Двострука женидба Соколовић-Ибре

* * *


Двострука женидба Соколовић-Ибре

0001 Диван купи будимски везиру
0002 У Будиму у своју дахиру,
0003 Све му лале на диван изашле.
0004 Дервишпаша њему говорио:
0005 „Чуј, везиру цару на мухуру!
0006 Де нам право и правично кажи,
0007 Што с’ скупио диван око себе?“
0008 Хоће везир, своју диже главу,
0009 Првој лали својој говорио:
0010 „Дервишпаша, лало најмилија,
0011 Најмилија и најпаметнија!
0012 Ја ако сам диван покупио,
0013 Лало моја, јест ми за потрибу.
0014 Све ви лале у Будиму знате,
0015 Колико сам јако остарио:
0016 Брада ми је била на вилици,
0017 А ја ништа од евлада немам,
0018 Јесам удов осто у Будиму,
0019 А у мене добро достојање:
0020 Добру имам на чифлуку кулу,
0021 Тријест ата и сребрних рахта,
0022 Па ја имам три тимара раје,
0023 У двама су дрвени чардаци,
0024 У сваког сам кнеза поставио;
0025 А код сваког дрвена чардака
0026 Ја по триста имадем димова.
0027 Сваки тимар даје на годину
0028 За трећину по тридесет кеса,
0029 У трећем је кула од камена,
0030 Око куле хиљаду димова,
0031 А у кули субаша и кнеже.
0032 Имам до три скеле на Дунаву,
0033 Свака скела баца на годину
0034 Пуних триста под мухуром кеса.
0035 Све ће моје прећи на другога,
0036 Кад ја ништа од евлада немам.
0037 Него, лало прва код колина!
0038 Чуо јесам за добру дивојку
0039 Ниско доли а у Коморхану,
0040 Липу Јелу коморханског бана.
0041 Да је мајка родила јунака,
0042 Сестра брата да је отхранила,
0043 Јуначким га пасом опасала,
0044 Који б’ курбан главу учинио,
0045 Па би добра коња поклопио,
0046 Те би сишо билу Коморхану,
0047 Изнио ми Јелу дивичицу:
0048 Ја би њега чирјак учинио,
0049 Ја би њему кулу поклонио,
0050 Што је код ње хиљаду димова.“
0051 Дервишпаша своју диже главу,
0052 Па он вели будимском везиру:
0053 „Чуј, везиру цару на мухуру!
0054 Унђур није куга поморила,
0055 Јер још у њем имаде јунака.
0056 Де напиши ситну бујрунтију,
0057 Па је подај хазнадару своме,
0058 Нек је носи од града до града,
0059 Нек обзнани сваком поглавару:
0060 У свакога имаде јунака,
0061 Не ће ли се таки јунак наћи.“
0062 Кад те везир разумио ричи,
0063 Он се фати дивит и калема
0064 И артије књиге неписане,
0065 Па он пише ситну бујрунтију,
0066 Добавио хазнадара Мују,
0067 Даде њему ситну бујрунтију,
0068 И још Муји наустице каже,
0069 Да је обзнани сваком поглавару.
0070 А хазнадар посиде алата,
0071 Добар алат наре показује,
0072 Он се баца и десно и ливо,
0073 Испод кова жива ватра сива,
0074 На ноздрве полићу димови,
0075 Ко кад пред њим пуцају кубуре,
0076 Цик га стоји као присојнице,
0077 Ама јека баш ко рањеника.
0078 Стаде шкрипа врата од хајата,
0079 А на врата сумбуљ-удовице.
0080 Трзају се џамали пенџери,
0081 На пенџере дивојачке главе,
0082 Свака стару довикује мајку:
0083 „Моја мајко, гледај са пенџера,
0084 Види, мајко, везирева сина!“
0085 Кад погледа мајка са пенџера,
0086 Свака ћери вели код пенџера:
0087 „Давор ћери, у мене једина!
0088 Оно није везирево дите,
0089 Вен хазнадар будимског везира.
0090 Благо мајци, која га родила
0091 И паметна по свиту послала!
0092 Благо друзи, којој сритно дође,
0093 Оној души, којој суђен буде,
0094 Која њега успитоми душа
0095 На јастуцих, па на билој руци!"
0096 А Мујага хаје и не хаје,
0097 Он у гриву гледа алатову,
0098 Јер се боји помамну алату,
0099 Да му не би ђема ујагмио,
0100 Јер би ишо, куд је њему драго.
0101 Искочи га граду на капију
0102 Крај хајрата цара Сулејмана
0103 И отишће низ Мухачко равно,
0104 Управи га низ Унђуровину.
0105 Све он хода од града до града,
0106 У свакоме каже бујрунтију,
0107 Нико је се па да прими не ће,
0108 Јер је мучно Коморхану сићи,
0109 Главу своју курбан учинити.
0110 Мујо хода мисец и недиљу,
0111 Вавик ситну носи бујрунтију.
0112 Седамдесет обађе градова,
0113 Најзад сиђе до Пожеге биле,
0114 Па отален на Канишко равно:
0115 Већ му алат ни с миста не мере,
0116 Изнад њег се чавке улитају,
0117 Надају се смрти алатовој.
