Два славуја сву ноћ пропојаше.
Сву ноћ поју ваздан гнездо граде,
Од зоре се оба додумују:[1]
„Која гора од коју најбоља?“
„Најбоља је гора бршљанова, 5
Ал’ не може сама да будује,
Узвија се уз јелу зелену.“
„Које цвеће од које најбоље?“
„Најбоље је ситан бел босиљак,
Ал’ не може само да будује, 10
Узвива се уз попове руке.“
„Које лице од које најбоље?*
„Најбоље је лице девојачко,
Ал’ не може само да будује,
Узвива се уз јуначко лице.“ 15