Града граде три брајана млада
Града граде три брајана млада;
Града граде, град се њима руши.
Два су брата Нико и Никола,
И треће је Миле чобанине.
Сваки својој говорио љуби: 5
„Вјериа љубо, не носи ми ручка!”
Кад ујутру јутро освануло,
Стара мајка ручак је скувала.
Она иде најпрвој снашици:
„Ој снашице, бијела голубице, 10
Ајд однеси мојој дјеци ручак!”
„Свекрвице, ка рођена мајко,
Ја б однијела твојој дјеци ручак,
Љуто мене глава забољела,
Бог би дао, да би пребољела! 15
Она иде сад средњој снашици:
„Ој снашице, бијела голубице,
Ајд однеси мојој дјеци ручак!”
„Свекрвице, ко рођена мајко,
Ја б однијсла твојој дјсци ручак, 20
Љуто мене трбу заболио,
Бог би дао, да би преболио!”
Она иде најмлађој снашици:
„Ој снашице, бијела голубице,
Ајд’ однеси мојој дјеци ручак!” 25
„Свекрвице, ко рођена мајко,
Ја б’ однијела твојој дјеци ручак,
Ко ће моју Ружу забавити?”
„Ја ћу твоју Ружу забавити,
Забавити зеленом јабуком!” 30
Оде љуба и однесе ручак;
Вјерну љубу сазиђу у кулу.
Плаче Ружа и Богу је жао.
Боже посла два анђела млада:
„Ој анђели, двије моје слуге, 35
Ви идите, па развал’те кулу,
А извед’те ону вјерну љубу!”
Тече ријека од љубина млијека,
Потпила Ника и Николу,
И њи’ове обадвије љубе!40