0118 Врло Мујо нујан и зловољан,
0119 Па се својим атом преговара:
0120 „Мој алате, десно крило моје!
0121 Камо срића, да смо погинули,
0122 Да овог дана нисмо дочекали!
0123 Камо срића од Бога драгога,
0124 Да смо сами сишли Коморхану,
0125 Ми би до сад Јелу избавили,
0126 Ја би тамо кости оставили.“
0127 Кад изиђе на по поља равна,
0128 Под њим алат земљи полетио,
0129 Мртав паде на мерају траву.
0130 Мујо за њим сузама пролио,
0131 Алатове одапе колане,
0132 Седло згули са алата свога,
0133 Мујо седло упртио на се,
0134 Па Канижи тегли до капије.
0135 Кад Канижи на капију дође,
0136 На њој нађе до два ихтијара:
0137 Једно био Хасанпаша Тиро,
0138 А друго је канишки Ђулага.
0139 Седло баци, па им салам викну,
0140 Па он паши полетио руци,
0141 Паша руке не да пољубити,
0142 Хазнадару хожгелдију даје:
0143 „Јеси л’, синко, здраво па весело,
0144 Куд си ходо по Унђуровини?“
0145 Њему вели Мујо хазнадару:
0146 „Здраво јесам, ал весело нисам,
0147 Срећа камо, да сам погинуо,
0148 Да овог дана дочекао нисам!“
0149 Па се фати ситне бујрунтије,
0150 Бујрунтија плахо повешчала
0151 Ходајући од руке до руке,
0152 Па је паши пружи на капији,
0153 Паша пружи канишком Ђулаги,
0154 А Ђулага врати хазнадару:
0155 „Хазнадару будимског везира!
0156 Ту остави седло алатово,
0157 Па понеси ситну бујрунтију
0158 Билој кули диздар-Омераге,
0159 Јер наш диздар проводи весеље,
0160 Сина жени Хусеина свога,
0161 Ту имаде коло дивојака,
0162 Око кола још више момака,
0163 Покажи им ситну бујрунтију,
0164 Не би ли се који застидио
0165 Ама које дилбер дивичице,
0166 Примио се ситне бујрунтије.
0167 Ако је се па нико не прими,
0168 Ти се врати мени на капију,
0169 Ја ћу имам-ефендији поћи,
0170 Упитати нашег ефендије:
0171 Да ли фетва обријати браду.
0172 Ако дала, вјеру ти задајем,
0173 Мутлак хоћу браду обријати,
0174 Па ћу, сине, Коморхану сићи,
0175 Ја изнити Коморханку Јелу,
0176 Ја ћу своју изгубити главу.“
0177 Тад хазнадар узе бујрунтију,
0178 Сиђе кули диздар-Омераге,
0179 Чудна с’ чује журба у авлији,
0180 Јер кад која пушка отргује,
0181 А пивају момци и дивојке.
0182 Кад Мујага уђе у авлију,
0183 Све ј’ истина, што му ага каже:
0184 Све је стао момак и дивојка.
0185 Салам даде, момци отпримише,
0186 Једном момку пружи бујрунтију,
0187 Провиди је, а другом је даде,
0188 Тај прегледа, даде је до себе,
0189 Бујрунтија пође на около.
0190 Кад погледа Мујо по авлији,
0191 Виђа Злату диздар-Омераге,
0192 Пристала се згодила дивојка.
0193 Бујрунтија до дивојке дође,
0194 Код ње стоји Соколовић Ибро,
0195 Млади момак од дваест година,
0196 И он виђа, што му књига каже,
0197 Ујагми је, па је пољубио,
0198 Па је врже себи у џепове,
0199 А из кола момак довикује:
0200 „Хазнадару нашега везира!
0201 Ја се примих ситне бујрунтије,
0202 Хазнадару, веш је брига моја.“
0203 Па из кола Ибро искочио.
0204 Виче Злате липа диздарева:
0205 „Давор Ибро, срце дивојачко,
0206 Не остављај мене иза себе!
0207 Ти се лакше мореш оженити
0208 Брез кахара и тешка мејдана,
0209 Ибро душо, и бољом дивојком.“
0210 Ибро иде, ни мукает није,
0211 А дивојка за њим повикује:
0212 „Давор Ибро, срце испод меме!
0213 Ево ти је вјера дивојачка,
0214 Ако с’ здраво ти отуд повратиш,
0215 Гледат хоћу са пенџера свога
0216 До Бегаје и ага-ћуприје:
0217 Ја ћу своју оставити кулу,
0218 А твоју ћу, Ибро, населити
0219 Прије Јеле коморханског бана.“
0220 У том Ибро на врата изађе,
0221 Оде момак својој билој кули,
0222 Своју мајку у руку пољуби,
0223 Њему стара бесидила мајка:
0224 „Ибро, сине једини у мајке!
