* * *


Девојћа и сокол

Девојћа седи под горе,
отуда лети сив сокол,
паде девојћи у скута.
Девојћа га питује:
— Тако ти бог, сив сокол, 5
зашто си студен и леден?
— Тако ми бога, девојћо,
свуноч сам летел кроз горе,
с крила сам иње обирал,
с кљуницу ситну росицу, 10
тада ми пројду сватове
да ми предаду девојћу,
зато сам студен и леден!


Референце

Извор

  • Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 94.