Да с' ватамо танке сламке
Да с' ватамо танке сламке, танке, танане,
Да гледамо, ко ће с киме да се љубимо.
Ватајте се танке сламке, танке, танане,
Да гдедамо, ко ће коме у срећи пасти.
Коме старо, коме младо, ком' што срећа да;
Било старо, било младо, љубићу га ја.
Ко се неће пољубити, убио га Бог!
Убила га света Петка Параскевија!
Пуштајте се, беле руке, не држите се,
Ко се с киме уватио, да се љубимо.
Извор
уреди- Караџић, В. С. 1867. Живот и обичаји народа српскога. Беч. стр. 56–57.