0225 Што си тако чехру проминио,
0226 Да те није, сине, заболило,
0227 Да се ниси с киме завадио?“
0228 Њојзи вели Соколовић Ибро:
0229 „Нисам, мајко, вјеру ти задајем,
0230 Ја се ни с ким завадио нисам,
0231 Нит је мене, мајко, заболило,
0232 Нег ја скачем коло дивојачко,
0233 Хазнадар уђе нашега везира,
0234 Па потеже ситну бујрунтију,
0235 Она хода од руке до руке,
0236 Нико је се па да прими не ће,
0237 Да он сиђе билом Коморхану,
0238 Да изнесе банову дивојку,
0239 Да ожени будимског везира.
0240 Мени, мајко, врло мучно било,
0241 Ја се, мајко, застидих дивојке,
0242 Липе Злате диздар-Омераге,
0243 Па се ситне примих бујрунтије.“
0244 „ „Нека, сине, милом Богу фала!
0245 Фала Богу и данашњем дану,
0246 Кад је стара дочекала мајка,
0247 Да опреми од куће војника.“ “
0248 А Ибро је њојзи говорио:
0249 „Има л’, мајко, ишта од одила,
0250 Што га носе крањци цесаровци,
0251 Је л’ остало иза родитеља?“
0252 „ „Има, сине, вјеру ти задајем,
0253 Теби је стара доштедила мајка,
0254 Сад ће тебе мајка сигурати.“ “
0255 У одаји сандук отворила,
0256 Па потеже катанско одило,
0257 Па пред сина меће јединога:
0258 То је њему бабо набавио
0259 Десном руком а и бритком ћордом,
0260 А старица мајка доштедила.
0261 Кад се момак Ибро направио,
0262 Не б’ га стара препознала мајка,
0263 Родила што је и мучно хранила,
0264 Камо л’ крањци по ћесаровини.
0265 Млад је момак, науснице нема,
0266 А липши је од сваке дивојке.
0267 Њему вели остарила мајка:
0268 „Ибро, сине у мајке једини,
0269 Дедер зовни кахвеџију Хусу!“
0270 Хоће Ибро, па га довикује.
0271 Кад упаде кахвеџија Хусе:
0272 „Хусе сине, драго дите моје!
0273 Хајде, сине, у чаршију сиђи,
0274 Искупи ми тридесет делија,
0275 Нека мени у одају дођу:
0276 Ја ћу њима ајлук подилити
0277 Посли свога Сокол-Омераге,
0278 Јади моји, у осмој години,
0279 Никад им га нисам подилила.
0280 Фала Богу и данашњем данку,
0281 Кад је старка дочекала мајка
0282 А у кули свога четовника.“
0283 А одскака кахвеџија Хусе,
0284 Све искупи тридесет делија,
0285 А пред њима чауш-Делалију:
0286 То је њима врло мило било.
0287 У одају када ускочише,
0288 Наприд уђе чауш Делалија:
0289 А за њиме Осман бајрактару,
0290 За њим иде тутунџија Мехо.
0291 Кад видише агу сигурата,
0292 Чауш зацвили, па му полетио:
0293 „Зар је ова глава дочекала,
0294 Да мој ага пође четовати
0295 Посли свога бабе родитеља,
0296 Посли бабе осме годинице!“
0297 Сваки њему руци полећује,
0298 А њемука чауш бесидио:
0299 „Слатки ага, Соколовић-Ибро!
0300 Ја те молим, па ти руку љубим,
0301 Дај ти мени изун од себека,
0302 Да ја идем Коморхану сићи,
0303 Јер сам с твојим бабом саходио,
0304 А ти никад четовао ниси,
0305 Луда си се глава прегодио,
0306 Па би мого тамо погинути,
0307 А ја не би своје ни жалио,
0308 Веш је мене прошло виковање.“
0309 Ибро њему момак говорио:
0310 „Е мој чајо, теби хода нема,
0311 Ви чувајте моје добро куле,
0312 А слушајте моје старе мајке!“
0313 Стара мајка сандук отворила,
0314 Извадила јасна таламбаса,
0315 Па га даде чауш-Делалији:
0316 Узе чауш, у њег ударио.
0317 Па извади од злата бајрака,
0318 А даде га Осман-бајрактару,
0319 Он изнесе бајрак на авлију.
0320 Онда старка повади одило:
0321 Обуче се тридесет делија.
0322 Па њимака мезу поставила,
0323 Они с’ с агом понапише вина.
0324 Делије се жељне пригодиле
0325 Фатише се малих џефедара,
0326 Окрећу им грла до пенџера,
0327 Отргују са топлих пенџера.
0328 Стара мајка на ноге скочила,
0329 Она вели кахвеџији Хуси:
0330 „Хајде са мном до презида сиђи!“
0331 Кад обоје до презида сиђе,
0332 Код дората долаф отворила.
0333 Како ј’ ага свијет проминуо,
0334 Осто добар на јаслама доре,
0335 Никад виђо сунца ни мисеца,
0336 Па већ осма хода годиница.
0337 Са њег Хусе обори чулеве,
0338 Коња добра тимар учинио,
0339 Под катанску њега сигурао.
0340 Ја кад Хусе ата опремио,
0341 Изиђе му Соколовић Ибро,
0342 До дората момак доходио:
0343 „Стани, доре, оба крила моја!
0344 Падоше нам изненада пути,
0345 Да идемо у Ћесаровину,
0346 Да видимо танке маџарице.“
0347 Префати му четири колана,
0348 А забаци четири кајаса,
0349 Два синџирли а два ибришимли,
0350 Па посиде дору у авлији.
