Деоба Новака и Радивоја
Вино пију тридесет 'ајдука
У зеленој гори Романији,
Међу њима двије арамбаше,
Једно Новак, друго Радивоје.
Када су се поднапили вина, 5
Радивоје стаде беседити:
„О мој брате, Старина Новаче,
Ево има тридесет година,
Како јесмо у гори ајдуци,
Ни добисмо, ни што изгубисмо, 10
Хајде, брате, да се поделимо.“
То Новаку врло тешко беше,
Ал' му друкче бити не могаше,
Већ он пита дели Радивоја:
„Како ћемо друштво поделити?“ 15
Радивоје њему одговара:
„Друштво ћемо лако поделити,
Ја ћу ићи горе уз планину,
Ти остани под јелом зеленом,
За ким пође остала дружина, 20
Да се зато, брате, не љутимо.“
Што збораше, то и учинише.
Радивоје оде уз планину,
Новак оста под јелом зеленом.
С Радивојем дружина остала, 25
А с Новаком друга ни једнога,
Само једно Грујица дијете.
Кад то виђе Старина Новаче,
Проли сузе низ бијело лице,
Па овако Груји проговара: 30
„О мој сине, дијете Грујица,
Нешто ме је санак оборио,
Ил' је санак или суђен данак,
'Оћу лећи сана боравити,
А ти чувај стражу у планини, 35
Да нас, сине, не опколе Турци.“
Леже Новак санак боравити.
Мало било, дуго не трајало,
Ал' завика неко уз планину:
„Стани, курво, побјегнути нећеш, 40
Јер да имаш крила соколова,
Крила месо изнијет не могу,
Камо л' троме ноге у јунака.“
Кад то зачу дијете Грујица,
Пробуђује старину Новака, 45
И овако њему проговара:
„О мој бабо, Старина Новаче,
Свакад спаваш, нека се наспаваш,
Радивоје по'вата трговце.“
Вели њему Старина Новаче: 50
„О мој сине, дијете Грујица,
Нека 'вата са срећом му било.“
Опет заспа Старина Новаче.
Али мало време постојало,
Неко викну ондер низ планину: 55
„Збогом остај, зелена планино,
По теби сам доста царовао,
Напио се вина и ракије,
И појео 'леба бијелога,
И дебела меса овнујскога, 60
Време дошло да се растанемо.“
Кад то зачу дијете Грујица,
Он дозива Старину Новака:
„О мој бабо, Старина Новаче,
Свакад спаваш, да се не наспаваш, 65
Радивоја одведоше Турци.“
Кад то зачу старина Новаче,
Скочи јунак, ка'н'да се помами,
Па овако Груји проговара:
„О мој сине, Грујица дијете, 70
По'итајмо на друм у планину,
Не би л' мога брата опростили
Од Турака, да их Бог убије.“
Што рекоше то и учинише,
Излетоше на друм у планину. 75
Ал' да видиш чуда големога,
Друмом језде тридесет јаничара,
И ћерају дели Радивоја,
И његову дружину осталу,
А свима су савезали руке, 80
Савезали руке наопако.
Пред свима је ага јаничарски,
На коњу је ноге прекрстио,
Лулу пије, у тамбуру бије,
Уз тамбуру танко попијева, 85
И овако Турчин проговара:
„Ој Богати, горо Романијо
Ако 'раниш Старину Новака,
Не пусти га к мени невиђена,
А виђена где је њему драго.“ 90
А то Новак и слуша и гледа,
Па овако јунак проговара:
„Курво, курво, ага јаничарски,
Курва био, ко ти име дао,
Ево, ја сам Старина Новаче. 95
Удри прије, нек` ти жао није.
Немој рећи да је пријевара
Јер у мене пријеваре нема.“
Зави вучки Старина Новаче,
Зави вучки, а викну 'ајдучки, 100
Па у Турке јуриш учинише.
Боже благи на свему ти 'вала,
Да је коме стати па гледати,
Кад 'ајдуци јуриш учинише.
Што пропушта Старина Новаче, 105
Дочекује дијете Грујица,
Што пропушта дијете Грујица,
Дочекује дели Радивоје
И његова дружина остала,
Пошто њима везе одсекоше. 110
Погубише тридесет јаничара,
Јаничарског агу уватише,
На грдне га муке ударише,
Под гушу му језик изрезаше,
На затиок очи извадише, 115
Одсекоше ноге до колена,
И бијеле руке до рамена,
Па овако њему говораху:
„Иди тамо, ага јаничарски,
Иди, море, у турску Крајину, 120
Те се тамо по Крајини `вали,
Како 'но си данас поробио,
Поробио у гори 'ајдуке.“
Обрну се Старина Новаче
Радивоју ријеч проговара: 125
„Да ми није од Бога грехота,
И од људи зазор и срамота,
Русу би ти откинуо главу.“
