ДОШЛА НАМ ЈЕ...
Дошла нам је баштованка —
Славно пролеће;
У очима чедног цвета
Бисер трепеће.
Сетан славуј, руажан драган
Пева у гори,
По ливади бистар поток
Слатко жубори.
Оставио диван мирис
Драге моје груд:
Па ко тамјан осуо се
Овде, тамо, свуд.
Човечје се од милоте
Срце опије,
А душа му у заносу
Слатко вапије:
Да кратак је, да сладак је
Живот овај леп!
Да красан је, да диван је
Вечни божји свет!
Али заман чаролија
Заман пролећа,
Увређена моја душа
Ништ' не осећа!
Само кадкад што уздане
С горка удеса;
А од даха облак скрије
Светла небеса.
Само вазда што се пита:
Бели данче мој:
За што мени овај живот
Када нисам твој?!