нас мајка мрази,
Већ ти Јово и довече дођи,
И поведи коња и сокола,
И понеси гранчицу цвијећа, 10
Увед’ коња у зелену башчу,
Свеж' сокола за јелову грану,
Метни цв’јеће за б’јеле пенџере.
Дјевојка се Бога не бојала,
У цркву је коња затворила, 15
Из олтара коњу зоби дала,
Из кандила коња напојила.
|
|
Референце
Извор
Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.