0351 Мајка њему канат отворила,
0352 До ње дође Соколовић Ибро,
0353 Он се пови по седлу дорату,
0354 Љуби мајку у обидве руке,
0355 Оби руке, па у биле дојке:
0356 „Халали, мајко, сину јединоме!
0357 Халал никог уморити не ће,
0358 Јал видити, јал виш не видити.“
0359 Њему стара халаљује мајка:
0360 „Хајде, сине, хаиром ти било,
0361 Свуд ходио, мајки доходио,
0362 Лагано ти четовање било,
0363 Кано млико твоје старе мајке!
0364 Нег чујеш ли, што ћу говорити:
0365 Образ чувај мртва родитеља
0366 И хатора Хасанпаше Тире!
0367 Боље ти је тамо погинути
0368 Нег црн образ на Канижу снити,
0369 Да се с тобом шале Канижани
0370 По мејханах, кад с’ напију вина.
0371 Ни твој бабо шала био није,
0372 Седам се је пута оженио,
0373 За сваку је ћорду крвавио.“
0374 „ „Вира је, мајко, не брини се с тиме!“ “
0375 То јој рече, искочи дората,
0376 Па удари момак кроз Канижу.
0377 Добар му се дорат помамио,
0378 Залежо се осам годиница:
0379 По два копља у вишине клиса,
0380 Све по седам фата у дуљине,
0381 На свем скоку клекни на колина
0382 Од наглости па љутине тешке.
0383 Преко ђема модар пламен лиза
0384 Од жестока зуба доратова,
0385 Све га звизга стоји на ноздрве
0386 Баш ко змије љуте из камена:
0387 Гледају га канишке дивојке.
0388 Испод биле ударио куле,
0389 Испод куле диздар-Омераге.
0390 Липа Злате коло оставила,
0391 Па изашла у своју одају,
0392 А џамали пенџер отворила,
0393 На пенџер се липа помолила,
0394 Од ње сива сва бутум авлија.
0395 Када липа Ибру угледала,
0396 Она виче Соколовић-Ибру:
0397 „Што си, душо, главу обисио,
0398 Ко кад си ми иглу изгубио!
0399 Да сам јадна дукат изгубила,
0400 Не би тако главе обисила.
0401 Дигни главу, па види дивојку,
0402 И липша сам и виша од Јеле.“
0403 Ибро момак никад и не хаје,
0404 Нег у гриву гледа доратову,
0405 Прави коња на кајасу свога.
0406 Јопе Златка њега довикује:
0407 „Давор Ибро, срце дивојачко!
0408 Ево ти је вјера од менека,
0409 Првље ћу ти кулу населити,
0410 Мене ’ш наћи у својој одаји.“
0411 Отишће Ибро низ Бегајско дору
0412 До Бегаје и ага-ћуприје.
0413 Вавик Злате гледа са пенџера,
0414 А пролива сузе низ образе,
0415 Јер она жали Соколовић-Ибре.
0416 Ћуприју Ибро на Бегаји приђе,
0417 У бакоњски кланац ускочио.
0418 Кад је Ибро кланац прегазио
0419 На главицу на Араповицу,
0420 Крај ледена врила хаџијина,
0421 Крај биљега Бејзе Печујкиње,
0422 У Бакоњу Ибро ускочио,
0423 Па је Крњу јелу натфатио,
0424 На планини хунку прегазио,
0425 На Подравље истира дората:
0426 Веш дан прође, тавна ноћца дође.
0427 Гони свога низ Подравље дору
0428 До ћуприје ћораве Марије.
0429 Кад ћуприју момак прегазио,
0430 Вишта је глава Соколовић Ибро,
0431 Јер је њега чауш свитовао:
0432 „Кад ћуприју ти прегазиш, Ибро,
0433 Не окрећи уз црне лугове,
0434 Јер би сашо у Јањок камени;
0435 Јер док приђеш, брате, на ћуприју:
0436 Дората баци с десна на лијево,
0437 Па ти хајде низ црне лугове,
0438 Ти ће пути сићи Коморхану.
0439 Тамо ти је доре саходио
0440 А под твојим бабом родитељем.
0441 Гдје ускочи добар пред биртију,
0442 Ти се одај и тој бирташици:
0443 Бабина је, брате, посестрима,
0444 Дочекат ће тебе бирташица,
0445 Туди мореш конак учинити
0446 Ка у својој од камена кули,
0447 Ка код своје по рођењу мајке.“
0448 Он управи с десна на лијево,
0449 Када му је доре саходио
0450 Под његовим бабом Омерагом.
0451 Коморханском пољу искочио,
0452 А веш био данак освануо.
0453 Дората гони Коморхану свога,
0454 Па док сиђе граду на капију,
0455 Веш му жарко огријало сунце.
0456 На капији два стоје солдата
0457 Под мушкети и под бајунети.
0458 Њима Ибро добро јутро виче,
0459 Они њему јутро отпримише:
0460 „Да си свитал здраво господине!“
0461 Обадва се Ибри поклонише,
0462 Крај њих Ибро ускочио дору.
