Горачићки епитафи: несреће

Горачићки епитафи: несреће преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:

ЧЕЛЕСТИНА

супруга свјашћенојереја Илије Поповића

пароха цркве Горачке

поживи 18 г.

а погибе од навода нечистог дука

14 јануара 1870 године.

Спомен подигао супруг Илија.

Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље

Ој немила смрти моја

одма ли ми дође

ни где стаде нис одмори

већ ме младу ти умори

ТИЈАНУ

кћер Веља и Руже Суруџића

из Горачића.

Која у најлепшем цвету

младости своје од 14 год.

Погибе од Времна облака.

18. јуна 1920. Год на плаштењу.

Бог да јој душу прости.

Спомен сподигоше

њени Родитељи и браћа.

Суруџића гробље

Овде почива

СТАНКО Петровић

бивши ђак II разреда

основне школе

кои поживи 11 год.

а умро од водоплави

10 јуна 1921 год

(...)

Ружичића гробље

Извор

• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.