◄   Појава трећа Појава четврта Појава пета   ►

Појава четврта


ОЛГА и НОВАКОВИЋКА
(У собу улази Новаковићка слева.)

НОВАКОВИЋКА
Гости су почели долазити. Овамо се чује ларма.
ОЛГА
Да. Пардон. Једна ситница. Господин Новаковић ми објашњава о једној мојој парници.
НОВАКОВИЂКА
(ослушне)
Молим вас, немојте. (Мужу:) Иди ти у собу. Вука је тамо сама, а највише има твојих. Доктор Петровић, доктор Јовановић, благајник Настасијевић...
ОЛГА
(логано Адвокату)
Видиш да је све доцкан. Гости долазе.
АДВОКАТ
Ликуј!
(Оде десно.)
ОЛГА
А ви?
НОВАКОВИЋКА
И сувише сам уморна.
(П а у з а)
ОЛГА
Тако сам срећна што то све тако лепо иде. А ви?
НОВАКОВИЋКА
И ја.
ОЛГА
Тако сам задовољна, тако задовољна. Најзад да се оствари све то! То је тако природно, деца су одрасла једно с другим. Знате, ја бих радо код мене, јер увек се дочекује у девојачкој кући. Али код нас је такав вашар. Знате и сами, оправљамо кућу... па...
НОВАКОВИЋКА
Да, то је било тако природно.
ОЛГА
Не можете замислити како се изненадио мој муж. Он је увек рачунао да ће наша Вука добити добру партију, али да ће добити овакву партију... Но, ви сте врло нерасположени... Па и ваш муж. Забога, ви се не радујете, остављате то само мени.
НОВАКОВИЋКА
Радујем се. Но, ви сте своју бригу свршили. Удали сте кћер. Но сад треба новаца, треба их обоје издржавати на страни, да Гидра докторира.
ОЛГА
Ох, боже мој... па зато је ту мираз. Да докторира! Шта ће му то? Зар не може он и без доктората живети? Положиће испите негде, свеједно где, за месец-два дана, па после... Лако је већ, он је глава...
НОВАКОВИЋКА
(тек да нешто каже)
Имате право.
ОЛГА
Боже мој, боже мој, кад се човек сети. Како брзо време иде. Чини се то је јуче било, кад је оно он дошао једном из школе, па плаче, плаче што је добио двојку. Сећам се као данас како сам се заузела, трчала сам сама да му нађем учитеља, као да је био моје дете.
НОВАКОВИЋКА
Да, да.
ОЛГА
А увек сам га волела. Увек. А моја Вука... Верујте ми... није ред што ја то причам, али верујте ми да она лудује, лудује. Ноћи не спава. Тек се пробуди, па ми каже: Мама, срамота ме је, али ја ти морам рећи шта ми лежи на срцу. Ја га волим и ти мораш дати да пођем за њега иако су они сиромашни, иако његов отац важи као обичан адвокат...
НОВАКОВИЋКА
(Хоће да рекне, па се уздржи.)
ОЛГА
И најзад, било је по њеној вољи. Ја се не љутим. Она је тако хтела. Нека јој буде.