0463 Кад удари момак низ чаршију,
0464 С оби стране у густо дућани:
0465 Ту маџара базрђана нема,
0466 Нег маџарке дикле бодулице:
0467 У пасу танке, а таман високе,
0468 Црна ока, извитих обрва,
0469 Све на њима диба и кадифа,
0470 Улактиле у џепове руке.
0471 Кад их Ибро очима видио,
0472 Свом дорату кајас покупио.
0473 Да т’ је било стати погледати,
0474 Што с’ од момка и дората ради!
0475 Чудно добар наре показује:
0476 Испод кова жива ватра сива,
0477 Испод коња ћеремит полиће,
0478 По дућаних пада и базрђаних.
0479 А маџарке на ноге клисају,
0480 Једна другу виче на дућану:
0481 „Луце, куце, моја другарице,
0482 О Анице, по Богу сестрице!
0483 Ми како смо силе пазарити,
0484 Још нам ’ваки није пројахао
0485 Посли аге Сокол-Омераге.
0486 Док је овуд дору прогонио,
0487 ’Вака ј’ нара у тог аге била.
0488 Па тако ми седам молитава,
0489 Гледајући на ову катану:
0490 И ово је Турчин на дорату,
0491 ’Вака ј’ нара у сваког Турчина,
0492 Како с’ ђаво може обдржати!“
0493 Кад Ибро сиђе на пола чаршије.
0494 Дорат му се на кајасу баци,
0495 Па ускочи у једну авлију.
0496 Стаде вриска ата празовита,
0497 Ко кад пред њим отрже прангија,
0498 А закопа и десном и ливом,
0499 Конда ј’ туди јоште долазио.
0500 А испаде пјана бунијевка,
0501 Она трче, кроз авлију виче:
0502 „Благо мени и данашњем данку,
0503 Слатки ти мени гости најахаше!“
0504 До дората она долетила,
0505 Све га љуби у печу од злата:
0506 „Давор доре побратима мога,
0507 Мога побре Сокол-Омераге,
0508 Кад ми осме дође годинице!“
0509 Ибро њојзи добро јутро виче,
0510 Она њему јутро отпримила.
0511 Ибро фрци са дората свога,
0512 Крчмарица уфати дората,
0513 Доведе га до своје каштеле,
0514 На готове јасле напуштала,
0515 Гдје је мисто доратово било.
0516 А на троје јасле приградите:
0517 У једних је јечма угрухата,
0518 У других је трава дителина,
0519 А у трећих бунар вода хладна.
0520 Нека бира, што је њему драго!
0521 Од каштеле притворила врата,
0522 А на врата килит навалила.
0523 Поврати се, па до Ибре дође,
0524 Уведе га у своју одају.
0525 Ибро сједе на мехку јатеку,
0526 Замаче се до пушака малих,
0527 Није вуна, вен је перутина.
0528 Крчмарица мезу поставила,
0529 Па је једну чашу дофатила,
0530 Штоно држи пуну литру вина.
0531 Наточи је, па га наздравила,
0532 Узе Ибро, па је искапио,
0533 С њоме Ибро лупи о столицу,
0534 Сва му прсну чаша цаклењача:
0535 „Бог ти убио онога мајстора,
0536 Што те већу није начинио!“
0537 Јер се Ибро био заморио,
0538 Крчмарица у њег погледала,
0539 Па је другу чашу дофатила,
0540 Та јој важе пет литара вина.
0541 Наточи је, па га наздравила,
0542 Искапи је Соколовић Ибро,
0543 Па је врже Ибро на столицу,
0544 А полети пјана бунијевка,
0545 Па прегрли Соколовић-Ибру:
0546 „Слатки сине, Соколовић-Ибро!
0547 Што с’ не одаш тетки у биртији?
0548 Док ти је бабо био у животу,
0549 Па је мени, сине, долазио,
0550 Ја сам твога бабу побратила:
0551 То је чаша родитеља твога,
0552 Тако ј’ и он хладно пио вино.
0553 А мени би ага казивао,
0554 Да имаде на оџаку сина,
0555 Да му се је на бабу бацио,
0556 Да ће бити прави очевићу,
0557 Па се одај тетки у биртији!“
0558 Онда Ибро њојзи говорио:
0559 „Моја тетко, Паво крчмарице!
0560 Вољ’ т’ одати, вољ’ ти заклонити:
0561 Баш је глава Соколовић-Ибро,
0562 Син једини Сокол-Омераге,
0563 Тетко моја, веш другога нема.“
0564 „ „Е мој сине, Соколовић-Ибро!
0565 Фала Богу и данашњем дану,
0566 Кад је тетка тебе дочекала!
0567 Какву сам ти нашла дивичицу,
0568 Липу Јелу коморханског бана,
0569 Да је данас у римлуку нема
0570 Присталије па ни ваљалије!
0571 Сад ћу ићи на муштулук Јели,
0572 Јере има пуна годиница.
0573 Како се је накан удавати.
0574 Ја Јелици кажем дивичици,
0575 Да причека Соколовић-Ибре,
0576 Па ће виђат, што виђала није.“ “
0577 То му рече, па на ноге клиси,
0578 Она иде низ нову чаршију
0579 Билој кули коморханског бана
0580 На муштулук бановој дивојци,
0581 Да јој она за Ибру казује.
