Губитком српског пјесника Војислава Илића

Губитком српског пјесника Војислава Илића  (1894) 
Писац: Мило Јововић


У најљепшем цв’јету од младости,
К’о пјеснику неумрлом Бранку;
Израскида самрт без милости,
Твојој лири звучну жицу танку.

Ти си био, млади Војиславе!
Милогласни славуљ српском гају,
Ал’ ти судба справи в’јенац славе
С анђелима да пјеваш у рају.

Прерано си у вјечност похита!
И замукну у најљепша доба,
Пјесничка ти душа племенита.

Тужним срцем врх хладнога гроба
Кликује ти српска душа свака:
Војиславе! „земљица ти лака!

У Бару (Црна Гора) 8. фебруара 1894.

Извор

уреди

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 5, стр. 70.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.