* * *


Грива лаје

Грива лаје по градине,
глас износи по ридине.
Бог да знаје зашто лаје!
Несу вуци ни ајдуци,
нело млада момчетија. 5
Ој, лазаро, девојћо!


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 16.