0582 Пава Јели у одају уђе,
0583 Кад ли Јеле сиди код пенџера,
0584 Прима себи ђерђеф исхерила,
0585 Иглом боде, а злато провлачи,
0586 Златна пера на около реда.
0587 Јеле пива код ђерђефа свога,
0588 А препива Соколовић-Ибру:
0589 „Гдје си, Ибро, иза горе сунце!
0590 Сви те фале, ни ја те не хулим.“
0591 Пава њојзи добро јутро викну,
0592 Јелица јој јутро одазвала:
0593 „Да си здраво, наша крчмарице!“
0594 Код ње сједе Пава крчмарица,
0595 Па јој тихо код пенџера каже:
0596 „Липа Јеле, господска дивојко!
0597 Да ти знадеш, што ова глава знаде,
0598 Ти би мени муштулука дала:
0599 Да ја теби за Турчина кажем,
0600 За Турчина Соколовић-Ибру.
0601 Ти како си пала од матере,
0602 Ти га таког никад чула ниси,
0603 Ја камо ли очима видила.“
0604 Јеле вели Пави крчмарици:
0605 „Моја Паво, је л’ истина права?“
0606 „ „Истина је, вјеру ти задајем,
0607 Ено пије у мојој биртији.“ “
0608 А Јеле се фати у мантију,
0609 Пави даде педесет цекина:
0610 „Хајде, Паво, мом Соколовићу!
0611 Ево му је вјера Јеличина:
0612 Кад дан прође, тавна ноћца дође,
0613 Ето мене у твоју биртију,
0614 Ја ћу с’ с њиме винца напојити.“
0615 А Пава се натраг повратила,
0616 Па све Ибри каже у одаји.
0617 Истом вакат од акшама прође,
0618 По пенџеру ждрака ударила,
0619 А на врата ускочи дивојка:
0620 У одају шефак ударио
0621 Од зламења и драгог камења
0622 И липоте кићене дјевојке,
0623 Ко кад сунце паде у одају.
0624 Сва с’ у златан фистан умотала,
0625 Кушаком се утегла ћемером,
0626 У ћемера све плоче од злата,
0627 Све по њима драги каменови,
0628 Из њих модри бију пламенови,
0629 Сарлаишу низ дилбер дивојку.
0630 А обукла два мави јелека,
0631 Једно диба, а друго кадифа,
0632 Све по диби ситне кабарице,
0633 Врло ситне, ал од суха злата,
0634 По кадифи од злата кругови.
0635 На дви дојке два млада мисеца,
0636 А ниже њих звизде преходнице,
0637 Низ мисеце од злата синџири,
0638 На синџирих од злата цекини.
0639 Накривила од злата оглавље,
0640 На около перје поредала,
0641 Свако перо завито нахеро.
0642 Изнад ока пенге поредала,
0643 Усликала пенге свакојаке.
0644 А на руци биле рукавице,
0645 А више њих златне наруквице.
0646 Један вратак, четири гердана:
0647 Први што је од крмзи мерџана,
0648 Тај дивојци пао по гр’оцу
0649 Баш ко крвца по пролитном снигу;
0650 А други јој од била бисера,
0651 Тај јој пао пониже гр’оца;
0652 А трећи јој од инђир-корина,
0653 Што се на драм ко и злато даје,
0654 Мирис даје на чејрек сахата,
0655 Тај дивојци пао по дојкама
0656 Баш ко крвца по бијелу снигу;
0657 А четврти од жутих цекина,
0658 На њем триста жутих маџарија,
0659 Тај јој куца по кушак-ћемеру.
0660 Пониже њих дукат фундуклија,
0661 Тај јој важе четири цекина.
0662 А од себе пристала дивојка:
0663 У пасу танка, а таман висока,
0664 А подуга врата господскога,
0665 Црна ока, а чела широка,
0666 А извитих на елиф обрва.
0667 Чело јој је тахта седефова,
0668 Дви очице морске трњинице,
0669 Трепавице крила паунова,
0670 Два образа два ђула румена,
0671 Подвољчина како мисечина.
0672 Трепкају јој у нидрима дојке,
0673 Ко кад пршћу два била голуба
0674 У планини на јеловој грани.
0675 Кад видила Соколовић-Ибру,
0676 Дивичица ,добро вечер’ виче,
0677 Према њему руке раскрилила,
0678 Око врата скилитила руке:
0679 „Гдје си, Ибро, овлико земана?
0680 Ја озебох тебе чекајући“.
0681 „ „Ево ме, јањци о Јурјевих данцих!
0682 Гдје си, Јеле, бисерова грано
0683 Необрана и неозобана,
0684 Несломита и необљубита?
0685 Жива т’ нане, де погледај на ме!
0686 Жив ти бане, би ли пошла за ме?“ “
0687 А дивојка Ибру прегрлила:
0688 „Давор Ибро, иза горе сунце!
