Девет девојака чувају усов

* * *

[Девет девојака чувају усов]

Девет девојака чувају усов:
три неме,
три глухе,
три слепе.
Док неме проговорише, 5
док глухе прочуше,
док слепе прогледаше,
залете се бесан вук
те поједе усова.

Певач, место записа и напомена

У Алексиначкој, мицину зову усов, и од ње бају овако, држећи у руци перце и чешаљ с речма:

Док то баје, бајалица се дотиче брусом у место које боли, па онда у земљу. То се чини три пута на дан.

Референце

Извор

Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 110.

Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 265.