Два брата
Двије куле на Загорју биле,
У њима се до два брата диле:
Хасан ага с братом Мухамедом.
За све су се лијепо подјелили,
За један се дио завадили, 5
А за један читлук на Загорју
И за бјелу на Загорју кулу.
Хасан ага љуби приговара:
„Отруј, љубо, брата Мухамеда
А ја одох у лов у планину!" 10
Тад се мисли Хасанагиница:
„Што ћу сада од живота свога,
Како ћу га млада отровати!"
Она оде у шикли одају,
Па отвори сахтијан сепете, 15
Па извади од злата маштрафу
И сувише срмали махраму,
Па размути од меда шербета,
Онда даје дјевер Мухамеду:
„Шербет попиј, а раскуј маштрафу, 20
Па ти сакуј ћемер на дјевојку."
Њој Мухамед тихо проговара:
„О богати, моја невјестице,
Оклен теби од злата маштрафа,
Или си је у двору затекла 25
Или си је од бабе донила?"
„Нијесам је у двору затекла,
Већ је јесам од бабе донила,
Да ја појим у двору дјевере."
„Хеј, аферим, моја невјестице! 30
На поклон ти читлук на Загорју,
На њем кула од седам бојева."
Хасан ага лови у планини,
Он ловио љетњи дан до подне:
Два гаврана орла поћерала, 35
Ага стао па их погледао;
Испод аге коњиц проговара:
„Да у орла други братац има —
Гаврани га не би освојили!"
На то се је ага ражалио, 40
Па је ђогу двору окренуо.
Кад се бјелу примакнуо двору,
Преда њ трчи вјерна му љуба.
Њојзи ага љутит проговара:
„Оступ’ даље, вјерна љубо моја, 45
Плах је ђого да те не очепи,
Срдит ага да те не окара,
Јеси ли ми брата отровала?"
„Богме нисам, ага Хасан ага,
Ено ти га здрава и весела!" 50
Ја да видиш аге Хасан аге:
Он полеће уз бијеле дворе,
У одаји брата находио
И с њиме се лијепо халалио.