0689 Жива ми нане, погледат ћу на те,
0690 Жив ми био, мом си срцу мио,
0691 Жив ми бане, би ја пошла за те,
0692 Бит ћу теби љуба код колина,
0693 Ја се никад удавати не ћу.“
0694 Па у руку чашу ујагмила,
0695 Она поји Соколовић-Ибру,
0696 Ибро пије ко кад га пролива
0697 Из ручице таке дивичице.
0698 Кад се Ибро винца напојио,
0699 Па му винце ошину уз лице,
0700 Он Јелицу клапну под вилицу.
0701 Ама виче Пава крчмарица:
0702 „Лакше, лакше, моје дите драго!
0703 Е тако се не љубе дивојке,
0704 Тако вуци наше кољу јањце.“
0705 Јелица се из грохота смије:
0706 „Нека, Паве, милом Богу фала!
0707 Млада ће кожа опет замладити,
0708 А брез Ибре миловања нема.“
0709 Липа Јелка Ибри проговара:
0710 „Давор Ибро, цвиће дивојачко!
0711 Сад ће био данак забилити,
0712 Сад би вакат био походити.
0713 Ја се, душо, идем опремити,
0714 Ти се, драги. спреми у биртији!“
0715 То му рече, па на ноге клиси,
0716 Па одскака кули дивичица.
0717 Када дође кули дивичица,
0718 Прехитра се дикла прегодила,
0719 Запалила фењер-видилицу,
0720 Сигурала суру бедевију,
0721 Бедевију свога ћаће бана,
0722 Па упаде у своју одају,
0723 Она купи рухо дивојачко.
0724 У ње рухо није пртенина,
0725 Већ готови банови цекини,
0726 У хегбе је насула цекина,
0727 Небројита блага готовине,
0728 Ђене липа насула џепове.
0729 Окренула кули низ мостове,
0730 Па извела кусу бедевију,
0731 Преко ње је хегбе пребацила,
0732 Поведе је за кајас дивојка,
0733 Изведе је на авлијнска врата,
0734 Па је води до биртије биле.
0735 Из биртије Ибро искочио:
0736 „Брже ми, тетко, дору косатога!“
0737 Њему Пава изведе дорина,
0738 Ибро момак до њег допануо,
0739 Дори мамну префати колане,
0740 Па се изви у седло дорину
0741 Баш ко соко у јелове гране,
0742 Па отишће у џепове руке,
0743 Тетки даде четири цекина,
0744 Тетка њему тихо бесидила:
0745 „Стани, сине, да ти кусур вратим,
0746 Запио ниси четири цекина.“
0747 А њој Ибро вели са дората:
0748 „Тете моја, немој лудовати!
0749 Ја гдје пијем, не враћам кусура.“
0750 Из авлије искочио дору,
0751 Дочека га липа дивичица
0752 А на својој кусој бедевији,
0753 Појахаше граду до капије,
0754 Ал од града претворита врата,
0755 Над капијом чардак од дрвета,
0756 У чардаку капиџија Иво,
0757 Њега виче дилбер дивичица:
0758 „Излаз’, Иво, отвори капију!
0759 Ево нами освиће недиља,
0760 Мени ваља билој цркви сићи,
0761 Па код цркве коло поиграти.“
0762 Спаде Иво граду на капију,
0763 Он дивојци отвори капију,
0764 Па обоје искочи на врата.
0765 Кад изашли на поље зелено,
0766 Липа Јеле Ибри бесидила:
0767 „Давор Ибро, иза горе сунце!
0768 Ја ти довлен била кулаузе,
0769 Ти одавлен, куда теби драго.“
0770 Ибро дори паде по перчину,
0771 Полети добар уз поље зелено,
0772 Дуго поље четири сахата,
0773 Све га с ока сатиче дивојка:
0774 „Хајде, Ибро, море ли ти доре?“
0775 „ „Море, јањци о Јурјевих данцих!“ “
0776 Они хитро поље преметнуше,
0777 Уз лугове црне ударише,
0778 И лугове црне прегазише
0779 До ћуприје ћораве Марије,
0780 И ћуприју здраво прегазили.
0781 На Подравље кад су искочили,
0782 Веш им био данак освануо,
0783 А Подравља шест пуних сахата
0784 До Бакоње високе планине.
0785 Пола поља нису прегазили,
0786 Коморхански дрнуше топови,
0787 Јањочки им намах отпукоше,
0788 А оршански тешко дочекаше,
0789 По чардацих хржу земберици,
0790 А по кулах пламте можарови,
0791 А по стражах ситни каљунови.
0792 За њима се ларма подигнула,
0793 Све су пошле глије и параде
0794 И катане у кајиш попете,
0795 Све се флинте сјају беглучкиње:
0796 Нек тирају, како њима драго!
0797 Све Подравље Ибро прегазио,
0798 У Бакоњу гору ускочио,
0799 Ујагмио, хунку прегазио,
0800 Па удари низ гору Бакоњу.
0801 Тихо јашу, ситно еглендишу,
0802 Потире се већ не боји Ибро.
0803 Кад потира под Бакоњу сиђе,
0804 Туди рече сва вишња господа:
0805 „Куја му био и отац и маја,
0806 Ко за ђавлом хоће у планину!
0807 Колико је на Бакоњи листа,
0808 Толико је у њојзи ђавола.
