„Дизај се, море Јоване,
девојка ти се одава
и тебе вика на свадбу.
Оће вој идеш, да идеш,
оће вој праћаш проштење.“ 5
„Нећу вој идем, да идем,
нећу вој праћам проштење.
Колко су дзвезде на небо —
толко гу бољке виделе;
колко су листа на гору — 10
толко гу ране изеле.“