0809 Ово је варка Соколовић-Ибре,
0810 А намама Хасанпаше Тире.“
0811 Отален се натраг повратише,
0812 Веш за Ибром поћерника нема.
0813 Ибро јаше с Јелицом дивојком
0814 До Бегаје и ага-ћуприје:
0815 Премиче се једно до другога,
0816 Све се фаћа једно за другога,
0817 Све замећу они дрљуцање.
0818 Кад изашли до по поља равна,
0819 Ибро угледа беглук-чадорове
0820 Код Каниже граду крај бедена.
0821 Ситио се Соколовић Ибро,
0822 Да је сишо будимски везиру,
0823 Јер се нада Соколовић-Ибри
0824 И Јелици дилбер дивичици.
0825 Кад то виђа Соколовић Ибро,
0826 Он дивојци ни мукает није,
0827 Нег прида се очи оборио,
0828 Њему вели Јелица дивојка:
0829 „Давор Ибро, иза горе сунце!
0830 Што си, драги, главу обисио?
0831 Да се ниси мене покајао,
0832 Да, ти немаш дражу од менека?“
0833 Ибро Јели вели са дората:
0834 „О Јелице, моје погледање!
0835 Баш је драже немам од тебека.
0836 Ја се не би тебе покајао,
0837 Да те водим својој билој кули.
0838 Нег видиш ли беглук-чадорове,
0839 Све чадори будимског везира.
0840 Ја те водим будимском везиру,
0841 Да му будеш љуба код колина:
0842 С отога сам главу обисио.
0843 Би волио, драга, погинути,
0844 Нег гледати тебе у везира.“
0845 Насмија се из грохота Јеле:
0846 „Ибро душо, то је брига моја,
0847 Ти ш’ видити, шта ћу учинити.“
0848 Ја кад су се ближе прикучили,
0849 Угледа их будимски везиру,
0850 То везиру врло мило било.
0851 На ноге скочи у чадору своме,
0852 А све лале за њим изађоше.
0853 Кад доскака Соколовић Ибро
0854 И он фрци са дората свога,
0855 Салам даде, скуту полетио,
0856 Везир не да ни скута ни руке,
0857 Вен га десном руком прегрлио,
0858 Међу вране очи пољубио:
0859 „Хај аферим, сив-зелен соколе!
0860 Вавик ће соко излећи сокола,
0861 А јунак ће родити јунака.“
0862 Истом с’ Ибро чуду зачудио,
0863 А иза њег полети дивојка,
0864 Везиру је руку ујагмила,
0865 Па везира у руку пољуби,
0866 А све стоје лале везиреве.
0867 А Јелица липа бесидила:
0868 „Слатки бабо, будимски везиру!
0869 Не растављај тела па ни душе,
0870 А ни мене од мог Ибрахима!“
0871 Кад то чуо будимски везиру,
0872 Не да њему фетва раставити,
0873 Јер дивојка њега поочила,
0874 Па јој везир тих’о бесидио:
0875 „Вира је, Јеле, господска дивојко:
0876 За ме нису таке дивичице,
0877 Вен за таког сив-зелен сокола.
0878 Сине Ибро, џаба ти дивојка!“
0879 А хитра се Јелка прегодила,
0880 Па посиде кусу бедевију
0881 И одјаха са Соколовићем,
0882 А за њима будимски везиру
0883 И све бутум лале уз везира
0884 Билој кули Соколовић-Ибре,
0885 Они иду на весеље Ибри.
0886 Све изашло пред своје двореве,
0887 Сејир чине Соколовић-Ибру
0888 И Јелицу дилбер дивичицу.
0889 Он доскака својој билој кули,
0890 А испало тридесет делија.
0891 Када свога агу угледаше,
0892 Умах тријест дрну џефердара
0893 На весеље под каменом кулом.
0894 Ускочи Ибро у авлију дору,
0895 За њим Јеле кусу бедевију,
0896 А делије ате префатише,
0897 Обадвоје ате одјахаше,
0898 Сними Јелка хегбе с бедевије,
0899 Окренуше у камену кулу,
0900 На големо чудо нагазише:
0901 Нашли Златку диздар-Омераге.
0902 Што је рекла, није ни слагала,
0903 Да ће првље кулу населити:
0904 И јест липа првље ујагмила.
0905 Ибро уђе, па јој салам викну,
0906 А Златија салам отпримила
0907 И Ибрина остарила мајка,
0908 А Јелица божју помоћ виче,
0909 Стару мајку у руку пољуби,
0910 Златија јој помоћ отпримила,
0911 Отпримила па је прегрлила:
0912 „Да си здраво, моја иноћице!“
0913 Мало вриме а дуго не било,
0914 Униђе им будимски везиру,
0915 Уз везира лале везиреве,
0916 Наставише шенлук и весеље,
0917 Шенлук чине за пун мисец дана,
0918 Добавише хоџу и кадију:
0919 Јелицу је хоџа потурчио,
0920 Кадија оби нићах учинио.
0921 Оста Ибро у свом билом двору,
0922 Вик извио, пород изродио,
0923 Никад Јеле није прикорио,
0924 Што је за њу ишо Коморхану.


Извор

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.